Book of Common Prayer
מ Мем
97 Како волим Закон твој!
Од јутра до сутра размишљам о њему.
98 Заповест ме твоја мудријим чини од душмана мојих,
јер довека припада ми.
99 Боље расуђујем од свих својих учитеља,
јер размишљам о прописима твојим.
100 Од стараца умнији сам,
јер разматрам одредбе твоје.
101 Од сваке зле стазе чувам стопе своје
да бих реч твоју могао да држим.
102 Од правила твојих ја се не окрећем
јер си ти са̂м мене поучио.
103 Како је слатка реч твоја непцу моме,
од меда је слађа устима мојим!
104 Разборит сам од одредаба твојих
и зато мрзим сваку лажну стазу.
נ Нун
105 Мојој нози твоја реч је лампа
и светло за моју стазу.
106 Заклео сам се, обавезујем се:
држаћу се твојих праведних судова.
107 Много сам страдао, Господе,
по својој ме речи ти оживи.
108 Добровољну жртву уста мојих прими, молим те, Господе;
поучи ме твојим правилима.
109 Глава моја стално је у торби
али Закон твој не заборављам.
110 Злотвори ми клопку постављају
али ја не скрећем с твојих одредаба.
111 Довека сам наследио прописе твоје,
јер су они радост моме срцу.
112 Предао сам срце своје да уредбе твоје извршава,
за векове и до краја.
ס Самех
113 Мрзим људе срца подељеног,
а твој Закон волим.
114 Уточиште, штит мој ти си,
ја се твојој речи надам.
115 Одлазите од мене, злочинци,
да бих свога Бога заповести испуњавао!
116 Подржи ме као што си обећао, па да живим;
срамоти ме не препусти због надања мога.
117 Окрепи ме, па да спасен будем
и да трајно тежим уредбама твојим.
118 Ти се гнушаш свих што застране од уредаба твојих,
јер је узалудна њихова обмана.
119 Као згуру скинуо си све злобнике земаљске
и зато волим прописе твоје.
120 Тело ми се јежи јер од тебе стрепим,
судови ме твоји плаше.
Хоровођи. Радосница. Асафова.
81 Радујте се Богу, снази нашој!
Кличите Богу Јаковљевом!
2 Песму запевајте, даире дајте,
лиру и харфу умилну.
3 О младини у рог задувајте,
у дан празника нашег када је пун месец.
4 Јер такав је пропис Израиљу
и заповест Јаковљевог Бога.
5 Он је Јосифу дао то сведочанство
када је кренуо против египатске земље.
Слушао сам језик незнан што казује:
6 „С плећа сам му уклонио терет
и из руку узео кошару.
7 Вапио си у невољи и ја сам те избавио,
одазвао сам ти се из грома и мрака;
искушао на водама Мериве. Села
8 Послушај ме, мој народе, ја те опомињем!
О, Израиљу, када би ме послушао;
9 међу вама не би било другог бога
и не би се ти клањао богу туђинскоме.
10 Ја сам Господ, Бог твој,
који сам те извео из земље египатске.
Отвори широм уста своја
и ја ћу да их напуним!
11 Али мој народ није послушао глас мој,
Израиљ ми се покорио није.
12 И ја сам их препустио самовољи њиховога срца,
живели су како су желели.
13 О, кад би ме послушао народ мој
и путеве моје Израиљ следио!
14 Ја бих брзо савладао њихове душмане,
на њихове злотворе бих руку своју подигао.
15 Пузали би пред њим они што Господа мрзе
и такво би стање за њих трајало довека.
16 А ја бих да их храним најбољом пшеницом,
из камена ситићу их медом.“
Псалам Асафов.
82 Бог је стао у Божијем збору,
па сад суди међу боговима:
2 „Докле ћете судити нечасно
и држати страну злотворима? Села
3 Заступајте право убогога и сиротога,
оправдајте сиромаха и невољника.
4 Спасавајте слабог и тлаченог,
избавите их из руке зликоваца.
5 Али нису знали, нису разумели;
у тами су посртали
и темеље земљи задрмали.
6 Ја рекох: ’Богови сте,
сви сте деца Свевишњега!’
7 Ипак ћете помрети ко људи,
пропашћете ко и главар сваки.“
8 Устани, Боже, и суди земљи,
јер сви су народи наследство твоје!
15 Истина бива черупана,
и ко се зла клони, бива оробљен.
А Господ види и то је зло пред њим
јер правице нема.
16 И види: нема човека.
И запањи се што заступника нема.
Онда се ослободи мишица његова,
и би му потпора праведност његова.
17 Праведност је навукао као оклоп,
и на глави му је спасење као кацига,
а одећу осветничку је навукао као одору,
и ревношћу се огрнуо као плаштом.
18 Према оном што су заслужили
њих ће намирити;
према оном што су заслужили,
зато што су насртали, зато што су мрзели,
њих ће намирити,
према оном што су жудели,
што су заслужили.
19 И видеће са запада име Господње,
и са истока сунчевога славу његову,
јер ће доћи као бујица,
Дух Господњи њу ће подстицати.
20 „А Откупитељ ће доћи Сиону
и онима који се у Јакову одврате од преступа
– говори Господ.
Запис о Духу и речи
21 Ево, ово је мој савез с њима, говори Господ: Дух мој, који је на теби, и речи моје, што сам ти их у уста ставио, неће отићи од уста твојих, ни од уста потомства твојега, ни од уста потомака потомства твојега – говори Господ – како сада тако и довека.
15 А знаш да су се сви у Малој Азији окренули од мене; међу њима су и Фигел и Ермоген.
16 Нека Господ покаже милосрђе Онисифоровом дому, јер ме је много пута окрепио и није се постидео мојих окова. 17 Штавише, када је дошао у Рим, он ме је брижљиво потражио и нашао ме. 18 Нека му Господ искаже своје милосрђе у онај дан. А и ти врло добро знаш колико је он учинио за мене у Ефесу.
2 А ти, сине мој, јачај у милости која је у Христу Исусу. 2 Учење које си чуо од мене пред многим сведоцима, повери поузданим људима, који ће бити у стању да поуче друге. 3 Поднеси свој део патње као добар војник Христа Исуса. 4 Ниједан војник који хоће да угоди своме претпостављеном, не уплиће се у световне ствари. 5 Такмичар не добија венац ако се није такмичио по правилима. 6 Земљорадник који се труди треба први да окуси од приноса. 7 Размишљај о томе што ти говорим, јер ће ти Господ дати разумевање у свему.
8 Сећај се Исуса Христа који је ускрснут из мртвих, који је од Давидовог потомства, што је у складу са Радосном вешћу коју проповедам. 9 Због те Радосне вести се и злопатим у оковима као неки злочинац. Ипак, Божија реч није окована. 10 Због тога све подносим ради изабраних, да они дођу до спасења с вечном славом посредством Христа Исуса. 11 Поуздана је реч:
Ако смо с њим умрли,
с њим ћемо и живети,
12 ако истрајемо,
с њим ћемо и царевати,
ако га се одрекнемо,
он ће се одрећи нас,
13 ако смо ми неверни,
он остаје веран,
јер не може да порекне самог себе.
Неразрешивост брака
10 Исус оде оданде и дође у област Јудеје, с друге стране Јордана. Народ је поново нагрнуо к њему, а он их је, по свом обичају, поучавао.
2 Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“
3 Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“ 4 Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“
5 Исус им одговори: „Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца. 6 Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско. 7 ’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, 8 па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело. 9 Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“
10 Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме. 11 Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени. 12 И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“
Исус и деца
13 Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили. 14 Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 15 Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“ 16 Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.