Book of Common Prayer
Молитва ојађеног човека пред Господом, кад излива своју муку.
102 О, Господе, чуј молитву моју
и мој вапај нек до тебе дође!
2 Своје лице не скривај од мене у дану невоље,
ухо своје пригни мени;
ти пожури,
услиши ме у дан кад те зовем.
3 Моји дани нестају у диму,
попут пећи кости ми спечене.
4 Срце је моје као трава кошена, увела,
па ни хлеб се не сетим да једем.
5 Од јецања мога силног
кожа ми се слепила за кости.
6 На пустињску буљину личим
и на ћука с рушевина пустих!
7 Будан лежим,
постао сам птица што самује на крову.
8 Поваздан ми се ругају душмани,
именом мојим проклињу они што ме руже.
9 Пепео једем као да је хлеб;
то што пијем са сузама мешам,
10 због твог гнева и љутине твоје;
јер си ме подигао, па онда бацио.
11 Као сенка бледе дани моји,
ја сам као трава спарушена.
12 А ти си, Господе, довека! Ти трајеш,
спомињеш се кроз нараштај сваки.
13 Ти устајеш да Сиону се смилујеш,
јер је време да га помилујеш,
јер је дошло време одређено.
14 Јер слуге твоје воле му зидине,
жао им је његових руина.
15 Дрхтаће народи од имена Господњег
и од твоје славе сви цареви земаљски;
16 јер ће Господ да изгради Сион
и објави се у његовој слави;
17 када чује молитву јадника
њихове вапаје презрети неће.
18 Нек се то запише за нараштај нови,
за народ саздан да Господа слави!
19 Јер ће с висине светости своје гледати Господ,
с небеса ће земљу да погледа;
20 чуће ропац заточених
и од смрти спасти осуђенике;
21 да објави са Сиона име Господње
и хвалу своју у Јерусалиму;
22 када се заједно окупе народи,
и царства да Господу служе.
23 Сред живота снагу ми је одузео
и дане ми прекратио!
24 Рекао сам:
„Не узми ме усред мојих дана
кад већ живиш од рода до рода!
25 Ти си у почетку утемељио земљу,
и небеса су дело твојих руку.
26 Она ће пропасти, али ти ћеш остати,
и све ће се исхабати као изношена одећа,
изменићеш их као одећу и проћи ће.
27 А ти си увек исти,
веку твоме нигде краја нема.
28 Синови твојих слугу живеће
и потомци њихови пред тобом спокојни ће бити.“
Књига Пета
Псалми 107–150
107 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека!
2 Нек говоре тако они што их је Господ откупио,
они откупљени из руке душмана;
3 које је окупио из земаља истока и запада,
са севера и с мора.
4 Тек, тумарали су по пустињи,
по беспућу и нису нашли место да се скрасе.
5 А били су и гладни и жедни,
душу своју да испусте.
6 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је избавио од њихових мука!
7 Равним путем их је повео
да се скрасе, да се скуће.
8 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
9 Јер он поји грло жедном,
добрим сити душу гладном.
10 Чаме у мраку, у тами;
оковани и бедом и гвожђем;
11 јер Божијим речима пркосе,
презрели су савет Свевишњега.
12 А он им је патњом срца понизио;
срљали су, а помоћи ниоткуда.
13 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је спасао од њихових мука!
14 Извео их је из мрака, из таме,
окове им поломио.
15 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
16 Јер је он разбио бронзана врата,
изломио гвоздене вратнице.
17 Побудалише због својих преступничких путева,
мучише се због својих кривица.
18 Души им се сва храна згадила
и до самих врата смрти су пристигли.
19 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је спасао од њихових мука!
20 Реч своју им је послао, па су оздравили;
из рака њихових их је извукао.
21 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
22 Нек жртвују жртве захвалнице;
нек му дела објављују, нека кличу!
23 Они што су морем бродовима пловили,
што су трговали на великим водама;
24 они су видели дела Господња,
његова чудеса у дубини;
25 када је заповедио, ветру наредио
да таласе мора олуја подигне.
26 И они се дижу до небеса,
ломе се до дубина,
па им се душа топи од зебње.
27 Љуљају се, тетурају ко пијани,
нестаје им сва вештина.
28 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је извео из њихових мука!
29 Олују је умирио
и таласи мора утихнуше.
30 А када се стишају, поморци се радују;
он их води до жељене луке.
31 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
32 Нека га уздижу на народном сабору
и нека га славе у старешинском збору!
Нова небеса и нова земља
17 Јер, гле, ја стварам
небеса нова и земљу нову,
и пређашње се помињати неће,
и на ум вам то падати неће.
18 Стога веселите се и кличите
од колена до колена за оно што стварам.
А ево, ја стварам од Јерусалима клицање
и од народа његова весеље.
19 И клицаће у Јерусалиму,
и веселиће се у мом народу;
и више у њему чути се неће
глас који оплакује и глас који вапи.
20 Тамо више неће бити
одојчета краткога живота,
ни старца који не би навршио дане своје,
јер ће младић као стогодишњак умирати,
и стогодишњи грешник
проклетим ће се сматрати.
21 И куће ће градити и настањивати,
и винограде садити и род њихов јести.
22 Неће једни градити, а други настањивати;
неће једни садити, а други јести.
Него ће као трајање дрвета
бити трајање народа мојега,
а дела својих руку
користиће изабраници моји.
23 Неће се мучити напразно,
нити ће рађати за ужас,
јер они ће бити потомство благословених од Господа
и изданци њихови с њима.
24 И биће пре него што ће призвати,
а ја ћу им одговорити;
још док буду говорили,
ја ћу их услишити.
25 Вук и јагње заједно ће се напасати,
и лав ће слично волу сламу јести,
а змији ће прашина бити за храну.
Они зло чинити неће, и потирати неће
нигде на светој гори мојој
– говори Господ.“
Дужности старешина
17 Старешинама које добро обављају своју службу треба указивати част и плаћати их, нарочито онима који се труде око проповедања и поучавања. 18 Јер Писмо каже: „Не завезуј уста волу кад врше“ и „Раднику треба дати његову плату.“ 19 Не слушај тужбе против старешине, сем ако су потврђене изјавом двојице или тројице сведока. 20 Оне који греше укоравај пред свима, да би се остали бојали.
21 Заклињем те пред Богом и Христом Исусом и изабраним анђелима да слушаш ова упутства, без предрасуда. Такође, ништа не чини из пристрасности.
22 Не жури да положиш руке на кога, нити учествуј у гресима других; држи себе чистим.
23 Не пиј више само воду, него узимај и мало вина због стомачних тегоба и твојих честих слабости.
24 Греси неких људи су очевидни, и воде их на суд Божији. А има и оних чији ће се греси открити касније. 25 Такође су и добра дела видљива, а и када нису, не могу се сакрити.
Највећа заповест
28 Тада је пришао један од зналаца Светога писма који је слушао како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упитао га је: „Која Божија заповест је важнија од свих других?“
29 Исус му одговори: „Најважнија је:
’Чуј, Израиљу! Господ, Бог наш, једини је Господ.
30 Зато, воли Господа, Бога свога, свим срцем својим,
свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом.’
31 А друга заповест је:
’Воли ближњега свога као самога себе.’
Ниједна друга заповест није важнија од ових двеју.“
32 Рече му зналац Светог писма: „Тако је, учитељу. Истина је то што си рекао да је он једини Бог и да осим њега нема другог Бога, 33 те да Бога треба волети свим својим срцем, свим својим разумом и свом својом снагом, као и да треба волети ближњега свога као самога себе. То је важније од свих жртава свеспалница и других жртава.“
34 Исус је видео да је човек разумно одговорио, па му је рекао: „Ниси далеко од Царства Божијег.“ После овога се нико више није усуђивао да га запита штогод.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.