Book of Common Prayer
Давидов Псалам.
101 О милости и о правди певам!
Ја теби, Господе, певам похвале.
2 Предаћу се путу беспрекорном!
Када ћеш ми доћи?
У честитости срца свога
живећу у свом дому.
3 Ствари гнусне
не стављам пред очи своје;
отпадничке ствари мрзим,
на њих не пристајем!
4 Ништа немам с подлацима
и за зло нећу да знам.
5 Ко свог ближњег иза леђа оцрњује,
ја тога сатирем;
ко је пркосног погледа и надменог срца,
ја тога не трпим.
6 Моје су очи на вернима у земљи
да би са мном боравили;
нек ми служи онај
који иде путем беспрекорним.
7 У мом дому места
нема за препредењака,
пред очима мојим лажов
потрајати неће.
8 Из јутра у јутро сатирем
све неверне из земље,
све злотворе истребљујем
из Господњег града.
Хоровођи. Псалам Давидов.
109 О, Боже слављења мојега,
немој да заћутиш!
2 Ено, уста злобна и уста пакосна
на мене су разјапљена;
клевећу ме језиком лажљивим.
3 Окружили су ме речима мржње,
без разлога напали ме.
4 Тужбама ми узвраћају љубав,
али ја се предајем молитви.
5 На добро ми узвраћају злобом
и мржњу ми враћају за љубав.
6 Против таквог постави зликовца,
тужитеља, нек му стоји с десна!
7 Када му се суди, кривац нека буде;
нека му се и молитва у грех преокрене!
8 Нек му дани буду малобројни,
нека се његова служба да̂ другоме.
9 Нек му деца сирочад постану
и жена му удовица!
10 Нека му се деца потуцају, нека просе;
нека моле када оду из својих руина!
11 Нек му плени зајмодавац све што је његово,
нека му туђинац имање опљачка!
12 Немао никога да му се смилује,
сирочад му немала никога који би их пожалио!
13 Нека му се семе затре,
име им се избрисало у колену другом!
14 Нек се памте кривице његових предака пред Господом,
грех мајке његове нек се не избрише!
15 Нека буду трајно пред Господом,
а он са земље нек им збрише спомен!
16 Јер се није сетио милост да искаже,
већ је кињио сиромаха, невољника,
убијао очајника.
17 Волео је клетву,
па нека га стигне;
благослов му није био мио,
па нека је далеко од њега.
18 Ко оделом у клетву се облачио,
па нек се она као вода у њега улије
и као уље у његове кости.
19 Нек му она буде ко огртач у кога се замотава,
као појас који стално опасује!
20 Нека тако Господ плати мојим тужитељима
и онима што о мени говоре злобно!
21 А ти, о, Господе Боже,
чини са мном како доликује твом имену;
избави ме јер је милост твоја добра.
22 Ево, и сиромах и невољник ја сам,
прободено срце је у мени.
23 Бледим као сенка издужена,
одуван сам ко скакавац.
24 Од поста ми колена клецају;
тело ми је мршаво, без сала.
25 Постао сам ругло за њих,
одмахују главом кад ме виде.
26 О, Господе, помози ми!
Спаси мене, о, мој Боже, по милости својој!
27 Нека знају људи да је ово рука твоја;
да си то ти, о, Господе, учинио.
28 Они нека куну а ти благосиљај;
а када се дигну нека се застиде,
а твој ће се слуга радовати.
29 Нека се тужитељи моји у бруку обуку,
срамотом својом нека се покрију ко плаштом.
30 Хвалићу Господа на сав глас!
Славићу га усред мноштва;
ע Ајин
121 Ја поступам право и праведно,
тлачитељима мојим не остављај мене!
122 Буди јамац за добро свом слузи,
да ме горди не би тлачили.
123 Очи су ми усахнуле за твојим спасењем
и за речју праведности твоје.
124 Твоме слузи ти учини по милости својој,
поучи ме уредбама својим.
125 Твој сам слуга, просветљење дај ми
па да твоје прописе разумем.
126 Јесте време да делује Господ,
твој су Закон прекршили!
127 Зато више волим заповести твоје
него злато, више него суво злато.
128 Зато одобравам одредбе твоје, сваку и о свему,
и презирем сваку стазу лажи.
פ Пе
129 Чудесни су твоји прописи,
зато их се душа моја придржава.
130 Објашњење твојих речи просветљује,
промућурност даје лаковернима.
131 Зинуо сам, дахћем,
јер сам жељан заповести твојих.
132 На мене се осврни, смилуј ми се,
ко што често чиниш оним што ти име воле.
133 Речју својом кораке ми води,
не дај било којем греху да нада мном влада.
134 Откупи ме од тлачитеља људи
да одредби твојих могу да се држим.
135 Нек слугу твога обасја лице твоје,
уредбама својим поучи ме!
136 Потоци суза из мојих очију теку
јер се Закона твога не држе људи.
צ Цаде
137 О, Господе, ти праведан јеси
и пресуде твоје исправне су!
138 Прописи твоји што си заповедио,
праведни су и сасвим су верни.
139 Ревност моја изједа ме
јер душмани су моји твоје речи заборавили.
140 Твоја реч је сасвим проверена
и воли је слуга твој!
141 Незнатан сам и омрзнут ја сам,
одредбе ти не дам забораву.
142 Правда твоја је правда довека
и истина твој је Закон.
143 Снашли су ме невоља и мука,
али уживам у заповестима твојим.
144 Прописи твоји довека су праведни,
да жив будем подари ми разум.
15 Погледај с небеса и види
из твога светог и преславног Пребивалишта.
Где је твоја ревност и твоја сила,
навала ожалошћености твоје
и милосрђа твојега?
Мени ли се ускраћују?
16 Та, ти си Отац наш,
јер Авра̂м нас спознао није,
и Израиљ нас препознао није,
ипак, Господе, ти си Отац наш,
Откупитељ наш, од вечности је име твоје.
17 Зашто нас, Господе, одводиш од твојих путева,
тврдим чиниш срце наше спрам страха од тебе?
Врати се због својих слугу,
због племена̂ што су ти баштина.
18 Њу је народ твој тек за кратко запосео,
али изгазише Светилиште твоје противници твоји.
19 Већ одавна слични смо постали
онима над којима ти ниси,
над којима се твоје име не призива.
64 О, разведри небеса и сиђи,
нека се пред тобом планине затресу.
2 Као кад се ватра по грању запали,
ватра закува воду:
нека душмани твоји схвате име твоје,
нека пуци задрхћу пред тобом.
3 Што ти чиниш то застрашује;
неочекивано си сишао,
пред тобом се затресле планине.
4 Од како је века нису чули,
нису слушали, око није видело,
да бог неки осим тебе учини
онима који од њега очекују.
5 Сусретљив ти си према раздраганима који чине правду,
на путевима твојим сећају се тебе.
Гле, ти си се разљутио,
грешили смо на њима,
а били бисмо спасени.
6 И постали смо сви ми као нешто нечисто,
и као огртач са женским одливом све су праведности наше,
и сви смо ми као лишће кад опадне,
и кривице наше као ветар нас однесу.
7 И никог нема да призива име твоје,
да се подигне и на тебе ослони,
зато што си лице своје од нас сакрио
и растапаш нас кривицама нашим.
8 Па ипак, Господе, ти си Отац наш;
ми смо глина, а ти нас обликујеш,
и сви смо ми руке твоје дело.
9 Не срди се, Господе, исувише,
и немој стално помињати недело.
Ево, погледај нас:
сви смо ми народ твој.
Надгледници
3 Ово је истина: ако неко жели да буде надгледник, добру службу жели. 2 Надгледник, наиме треба да буде беспрекоран, ожењен једном женом, трезвен, разборит, поштован, гостољубив, кадар да поучава. 3 Он не сме да буде пијаница или насилник, него благ, не свађалица, и не похлепан на новац. 4 Такође треба да добро управља својом породицом, и да има послушну децу која га у потпуности поштују. 5 Јер ако неко не зна да управља својим домом, како ће се бринути о Цркви Божијој? 6 Надгледник не сме да буде новообраћеник, да се не би узохолио, те пао под Божију осуду, као ђаво. 7 Уз то треба да буде поштован и од људи изван Цркве, да се не осрамоти те упадне у ђаволску замку.
Ђакони
8 Исто тако и ђакони треба да буду честити, а не дволични, не који су склони опијању, не грамзиви. 9 Они треба да чистом савешћу следе веру коју је Бог открио. 10 Ђаконе најпре треба проверити, па тек онда, ако се покажу беспрекорнима, поверити им службу.
11 Њихове жене такође треба да буду честите, а не склоне оговарању, трезвене, у свему верне.
12 Ђакони треба да имају само једну жену, и да добро управљају својом децом и породицом. 13 Наиме, они који добро обављају ђаконску службу, стичу себи добар углед, и прилику да слободно говоре о својој вери у Христа Исуса.
14 Пишем ти ово у нади да ћу ускоро доћи к теби. 15 Али ако окасним, ти знаш како треба да се владаш у Божијем дому, који је Црква живога Бога, стуб и упориште истине. 16 Несумњиво, тајна побожности је велика:
Он[a] се појави у телу,
Духом се показа праведним,
анђели га видеше,
народима би проповедан.
Људи у њега повероваше,
и у славу би узнет.
Исусова власт
27 Поново су дошли у Јерусалим. Док је ходао храмом, приђоше му водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине, 28 па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио да чиниш овакве ствари?“
29 Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. 30 Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи? Одговорите ми!“
31 Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 32 А шта ако кажемо да је од човека?“ Ипак, бојали су се народа, јер су сви били убеђени да је Јован заиста био пророк.
33 Они одговорише Исусу: „Не знамо.“
Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
Прича о злим виноградарима
12 Исус поче да им говори у причама: „Био неки човек који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. 2 У време бербе је послао једног слугу виноградарима да узме од њих део виноградског рода. 3 Но, виноградари ухвате слугу, претуку га и празних руку га врате. 4 Власник пошаље виноградарима другог слугу, али они овоме разбију главу и наругају му се. 5 Власник посла и трећег слугу, али овога убише. Тако би и са многим другима: једне претукоше, а друге побише.
6 Власник је имао још и вољеног сина. На крају је послао и њега говорећи: ’Мог сина ће поштовати.’
7 Али виноградари рекоше један другоме: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’ 8 Виноградари га ухвате и убију, и мртвог га избаце изван винограда.
9 Шта ће предузети власник винограда? Доћи ће и погубити те виноградаре, а виноград ће дати другима. 10 Зар не читате у Писму:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони;
11 од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима’?“
12 Они су онда гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих. Стога су га оставили и отишли.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.