Book of Common Prayer

⁹ Јефремовци су били луковима наоружани
    али су побегли на дан боја!
¹⁰ Нису одржали савез са Богом,
    одбили су да поступе по његовом Закону.
¹¹ Заборавили су његова дела,
    чудеса његова која им је показао.
¹² А он је пред њиховим прецима учинио чудо,
    у египатској земљи, у области Соан.
¹³ Море је разделио и провео их,
    воде је усправио да су попут зида.
¹⁴ Дању их је водио облаком
    и светлошћу ватре целе ноћи.
¹⁵ Стене је у пустињи расцепио,
    обилно их напојио као из дубина.
¹⁶ Брзаке им је извео из раселине стене,
    учинио да им воде као реке теку.

¹⁷ А они су му упорно грешили,
    пркосили Свевишњем у пустињи;
¹⁸ у срцима кушали су Бога,
    извољевали тражећи храну.
¹⁹ Приговарали су Богу и рекли:
    „Кадар ли је Бог да у пустињи простре трпезу?!
²⁰ Јесте, стену је ударио,
    потекла је вода и потоци се разлили.
Али кадар ли је да нам да̂ и храну,
    да свој народ месом снабде?“
²¹ Зато се Господ разјарио када је то чуо,
    па је пожар плануо на Јакова
    и гнев је букнуо на Израиљ;
²² јер у Бога веровали нису,
    нису се поуздали да ће да их спасе.
²³ И он је заповедио облацима
    и отворио одгоре врата небеска,
²⁴ да их запљусне мана,
    даде им жито са неба да једу.
²⁵ И сви су јели хлеб моћника,
    обиље хране им је послао.
²⁶ Довео је источни ветар са небеса,
    донео је јужни ветар снагом својом.
²⁷ Месом их је ко прашином засуо
    и крилатим птицама као морским песком.
²⁸ Дао је да падају по њиховом табору,
    око њихових шатора.
²⁹ И они су јели, најели се до ситости,
    јер он им је дао како су жудели.
³⁰ Али још их жудња није прошла
    и још им је храна у устима била,
³¹ када се гнев Божији дигао на њих.
    И он поби њихове најјаче
    и обори младиће Израиља.

³² И поред тога опет су грешили,
    нису веровали његовим чудима.
³³ Узалудне дане им је прекратио
    и невољом наглом њихове године.
³⁴ А кад их је убијао, тражили су га
    и враћали се, за Богом чезнули.
³⁵ Тада би се присетили да им је Бог био стена,
    Бог Свевишњи њихов Откупитељ!
³⁶ Али би га устима варали
    и лагали језицима својим.
³⁷ Срцем му нису били одани,
    нису били верни његовом савезу.
³⁸ Ипак, он се смиловао,
    кривицу им опраштао
    и није их уништио.
Упорно је суспрезао гнев свој,
    љутњу своју није подстицао.
³⁹ Сећао се да су тело,
    да су дах што испарава
    и што се не враћа.

⁴⁰ А како су се често бунили у пустињи
    и жалостили га у пустари!
⁴¹ Упорно су искушавали Бога,
    вређали су Светитеља Израиљевог.
⁴² Нису се сећали његове руке
    и дана када их је откупио од тлачитеља,
⁴³ када је у Египту знакове своје извео
    и чудеса своја у области Соан.
⁴⁴ Реке је њихове у крв претворио,
    а њихови се потоци нису могли пити.
⁴⁵ На њих је послао комарце, да их уједају,
    жабе да их упропасте.
⁴⁶ Усеве њихове даде гусеницама
    и скакавцима сав труд њихов.
⁴⁷ Градом им је стукао винограде,
    а смоквике сланом.
⁴⁸ Стоку им је граду изложио
    и њихова говеда муњама.
⁴⁹ Послао је на њих врелину свог гнева,
    срџбу и јарост,
    невољу и чету анђела пропасти.
⁵⁰ Свом је гневу стазу припремио
    и живот им од смрти поштедео није,
    живот им је помору предао.
⁵¹ Побио је све првенце у Египту,
    прве од мушких у шаторима Хамовим.
⁵² Свој је народ извео ко овце,
    водио их попут стада кроз пустињу.
⁵³ Водио их је сигурно и плашили се нису,
    а њихове душмане је преплавило море.
⁵⁴ Тада их је довео на своје свето тло,
    на ову гору, освојену његовом десницом.
⁵⁵ Пред њима је отерао народе,
    доделио им је размерено наследство
и настанио племена Израиља
    по њиховим шаторима.

⁵⁶ Али они су поново искушавали
    и бунили се против Бога Свевишњега,
    прописе његови нису држали.
⁵⁷ Окренули су се, изневерили попут очева својих,
    издали су као лук сломљени.
⁵⁸ Изазивали су га својим жртвеним бреговима,
    чинили га љубоморним својим идолима.
⁵⁹ Бог је то чуо, разјарио се
    и сасвим одбацио Израиљ,
⁶⁰ па је напустио Пребивалиште у Силому,
    стан који је подигао међу људима.
⁶¹ Тако је ропству препустио снагу своју
    и своју красоту рукама душмана.
⁶² И народ је свој он предао мачу
    јер се разјарио на своје наследство.
⁶³ Његове младиће прождрала је ватра,
    па су му девице ко уседелице.
⁶⁴ Од мача су му свештеници пали,
    а удовице их ожалиле нису.

⁶⁵ Пробуди се тада Господ ко да је спавао,
    као јунак којега је савладало вино!
⁶⁶ Душмане је своје назад одвукао
    и довека их осрамотио.
⁶⁷ Јосифов је шатор одбацио,
    племе Јефремово није изабрао,
⁶⁸ већ је изабрао Јудино племе
    и гору Сион коју заволи!
⁶⁹ И ту је подигао Светилиште своје, високо ко небо,
    попут земље довека га учврстио.
⁷⁰ Изабрао је свог слугу Давида,
    узео га је од стада оваца.
⁷¹ Довео га је од оваца дојилица да напаса Јакова, његов народ
    и Израиљ, његово наследство.
⁷² И он им је Пастир био по честитости свога срца,
    водио их је својим умешним рукама.

⁹ Зато се право од нас удаљило,
    и праведност до нас не допире.
Надали смо се светлости, а гле, тама;
    сјајном сјају, а ходамо по мраку дубоком;
¹⁰ по зиду пипамо као слепи,
    и тапкамо као да смо без очију;
у подне се спотичемо као да смо у сумраку;
    у обиљу смо као да смо мртви;
¹¹ сви ми мумламо као да смо медведи
    и гукањем гучемо као да смо голубови.
Очекујемо суд, а њега нема,
    спасење – удаљило се од нас.

¹² Јер много је наших побуна пред тобом,
    и греси наши сведоче против нас.
Заиста, ми увиђамо побуне своје
    и упознали смо кривицу своју.
¹³ Побунили смо се и Господа се одрекли,
    одметнули се од Бога нашега;
говорили смо речи подле и отпадничке,
    измишљотине и одвајање, из срца речи лажљиве.
¹⁴ И тако је право потиснуто,
    и правда је далеко одгурнута,
јер истина је јавно посрнула,
    и честитост проћи не може.
¹⁵ Истина бива черупана,
    и ко се зла клони, бива оробљен.

А Господ види и то је зло пред њим
    јер правице нема.