Book of Common Prayer
ז Зајин
49 Сети се речи твоје за слугу твога
којом си ми ти улио наду.
50 Она ми је у јаду утеха,
јер реч твоја живот мени чува.
51 Силно ми се ругају бахати,
а ја од твога Закона не скрећем.
52 На правила твоја давна мислим, Господе,
и њима се тешим!
53 Спопада ме пламен срдње због злобника,
оних што твој Закон напуштају.
54 Уредбе су твоје песме моје
у кући скитње моје.
55 О, Господе, име твоје спомињем у ноћи,
да се држим ја твога Закона!
56 И ово је моја обавеза:
да се држим твојих одредаба.
ח Хет
57 Ја имам Господа,
одлучан сам да реч твоју држим.
58 Преклињем те целим срцем својим,
милостиво дај ми што си обећао.
59 Путеве своје испитујем,
прописима твојим кораке усмеравам своје.
60 Журим, не оклевам
да заповести твоје држим.
61 Обмоташе ме ужад зликовачка,
али Закон твој не заборављам.
62 Усред ноћи подижем се да ти захваљујем
због твојих праведних судова.
63 Пријатељ сам богобојазних,
оних што ти одредбе чувају.
64 О, Господе, милости је твоје пуна земља!
Поучи ме својим уредбама.
ט Тет
65 О, Господе, чиниш добро слузи твоме,
како си и обећао!
66 Научи ме да добро судим и схватам,
јер заповестима твојим верујем.
67 Лутао сам пре страдања свога,
а сада се држим твоје речи.
68 Ти си добар, доброчинитељ си;
поучи ме уредбама својим.
69 Лажима ме блате осиони,
а ја се свим срцем одредаба твојих држим.
70 Срце им је задригло, скорело,
а ја у твом Закону уживам.
71 Корисно је кад се мучим
да бих твоје уредбе схватио.
72 Бољи ми је Закон што си објавио
од хиљада златника и сребрњака.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
49 Чујте ово, о, сви народи;
послушајте, сви житељи света;
2 потомци људи, потомци човекови; богати и сиромаси.
3 Моја ће уста објавити мудрост
и размишљање срца мога биће разборито.
4 Ухо своје приклонићу пословици,
загонетку своју изложићу уз харфу.
5 Од злих дана зашто да страхујем,
кад кривица зликовачка опколи ме;
6 баш оних што се у имање своје уздају,
и обиљем се свог богатства хвале?
7 Не може човек брата свог да откупи,
не може за њега Богу накнаду да плати.
8 Елем, висок је откуп за његов живот;
довека је неизмирив
9 да би довека живео
и гроба не би видео.
10 Јер човек види да мудар умире;
да и безумник и онај без памети пропадају,
да другима имања своја остављају.
11 У себи мисле да им домови довека остају,
и њихова места од поколења до поколења;
именом својим земље називају.
12 Тек, човек ни у раскоши не истрајава,
већ је попут стоке што угине.
13 То је пут њихов – лудило –
али и оних што након њих
уживају у њиховим говорима. Села
14 Попут оваца одређени су за Свет мртвих,
смрт ће их напасати.
Праведни ће јутром владати над њима.
Лик ће им прогутати Свет мртвих,
далеко од њиховог дома.
15 Зацело ће Бог душу моју да откупи из руку Света мртвих,
јер он ће ме прихватити. Села
16 Не плаши се кад се било ко богати,
када расте слава дома његовога.
17 Јер кад умре, понети ништа неће;
слава његова за њим неће сићи.
18 А он себе у животу благосиља –
и људи те хвале кад си себи добро учинио –
19 али ће поћи поколењу својих предака,
где довека светло видети неће.
20 Човек у раскоши, а без разума
је попут стоке што угине.
Хоровођи. Жалосно. Давидова поучна песма.
53 Безумник у свом срцу каже:
„Нема Бога!“
Дела су им опака и гадна,
нема никога да чини добро.
2 Бог с неба гледа потомке људи,
да види има ли разумнога,
таквога који тражи Бога.
3 Од Бога се сви одвратише,
покварени сви постадоше;
нема тога који чини добро,
таквога ниједнога нема.
4 Зар не знају ти зликовци,
да мој народ као хлеб прождиру,
а ни самог Бога не призивају?
5 Ту ће њих страх силни спопасти,
када страха и не буде било.
Јер, Бог ће расејати кости
оног који те опседа.
Осрамотићеш их,
јер Бог их је одбацио.
6 Ко ће са Сиона дати спасење Израиљу?
Када Бог врати свој народ изгнани,
радоваће се Јаков,
веселиће се Израиљ.
О слузи Господњем, Песма друга
49 Чујте мене, острва!
Послушајте ме, народи далеки!
Господ ме је позвао чим сам се родио,
моје име је споменуо од утробе материне,
2 и начинио је уста моја као оштар мач,
сеном своје руке он ме је заклонио,
у глатку ме стрелу претворио,
у тоболцу своме он ме је сакрио.
3 Рекао ми је: ’Израиљу, ти си мој слуга,
у ком ћу постати поносан.’
4 А ја сам рекао: ’Узалуд сам се мучио за опустошеност,
и испразно упињао снагу своју.
Ипак, правда је моја код Господа,
и учинак мој код Бога мојега.’
5 И сад говори Господ
који ме је пре рођења слугом својим начинио,
да му Јакова повратим
и да му се Израиљ сабере.
И прославићу се у очима Господњим,
и Бог мој ће бити снага моја.
6 И рече:
’Неважно је да ми будеш слуга,
да подигнем племе Јаковљево,
и да вратиш остатке Израиљеве,
него ћу те одредити да будеш светлост пуцима,
да будеш спасење моје до краја земље.’“
Песма о славном повратку
7 Говори Господ,
Откупитељ Израиљев, Светитељ његов,
оном коме презиру душу,
на кога се гади пук, слузи насилницима:
„Видеће цареви и устаће главари,
и клањаће ти се
због Господа који је веран,
Светитеља Израиљева који те је изабрао.“
Обнова Израиља
8 Говори Господ:
„У време повољно сам те услишио,
и у дан спасења сам ти помогао,
и саздао сам те и поставио те
за савез с народом,
за подизање земље,
за убаштињење разорених баштина,
9 за реч утамниченима: ’Изађите!’,
и онима који су у тами: ’Покажите се!’
На путевима ће се напасати,
и по свим висоравнима биће паша њихова.
10 Неће бити ни гладни ни жедни,
и неће их мучити ни суша ни сунце,
јер ће их водити онај који им се смиловао,
и довешће их на изворе водене.
11 И претвориће све горе моје у пут,
и уздићи ће моје друмове.
12 Ево, неки долазе из далека,
и, гле, неки са севера и са запада,
а неки из земље Синим.“
Павле кори Петра у Антиохији
11 А када је Кифа дошао у Антиохију, јавно сам му се супротставио, јер је заслужио осуду. 12 Наиме, пре него што су дошли Јаковљеви посланици, он је јео са незнабошцима. Али када су они дошли, он се повукао и одвојио од незнабожаца, плашећи се обрезаних. 13 У том лицемерју придружили су му се и остали Јевреји, тако да је и Варнава био заведен тиме. 14 Али, када сам видео да се не понашају у складу са истином Радосне вести, рекао сам Кифи пред свима: „Кад ти, који си Јеврејин, живиш као незнабожац, а не као Јеврејин, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе као Јевреји?“
15 Ми смо по рођењу Јевреји, а не „незнабожачки грешници.“ 16 Ипак, знамо да човек не постаје праведан пред Богом вршењем одредби Закона, него само вером у Исуса Христа. На исти начин смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се нађемо праведни пред Богом вером у Христа, а не вршењем одредби Закона. Јер вршењем одредби Закона нико неће постати праведан.
17 Ако се, дакле, ми који тражимо да будемо оправдани у Христу нађемо као „грешници“, значи ли то да Христос служи греху? Никако! 18 Јер, ако поново зидам оно што сам срушио, показујем да сам преступник Закона.
19 Ја сам, наиме, путем Закона умро за Закон, да бих за Бога живео. С Христом сам разапет. 20 Зато не живим више ја, него Христос живи у мени. А живот који сад живим у телу, живим вером у Сина Божијега, који ме је заволео и дао свој живот за мене. 21 Зато не одбацујем Божију милост. Јер, ако Закон доводи до праведности пред Богом, онда је Христос узалуд умро.
13 Изагнали су многе зле духове, помазивали уљем многе болеснике и оздрављали их.
Смрт Јована Крститеља
14 И цар Ирод је чуо за Исуса, јер је његово име постало добро познато. Једни су говорили: „То је Јован Крститељ устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“
15 Други су говорили: „То је пророк Илија.“ Неки су, опет, говорили да је то један од пророка.
16 Када је то Ирод чуо, рекао је: „То је Јован коме сам ја одрубио главу. Он је устао из мртвих.“
17 Наиме, са̂м Ирод је наредио да ухвате Јована, да га свежу и баце у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа, којом се Ирод оженио. 18 Јован је, наиме, говорио Ироду: „Ти немаш права на жену свога брата!“ 19 Иродијада се зато гневила на Јована и хтела да га убије, али није могла. 20 Наиме, Ирод се плашио Јована, знајући да је праведан и свет човек и зато га је штитио. Кад год би га слушао, Ирод би се веома узнемирио. Ипак, радо је слушао Јована.
21 Али, Иродијади се указала прилика. Било је то на Иродов рођендан, када је Ирод приредио гозбу за своје великаше, војне заповеднике и водеће људе у Галилеји. 22 Тада је ушла Иродијадина ћерка и заплесала, те угодила Ироду и његовим званицама.
Цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш и ја ћу ти то дати.“ 23 Он јој је уз заклетву рекао: „Што год да затражиш, даћу ти, па и половину мога царства.“
24 Она изађе из одаје и рече својој мајци: „Шта да тражим?“
Она јој одговори: „Главу Јована Крститеља.“
25 Девојка се одмах хитро вратила пред цара и затражила: „Хоћу да ми одмах даш главу Јована Крститеља на тањиру.“
26 Цар се веома ражалостио, али због заклетве и због окупљених, није хтео да је одбије. 27 Цар одмах посла џелата и нареди му да донесе Јованову главу. Џелат оде и одруби главу Јовану у тамници, 28 те је донесе на тањиру и даде је девојци, а она је даде својој мајци. 29 Када су то чули Јованови ученици, дошли су, узели његово тело и положили га у гроб.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.