Book of Common Prayer
Давидов.
37 Не жести се због злотвора,
не завиди оним што неправду чине.
2 Јер ће попут траве брзо да увену,
ко зелено биље осушиће се.
3 У Господа се уздај и чини добро,
пребивај на земљи и верношћу напасај се.
4 Радуј се у Господу
и даће ти по жељама срца твога.
5 Господу препусти пут свој,
поуздај се у њега и он ће учинити:
6 праведност ће твоју попут светла да изведе,
и правду твоју попут поднева.
7 Умири се пред Господом,
ишчекуј га са стрпљењем;
не жести се на онога што му добро иде на његовом путу,
на човека који сплиће сплетке.
8 Од јарости суздржи се
и гнева се окани;
не жести се,
то само зло доноси.
9 Јер, зликовце ће истребити,
а земљу ће наследити они што Господа очекују.
10 Још само мало,
и зликовца више неће бити;
помно ћеш да гледаш по његовом месту,
а њега неће бити.
11 Понизни ће наследити земљу,
радоваће се због обиља мира.
12 Зликовац сплеткари против праведника,
и зубима својим шкргуће на њега.
13 А Господ му се смеје,
јер види да дан његов стиже.
14 Зликовци су мач исукали,
лук су свој натегнули;
да оборе сиромаха и убогог,
да закољу људе праведних путева.
15 Срце ће им мач пробости,
њихов лук ће бити сломљен.
16 Боље је и мало праведниково
него благо зликоваца многих.
17 Јер, снага ће зликоваца бити поломљена,
а праведне Господ потпомаже.
18 Господу су знани дани беспрекорних,
наследство њихово остаје довека.
19 У времену лошем неће се стидети,
и сити ће бити у данима глади.
20 А зликовци ће пропасти;
душмани Господњи биће као пашњаци најбољи –
окончаће, у диму ће окончати.
21 Зликовац позајмљује и не враћа,
а праведник је дарежљив и даје.
22 Јер, они које он благослови,
наследиће земљу;
а које он прокуне,
биће истребљени.
23 Од Господа су човекови кораци,
и на путу његовом он ужива.
24 Па ако и падне, он одбачен неће бити,
јер му Господ руку држи.
25 Био сам млад, сада сам стар,
и нисам видео праведника напуштеног,
ни његове потомке да просјаче хлеба.
26 Дарежљив је поваздан, позајмљује,
потомство му је блажено.
27 Од зла се одврати, чини добро
и живећеш довека.
28 Јер Господ воли правду и своје верне неће напустити,
довека ће бити сачувани;
а потомци зликоваца биће истребљени.
29 Праведни ће земљу да наследе,
пребиваће на њој трајно.
30 Мудрост зборе уста праведнога
и језик му објављује правду.
31 У срцу му је Закон Бога његовога,
кораци му се не клизају.
32 Зликовац праведника вреба
и настоји да га убије.
33 Али његовој га руци Господ препустити неће;
када му се суди, осудити га неће.
34 Чекај на Господа,
пута се његовога држи;
да те узвиси, да наследиш земљу
и гледаш када се зликовци буду истребили.
35 Видео сам зликовца бездушног,
грана се као домаће стабло зелено.
36 Али прошао је; погледао сам,
а њега нема;
потражио сам га,
и нисам га пронашао.
37 Посматрај онога без мане, гледај у честитога;
јер будућност припада миротворцу.
38 Сви ће преступници бити разорени,
истребљење је будућност зликоваца.
39 Од Господа је спасење праведних,
у време невоље он им је тврђава.
40 Господ им помаже,
он их избавља;
од зликоваца избавља их,
спасава их јер у њему уточиште траже.
5 Ја сам Господ и другога нема,
осим мене другог Бога нема.
Иако мене не познајеш,
ја сам те наоружао.
6 Нека се зна од истока и од запада
да је ништавило све што је мимо мене.
Бог обећава спасење
Ја сам Господ и другога нема:
7 ја творим светлост и стварам таму,
чиним мир и несрећу стварам;
ја, Господ, све то чиним.
8 Росите, небеса, одозго,
и праведност, облаци, нека из вас пада.
Нека се отвори земља
и спасење нека буде плод,
те заједно проклија праведност;
ја, Господ, то сам створио.
Господ је свесилан
9 Тешко оном ко расправља са Саздатељем својим,
а грне је међу грнчаријом!
Каже ли глина грнчару:
’Шта радиш?’
или дело његово:
’Он нема обе руке’?
10 Тешко оном који оцу каже:
’Зашто си родио?’
или жени:
’Зашто си на свет донела?’“
11 Говори Господ,
Израиљев Светитељ и његов Саздатељ:
„Зар је ваше да ме питате
о знацима над децом мојом,
и да ми заповедате над делом мојих руку?
12 Ја сам земљу начинио
и човека на њој створио;
својим сам рукама небеса распростро
и свим војскама њиховим заповедам.
13 Ја сам га подигао у праведности
и поравнао све путеве његове.
Он ће обновити мој град
и ослободити заробљене моје
без откупнине и без накнаде –
говори Господ над војскама.“
Обраћење туђинаца
14 Говори Господ:
„Труд египатски и добитак кушки,
и Савајци, људи повисоки,
теби ће прећи и твоји ће бити,
за тобом ће ићи, у оковима претходити,
и теби ће се клањати,
и тебе молити:
’О, само код тебе је Божанство,
и осим Бога други не постоји.’“
15 Заиста, ти си Божанство скривено,
Бог Израиљев, Спаситељ.
16 Постидеће се и осрамотиће се сви,
заједно ће се повући покуњени они који праве кипове.
17 Господ ће спасти Израиља
спасењем вечним,
нећете се постидети,
и до векова вечних нећете се осрамотити.
15 Брижљиво пазите како се опходите. Не понашајте се као неразумни, него као мудри! 16 Искористите време јер су дани зли. 17 Зато не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња. 18 Не опијајте се вином, које води у разузданост, него се испуњавајте Духом. 19 Говорите једни другима речима псалама, химни и духовних песама. Певајте и славите Господа у свом срцу. 20 Увек захваљујте за све Богу и Оцу у име нашег Господа Исуса Христа.
Односи у браку и породици
21 Покоравајте се једни другима у страху пред Христом. 22 Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу. 23 Јер, муж је глава жени, као што је Христос глава Цркви, исти Христос који је Спаситељ свога тела – Цркве. 24 Као што се Црква покорава Христу, тако и жена нека се покорава мужу у свему.
25 Мужеви, волите своје жене, као што је Христос волео Цркву, те је дао свој живот за њу, 26 да је посвети, очистивши је купањем у води с речју, 27 те да изведе пред себе Цркву у пуној слави, без мане и боре, или томе сличног, да буде света и непорочна. 28 Тако су и мужеви дужни да воле своје жене као своје сопствено тело. Муж који воли своју жену, воли самога себе. 29 Јер, нико не мрзи своје тело, него га храни и негује, као и Христос Цркву. 30 Ми смо, наиме, делови Христовог тела. 31 Као што Писмо каже:
„Зато ће човек оставити оца и мајку,
те се приљубити уз своју жену, па ће двоје бити једно тело.“
32 Ово је велика тајна. Ја вам то говорим о Христу и Цркви. 33 Тако сваки од вас нека воли своју жену као самога себе, а жена нека поштује свога мужа.
Исуса одбацују у Назарету
21 Исус настави: „Ко би од вас донео светиљку и ставио је под мерицу или испод кревета? Зар се светиљка не ставља на свећњак? 22 Што је скривено, то ће се открити, и обелоданиће се оно што је тајно. 23 Ко има уши, нека слуша!“
24 Исус им затим рече: „Пазите како слушате. Јер каквом мером мерите, таквом мером ће вама бити мерено. 25 Јер ко има, њему ће се додати, а ономе који нема, одузеће се и то што има.“
Прича о семену које расте
26 Исус је такође рекао: „Царство Божије је слично човеку који је посејао семе на својој њиви. 27 Он леже ноћу и устаје дању, а семе ниче и расте ни са̂м не зна како. 28 Земља сама по себи чини да доноси род. Прво се појави стабљика, затим клас, онда клас пун жита. 29 А када усев сасвим дозри, човек брже-боље узима срп у руке, јер је жетва приспела.“
Прича о горушичином зрну
30 Исус поново прозбори: „С чим ћемо упоредити Царство Божије? Каквом причом да га објаснимо? 31 Оно је слично горушичином зрну, најмањем од свих која се сеју у земљу. 32 Али када се посеје, израста и постаје веће од свег осталог растиња, па развија толико велике гране да се под његовом сенком гнезде птице небеске.“
33 Исус је народу приповедао много оваквих прича, онолико колико су могли да разумеју. 34 Без прича им ништа није говорио. Ипак, својим ученицима је све објашњавао када су били сами.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.