Book of Common Prayer
Песма. Псалам Асафов.
83 О, Боже, немој да заћутиш!
Не онеми,
немој да мирујеш, о Боже!
2 Гле, ено их буче твоји душмани,
главу дижу они што те мрзе!
3 Сплетке кују против твог народа
и заверу праве твоме штићенику.
4 Рекли су: „Дођите, дајте да их сатремо као народ,
да се име Израиља више не спомене!“
5 Ено, сви су сложни у замисли
да против тебе савез склопе:
6 шатори Едома и Исмаила,
Моава и Агарина;
7 Гевала, Амона и Амалика,
Филистејци с житељима Тира.
8 Још им је и Асирија пришла,
пристала ко војска уз децу Лотову. Села
9 Учини им као Мадијану и као Сисери,
као Јавину на потоку Кисону!
10 Били су потрвени код Ен-Дора,
претворени у ђубриво за њиву.
11 С племићима им поступи као с Оривом и Зивом,
а са кнезовима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12 Јер они говоре:
„Заузмимо Божије пашњаке!“
13 О, мој Боже, претвори их у клупко корова,
у плеву на ветру!
14 Ко кад ватра шуму пали
и ко кад пламен горе жари,
15 тако их потерај вихором својим,
ужасни их својом олујом.
16 Бешчашћем им лице покриј,
па нек вапе за именом твојим, о, Господе!
17 Нек се стиде и смету довека!
Нек пропадну срамећи се!
18 Па нека се зна – име ти је Господ –
над земљом си целом ти једини Свевишњи!
146 Славите Господа!
Душо моја, прослављај Господа!
2 Господа ћу прослављати докле живим,
док ме има Богу своме певаћу похвале!
3 Не уздајте се у владаре, у човеков изданак,
јер у њему избављења нема.
4 Напусти га дух његов, у земљу се враћа
и тог дана пропадне му што је наумио.
5 Благо оном ком помаже Бог Јаковљев;
оном што се Господу, Богу нада!
6 Он је створио небо, земљу
и море и све што је у њима;
он истине довека се држи.
7 Потлаченим он праведно узвраћа
и гладнима храну даје;
Господ ослобађа утамничене.
8 Господ слепима очи отвара,
Господ подиже понижене,
Господ воли праведнике.
9 Господ штити придошлице,
олакшава сирочету и удовици,
а пут зликовцима осујећује.
10 Довека владаће Господ,
твој Бог, Сионе, кроз нараштај сваки!
Славите Господа!
147 Славите Господа!
Баш је добро Богу нашем запевати славопоје;
баш је мило прикладно славити.
2 Господ гради Јерусалим
и окупља изгнане Израиљце.
3 Он лечи срца уцвељених
и ране им преповија.
4 Звезде он пребројава
и сваку од њих поименце зове.
5 Велик је наш Господ и силе големе,
његова је мудрост безгранична.
6 Господ диже понизне,
а зликовце до земље срозава.
7 Запевајте хвалоспев Господу!
Запевајте славопој на харфи Богу нашем!
8 Он је небо застро облацима,
за земљу се кишом постарао,
дао трави да расте по горју.
9 Он зверима храну даје кад затреба,
и гавранчићима када му загракћу.
10 Не задивљује се снагом коња,
не одушевљава се бедрима јунака.
11 Господу су мили ти што га се боје,
они што се надају милости његовој!
12 О, Јерусалиме, величај Господа!
О, Сионе, слави Бога свога!
13 Јер он је ојачао крила врата твојих,
благословио је децу твоју у теби.
14 Земљи твојој он мир доноси
и сити те пшеницом најбољом.
15 Реч одлуке своје он пошаље земљи,
и реч му већ хита, не застаје.
16 Он снег даје као да је вуна,
разбацује иње ко да је пепео.
17 Град свој баца као да су мрве
и мраз његов ко може да трпи?
18 Реч пошаље своју, па их онда топи;
ветром својим дуне и потеку воде.
19 Јакову је речи своје објавио
и Израиљу уредбе своје и своја правила.
20 А то није урадио ниједном народу,
правила његова нису им позната.
Славите Господа!
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
85 Ти си, Господе, благонаклон земљи својој;
Јакову си срећу повратио;
2 свом народу кривицу опростио,
све њихове грехе си покрио. Села
3 Сву си срџбу своју утихнуо
и згаснуо јару свога гнева.
4 Обнови нас, Боже нашега спасења
и не буди на нас више гневан.
5 Хоћеш ли довека да се гневиш на нас,
срџбу своју да пренесеш
с нараштаја на нараштај?
6 Нећеш ли нам опет доћи и оживети нас,
па да ти се радује твој народ?
7 Милост своју покажи нам, о, Господе!
Своје нам спасење ти подари!
8 Послушаћу шта год да ми Господ Бог објави.
Јер, он најављује мир народу своме,
својим вернима;
ал’ на лудост нек се не враћају.
9 Заиста је његово спасење близу богобојазнима,
кад ће слава нашу земљу да настани.
10 Срећу се милост и истина,
правда и мир љубе се!
11 Из земље истина буја,
а правда с небеса доле гледа.
12 Још ће Господ добра дати,
нашој земљи даће њеног рода.
13 Правда пред њим иде
и стазу спрема по корацима његовим.
Давидова молитва.
86 Своје ухо пригни, о, Господе!
Услиши ме, јер сиромах
и невољник ја сам.
2 Душу моју ти сачувај, јер сам веран;
свога слугу спаси,
јер ти си мој Бог у кога се уздам.
3 Смилуј ми се, о, Господе,
јер ти вапим од јутра до сутра!
4 Разгали душу слуге свога,
јер ја теби, о, Господе, душу своју дижем.
5 Ти си добар, Господе;
вољан си да прашташ,
милошћу си богат
за све што те призивају.
6 О, Господе, чуј молитву моју!
Поклони пажњу гласу мога преклињања.
7 Ја ћу тебе звати у дану моје невоље
јер ти ћеш се одазвати.
8 Нема, Господе, никог попут тебе међу боговима,
не постоје дела као што су твоја.
9 Сви народи које си створио ће доћи,
пред тобом се поклонити, Господе,
име своје прославити.
10 Јер ти си велик,
чудеса ти твориш,
ти си Бог једини.
11 Научи ме своме путу, Господе,
да поступам по истини твојој,
да се срцем целим
твог имена бојим.
12 И ја ћу да те хвалим, Господе, мој Боже,
срцем својим целим!
Довека ћу да величам име твоје.
13 Јер велика је милост твоја према мени,
јер си душу моју избавио
из најдубљег Света мртвих.
14 Боже, против мене устају охоли;
моју душу траже бездушници;
они тебе немају пред собом.
15 А ти си, Господе, Бог милостив и милосрдан,
спор на срџбу, богат милошћу и истином.
16 На мене се осврни,
милостив ми буди;
своју снагу подај слузи своме,
спаси сина слушкиње своје.
17 На мени покажи знак доброте,
па нек виде они што ме мрзе;
нека се застиде тебе, о, Господе,
јер си ми помогао и утешио ме.
Устани, Јерусалиме!
60 Устани, засветли, јер долази светлост твоја,
и слава Господња над тобом блиста.
2 Јер, гле, мрак ће покрити земљу,
и густа тама народе,
а над тобом блиста Господ,
и слава његова над тобом се јавља.
3 И пуци иду према твојој светлости,
и цареви према сјају блистања твога.
4 Обазри се око себе и гледај:
сви се они сакупљају,
синови твоји долазе ти из далека,
и ћерке твоје бивају донесене у наручју.
5 Тада ћеш гледати и бујати,
и устрептаће и шириће се срце твоје,
јер ће се богатство с мора к теби окренути,
благо туђих народа теби ће пристизати.
6 Мноштво камила тебе ће прекрити,
једногрбе камиле из Мадијана и Гефе,
сви ће они доћи из Саве,
донеће злато и тамјан,
и благовестиће певајући похвале Господу.
7 Сва стада из Кедра к теби ће се сабрати,
овнови из Навајота теби ће служити;
подизаће се као угодна жртва на жртвенику мом.
И прославићу Дом славности своје.
8 Ко су они што надлећу као облак тамни,
као голубови према голубњацима својим?
9 На мене острва чекају,
на челу су им из Тарсиса бродови,
да издалека доведу синове твоје,
сребро њихово и злато њихово с њима,
за име Господа Бога твојега,
за Светитеља Израиљева
који те је славним учинио.
10 Синови странаца градиће тврђаве твоје
и цареви њихови тебе ће опслуживати,
јер сам те ударио у срдњи својој,
а смиловао сам ти се по расположењу својем.
11 Вратнице ће твоје свагда отворене бити,
дању и ноћу затварати се неће,
да би пропустиле благо туђинских народа
и цареве њихове који их предводе.
12 Та пропашће пук и царство
који теби не буду служили,
и ти ће пуци бити потпуно затрти.
13 Слава ливанска доћи ће теби:
чемпрес, брест и шимшир скупа,
да украсе место Светилишта мојега,
да учине часним место испод ногу мојих.
14 И ићи ће према теби погнути синови тлачитеља твојих,
и падаће ка твојим стопама сви који су те презирали.
А тебе ће назвати: ’Град Господњи’,
’Сион Светитеља Израиљева.’
15 Уместо да будеш напуштен
и омрзнут и избегаван,
поставићу те да будеш понос вечни,
весеље од рода до рода.
16 И сисаћеш млеко страних народа,
и царске груди ће те дојити,
и знаћеш да сам ја Господ, Спаситељ твој,
Откупитељ твој, Силни Јаковљев.
17 Уместо бронзе довешћу ти злато,
и уместо гвожђа довешћу ти сребро,
и уместо дрвета бронзу,
и уместо камена гвожђе,
а за надзорника ћу ти поставити Мир,
и управитељ твој биће Правда.
14 Подсећај их на ово, заклињући их пред Богом да се не препиру око значења речи, јер то ничему не користи, а води у пропаст оне који слушају. 15 Потруди се да се пред Богом покажеш достојним, као радник који не мора да се стиди, и као онај који исправно тумачи реч истине.
16 Клони се безбожних и бесмислених разговора, јер они који се упуштају у њих, све дубље тону у безбожност. 17 Њихов говор је као рак-рана која изједа тело. Међу таквима су Именеј и Филит, 18 који су се удаљили од истине говорећи да се ускрсење већ догодило, рушећи тако веру других. 19 Али чврст је темељ који је Бог поставио и он се неће пољуљати. На њему је написано ово: „Господ зна који су његови“, и: „Нека одступи од неправде свако ко призива име Господње.“
20 Али, у једној великој кући нема само златних и сребрних посуда, него и дрвених и земљаних; једне су за свечане прилике, а друге за свакодневну употребу. 21 Онај који очисти себе од поменутих ствари, биће посуда за свечане прилике, посвећена и корисна своме Господару, спремна за свако добро дело.
22 Бежи од младалачких жеља! Тежи за праведношћу, вером, љубављу и миром, заједно са онима који из чиста срца призивају Господа. 23 Клони се глупих и бесмислених расправа, знајући да рађају свађе. 24 Наиме, слуга Господњи не сме да се упушта у свађе, него да буде благ према свима, способан да поучи, трпељив. 25 Противнике нека кори с благошћу, не би ли им Бог дао да се покају и упознају истину, 26 да дођу к себи и избаве се из замке ђавола, који их је заробио да чине његову вољу.
Богати човек
17 Када се Исус поново нашао на путу, притрча један човек, паде пред њим на колена и упита га: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
18 Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим[a]? Нико није добар осим самога Бога. 19 Заповести познајеш: ’Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свог и мајку своју.’“
20 Човек му на то одговори: „Учитељу, све сам то извршавао још од своје младости.“
21 Исус га је погледа са много љубави и рече му: „Још ти једно недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“ 22 Човек се снужди на ове речи и оде жалостан, јер је имао велики иметак.
23 Исус се окрену и рече својим ученицима: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије!“
24 Ученици се запрепасте на ове његове речи. Но, Исус поново рече: „Децо, како је тешко ући у Царство Божије! 25 Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“
26 Ученици су, сада већ потпуно збуњени, питали један другога: „Па ко се онда може спасти?“ 27 Исус их погледа и рече: „За људе је то немогуће, али не за Бога; за Бога је све могуће.“
28 Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом.“
29 Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и Радосне вести, 30 који неће стоструко примити. Тај ће сада, у ово време, с прогонствима примити: куће, браћу, сестре, мајку, децу, и њиве, а у времену које долази примиће вечни живот. 31 Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.