Book of Common Prayer
Хоровођи. Давидов. За спомен.
70 Боже, избави ме! У помоћ ми пожури, Господе!
2 Нека се постиде,
нека се осрамоте ти што ми о глави раде.
Нека се повуку у срамоти,
нека буду понижени ти што им је мила невоља моја.
3 Нек устукну због срамоте своје
ти што довикују: „Аха! Аха!“
4 Нек ликују и нек се радују у теби
сви који те траже;
нека увек говоре они што спасење твоје воле:
„Велик је Бог!“
5 А ја сам сиромах и убог,
Боже, пожури к мени.
Ти си моја помоћ и мој избавитељ.
О, Господе, не оклевај!
71 У теби је уточиште моје, Господе;
о, да се никад не постидим.
2 Ослободи ме по својој праведности и избави ме,
пригни ухо своје к мени и спаси ме.
3 Буди ми стена пребивалишта
којој увек долазим;
спасење моје ти си заповедио,
јер си моја стена и тврђава.
4 Избави ме, Боже мој, из руке зликовачке,
од руке преступника и окрутнога.
5 Јер, ти си моја нада, о, Боже Господе,
поуздање си ми од младости моје.
6 На тебе се ослањам од утробе,
из крила мајке моје си ме извукао;
славићу те непрестано.
7 Попут знака постао сам многима,
а ти си ми уточиште јако.
8 Уста си ми славом својом испунио
и красотом својом од јутра до сутра.
9 Не одбаци ме у доба старости,
кад ми снага клоне не заборави ме.
10 Јер о мени говоре противници моји,
они што ми живот вребају
заједно се саветују.
11 Кажу: „Бог је њега оставио!
Гоните га, ухватите,
јер избавитеља нема!“
12 Боже, од мене се не удаљуј!
О, мој Боже, пожури ми у помоћ!
13 Нека се постиде и нека пропадну
тужитељи моје душе;
и презир и брука нек покрију
оне који ми о глави раде.
14 А ја ћу увек да се надам,
све више и више славићу те.
15 Уста ће моја о праведности твојој да говоре,
о делима твог спасења од јутра до сутра,
јер им броја не знам.
16 У моћним делима Бога Господа ја ћу доћи,
твоју праведност ћу спомињати, само твоју.
17 Од младости моје, Боже, ти си ме учио;
и чудеса твоја досад јављао сам.
18 Чак и када остарим и оседим,
Боже, не остављај ме,
док ти силу не објавим нараштају новом;
силу твоју сваком што долази.
19 Праведност је твоја, Боже, до висина,
велика си дела учинио;
ко је попут тебе, Боже?
20 Ти – дао си да гледам многе невоље и муке –
ти ћеш ми опет обновити живот;
из дубина земље подићеш ме опет.
21 Ти ојачај достојанство моје
и поново утеши ме.
22 И ја ћу харфом да те хвалим
због верности твоје;
Боже мој, свираћу ти на лири,
Светитељу Израиљев.
23 Клицаће радосно усне моје,
јер ћу ти свирати,
и душа моја што си је откупио.
24 И мој ће језик од јутра до сутра
причати о твојој праведности;
јер ће се постидети, јер ће се осрамотити
ти што ми о глави раде.
Асафова поучна песма.
74 Зашто си нас, о, Боже, одбацио довека?
Зашто да се јарост твоја пуши на стадо твоје паше?
2 Присети се своје заједнице што си је од давнина стекао,
племена свога наследства које си откупио –
горе Сион на којој си пребивао.
3 Кораке своје окрени ка руинама вечним,
свему чему је наудио противник у Светињи.
4 Душмани твоји ричу усред твог места састанка,
поставише заставе своје за знакове.
5 Познати су као човек
што секиру на шипражје диже;
6 и онда секиром и полугама
све резбарије ломи.
7 Светилиште твоје до тла спалише,
опоганише Пребивалиште имена твог.
8 У срцу су своме рекли: „Хајде да их сасвим потлачимо!“
Спалили су сва Божија места састанка у земљи.
9 А наше знакове видели нисмо,
ни пророка још нема,
и никога с нама ко би знао – докле?
10 Докле ће се, о, Боже, ругати душманин?
Хоће ли противник довека твоје име да презире?
11 Зашто руку своју, баш своју десницу, повлачиш?
Из недара својих извуци је и сатри их!
12 А Бог цар мој је од давнина,
посред земље спасоносна дела чини.
13 Силом својом ти си море разделио,
у водама смрскао си главе морским неманима.
14 Левијатану си главе раздробио,
народима уз обалу за храну си га дао.
15 Ти си дао да набуја и врело и поток,
ти си непресушне пресушио реке.
16 Твој је дан, баш као и ноћ;
ти си поставио и месец и сунце.
17 Ти си земљи одредио сваку међу;
и лето и зиму начинио ти си.
18 Сети се тог противника који те презире, Господе,
и безумних што презиру ти име.
19 Не дај звери живот голубице своје,
довека не заборави на живот својих сиромаха.
20 Погледај на савез,
јер се мрачни крајеви земље напунише местима насиља.
21 Не дај угњетеном да се понижен врати,
нека име твоје славе и сиромах и убоги.
22 Устани, о, Боже, свој случај одбрани!
Сети се презира безумног према теби од јутра до сутра.
23 Не заборави глас душмана својих,
поклич што се непрестано диже,
оних што се против тебе буне.
Обиље милости Господњих
55 О, сви жедни, приступите води,
и који новац немате, приступите,
купујте и једите,
и приступите, купујте
без новаца и без плаћања,
вино и млеко.
2 Зашто да трошите новац на нешто што хлеб није,
и зараду своју на нешто што заситити неће?
Мене послушајте и јешћете што је добро,
и душа ће се ваша наслађивати кртином.
3 Ухо приклоните и мени приступите;
слушајте и душа ваша ће живети.
Па ћу с вама склопити савез вечни,
Давиду обећаних милости.
4 Ево, њега сам дао да буде сведок народима;
владар и заповедник народима.
5 Ево, пук који га не познајеш позваћеш;
пук који тебе не познаје похрлиће теби
ради Господа Бога твојега
и за Светитеља Израиљева
који ти је дао достојанство.“
Господ је близу
6 Тражите Господа док се може наћи!
Призивајте га док је близу.
7 Нека опаки пут свој остави
и никоговић своје замисли,
и нека се Господу врати, а он ће му се смиловати;
и Богу нашем зато што умножава праштање.
8 „Јер, замисли ваше нису замисли моје,
и путеви моји нису путеви ваши
– говори Господ.
9 Него, колико је небо над земљом високо,
толико су путеви моји високо над путевима вашим,
а замисли моје изнад замисли ваших.
Моћ Господње речи
10 Јер као што киша пада
и снег са небеса
и не враћа се пуста,
него натапа земљу,
те бива плодна и родна;
па даје семе ономе који сеје и храну ономе који једе,
11 таква је реч моја што из мојих уста излази,
неће ми се вратити празна,
него ће учинити оно што ми се свиђа
и напредоваће ради чега сам је послао.
Запис о будућем благослову
12 Да, с радошћу ћете отићи,
и у миру ћете бити вођени.
Планине и брегови
клицаће пред вама весело,
и свако дрво зелено
запљескаће длановима.
13 Уместо трња ће расти чемпреси,
уместо коприве ће расти мирта.
И биће ради Господњег имена,
ради знака вечнога, неразоривога.“
Права слобода
5 Христос нас је ослободио да живимо у слободи. Зато чврсто стојте и не потчињавајте се опет ропском јарму.
2 Ево ја, Павле, кажем вам: ако се обрежете, Христос вам није ни од какве користи. 3 Поново упозоравам сваког човека који хоће да се обреже: ако се обреже, дужан је да изврши сав Закон. 4 Одвојили сте се од Христа, ви који хоћете да постанете праведни пред Богом вршењем Закона; отпали сте од милости. 5 Јер ми, вођени Духом, по вери жељно ишчекујемо праведност којој се надамо. 6 Наиме, у Христу Исусу ништа не вреди ни обрезање, ни необрезање, него вера која делује кроз љубав.
7 Добро сте трчали; ко вас је спречио да будете послушни истини? 8 Тај подстицај не долази од Бога који вас позива. 9 Мало квасца укисели све тесто. 10 Поуздајем се у вас у Господу да ни ви нећете другачије мислити. А онај који вас збуњује, поднеће казну.
11 Али ако ја, браћо, проповедам да је обрезање неопходно, зашто сам још увек прогоњен? У том случају говор о крсту не би представљао никакву препреку. 12 О, кад би се ушкопили ти што вас збуњују!
13 Браћо, позвани сте да живите у слободи, али не дозволите да ваша слобода буде изговор да удовољавате грешној природи, него љубављу служите једни другима. 14 Јер сав Закон налази своје испуњење у једној јединој заповести: „Воли ближњега свога као самога себе.“ 15 Ако се, дакле, међусобно уједате и изједате, пазите да се не истребите.
Петрова изјава о Исусу
27 Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове. На путу је упитао своје ученике: „Шта говоре људи: ко сам ја?“
28 Они му одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи, опет, да си један од пророка.“
29 Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос.“
30 Исус их је опоменуо да никоме не говоре о њему.
Исус говори о својој патњи и смрти
31 Тада је почео да их учи: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће ускрснути после три дана.“ 32 Отворено им је говорио о томе. Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева.
33 Исус се окрену и, погледавши своје ученике, укори Петра: „Одлази од мене, Сатано, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“
Цена следбеништва
34 Исус је тада окупио народ и своје ученике и рекао им: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. 35 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и Радосне вести, спасиће га. 36 Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? 37 Шта може човек дати у замену за свој живот? 38 А ко се застиди мене и мојих речи пред овим прељубничким и грешним нараштајем, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у слави свога Оца и са светим анђелима.“
9 Исус додаде: „Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде да је Царство Божије дошло са силом.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.