Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам. Песма.
66 Кличи Богу, земљо сва!
2 Певајте слави његовог имена;
славу му и хвалу дајте.
3 Реците Богу: „Како су страшна дела твоја!
Због велике силе твоје
пред тобом пузе твоји противници.
4 Сва ти се земља клања;
славопој певају теби,
славопој певају имену твоме.“ Села
5 Дођите и видите дела Божија,
страшна дела према потомцима људи.
6 Он од мора чини суву земљу,
па су воде прегазили ногом;
хајде да се тамо радујемо њему.
7 Снагом својом он довека влада;
његове очи на народе мотре,
па душмани нек се не уздижу. Села
8 Благосиљај нашег Бога, народе,
нек се чује глас хвале о њему;
9 о њему који нам живот у душу стави
и не даде ногама нашим да посрну.
10 Опробао си нас, Боже,
претопио нас као сребро што се топи.
11 У мрежу си нас довео,
терет си нам на бедра ставио.
12 Пустио си да нам човек врат зајаше,
прошли смо и кроз ватру и кроз воду,
али си нас довео до изобиља.
13 Ући ћу са свеспалницама у Дом твој;
испунићу што сам ти се заветовао,
14 што су усне моје изустиле,
и што су ми уста у невољи мојој рекла.
15 Принећу ти товну стоку
на свеспалницу са ка̂дом овнова;
принећу ти и јунце и јарце. Села
16 Дођите и слушајте,
ви који се Бога бојите,
рећи ћу вам шта је души мојој учинио.
17 Њему сам вапио устима својим,
мој га је језик уздизао.
18 Да сам злобу у свом срцу пазио,
не би ме Господ услишио.
19 Заиста је Господ чуо,
на зов молитве моје се осврнуо.
20 Благословен да је Бог
што молитву моју није уклонио,
а ни милост своју од мене.
Хоровођи, уз жичане инструменте. Псалам. Песма.
67 Смиловао нам се Бог и благословио нас,
лицем својим обасјао нас; Села
2 да би се на земљи знало за пут твој,
за спасење твоје у свим народима.
3 Нек те хвале народи, о, Боже,
нек те хвале сви народи.
4 Нека се радују и нек се веселе људи,
јер праведно судиш народима
и водиш људе на земљи. Села
5 Нек те хвале народи, о, Боже,
нек те хвале сви народи.
6 Земља рађа својим плодовима;
благословио нас Бог, Бог наш.
7 Благословио нас Бог
да би га се бојали сви крајеви земље.
Хоровођи. Псалам Давидов.
19 Небеса причају о слави Божијој,
небо објављује дело руку његових.
2 Један дан другом дану јавља,
а ноћ ноћи преноси сазнање.
3 Нема говора, нема ни језика,
где се глас њихов није зачуо.
4 Глас је целом одјекнуо земљом,
речи су им до накрај света стигле.
Сунцу је на небу шатор разапео,
5 па оно као женик из собе излази,
весело као јунак што трчи по путу.
6 Излазак му је на једном крају неба,
а ход му је до његовог краја;
нема скривања од његове јаре.
7 Закон је Господњи беспрекоран – обнавља душу,
поуздано је сведочанство Господње – умудрује лаковерног.
8 Праведне су одлуке Господње – веселе срце;
без мане су судови Господњи – просветљују очи.
9 Чист је страх Господњи – траје довека;
истинити су судови Господњи – праведни су сви заједно.
10 Пожељнији од злата, злата жеженог,
слађи су од меда што тече из саћа.
11 Њима се твој слуга опомиње,
ко њих чува велику награду прима.
12 Ко ће разазнати своје погрешке?
Очисти ме и од оних скривених.
13 И од вољних греха чувај слугу свога;
не дозволи да овладају мноме.
Тада ћу ја бити без кривице,
и недужан за велики преступ.
14 Нека речи мојих уста и мисли мога срца,
теби буду угодне, Господе, стено моја, откупитељу мој.
Хоровођи. За потомке Корејеве. Песма за високе гласове.
46 Бог нам је уточиште и сила,
трајни помоћник у невољи.
2 Не бојмо се, зато, кад се земља љуља,
кад се горе руше у дубине мора.
3 Ма, нек буче и пене се његове воде,
нек се горе тресу од његове силе. Села
4 Тече река и њене притоке,
граду Божијем радост доносе,
светом месту где Свевишњи живи.
5 Бог је усред њега, помаћи се неће,
Бог ће му помоћи у са̂м освит јутра.
6 Буне се народи, пропадају царства,
кад глас повиси земља се раствара.
7 С нама је Господ над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
8 Дођите, размотрите дела Господња,
који пустош по земљи оставља.
9 Он прекида ратове до на крај земље,
лук крши, копље прелама,
бојна кола огњу изручује.
10 Утихните и знајте да сам ја Бог,
узвишен међу народима,
узвишен на земљи.
11 С нама је Господ над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
6 По зидовима твојим, Јерусалиме,
стражаре сам распоредио.
По цео дан и по целу ноћ
они неће заћутати никако.
Они подсећају Господа,
њима починка нема.
7 Не дајте му да почине док не учврсти и устроји Јерусалим,
да он буде земљи на похвалу.
8 Заклео се Господ десницом својом
и снажном мишицом својом:
„Више неће дати жито твоје
да га једу непријатељи твоји,
ни да синови туђински пију твоје вино
на чему си се ти трудио.
9 Него који су га жели, ти ће га и јести,
Господа хвалиће;
и који су га брали, ти ће га и пити
у предворју мојега Светилишта.“
Песма за завршетак
10 Прођите! Прођите кроз вратнице!
Поравнајте народу пут!
Насипајте! Насипајте друм!
Уклоните камење!
Подигните народима знамење!
11 Ево, Господ се гласи
до земљиних крајева:
„Реците ћерки сионској:
’Ево, Спас твој долази.
Ево с њим је плата његова,
испред њега најамнина његова.’“
12 Они ће се звати:
„Свети народ“, „Откупљени Господом“,
а тебе ће звати: „Тражени“,
„Град неостављени“.
3 А да смо га упознали, знамо по томе што се држимо његових заповести. 4 Ко год каже да га познаје, а не држи се његових заповести, тај је лажљивац и у њему нема истине. 5 А ко се држи његове речи, у њему је љубав према Богу заиста дошла до савршенства. По томе знамо да смо у њему. 6 Ко говори да је у њему, дужан је да живи онако како је он живео.
Нова заповест
7 Вољени моји, не пишем вам неку нову заповест, него стару заповест коју сте имали од почетка. Та стара заповест је порука коју сте чули. 8 Но, ипак вам пишем нову заповест, која се обистињује у њему и у вама. Јер, тама пролази, а истинита светлост већ светли.
9 Ако неко каже да је у светлости, а мрзи свога брата, и даље је у тами. 10 Ко воли свог брата остаје у светлости, те није узрок његовом посртању. 11 Међутим, ко мрзи свога брата, у тами је и по тами се креће, и не зна куда иде, јер му је тама заслепела очи.
Исус – светлост свету
12 Исус се затим поново обратио народу: „Ја сам светлост свету. Ко мене следи, неће ходати по тами, него ће имати светлост живота.“
13 Рекоше му фарисеји: „Ти сведочиш са̂м за себе и зато твоје сведочанство не вреди.“
14 Исус им одговори: „Ако ја и сведочим са̂м за себе, то је зато што знам одакле долазим и куда одлазим. А ви не знате одакле долазим и куда одлазим. 15 Ви судите по људским мерилима; ја не судим никоме. 16 Ако и судим, мој суд је истинит, јер ја не судим са̂м; са мном је Отац који ме је послао. 17 Па и у вашем Закону пише да је сведочење истинито ако два сведока дају исти исказ. 18 Ја сведочим са̂м за себе, али и Отац који ме је послао сведочи за мене.“
19 Тада су му рекли: „Где је твој отац?“
Исус им одговори: „Ви не познајете ни мене, ни мога Оца. Када бисте познавали мене, познавали бисте и мога Оца.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.