Book of Common Prayer
Давидов.
25 К теби, Господе, уздижем душу своју,
2 у тебе се поуздајем, мој Боже,
не дај да се осрамотим;
не дај да душмани моји ликују нада мном.
3 Неће се стидети ни један од оних
који у тебе наду своју полажу;
стидеће се они
који своју веру крше без разлога.
4 Објави ми, Господе, своје путеве,
научи ме својим стазама.
5 Води ме својом истином, учи ме,
јер ти си мој Бог, мој Спаситељ,
теби се надам поваздан.
6 Сети се, Господе, милосрђа
и милости своје, јер су од вечности.
7 Не сећај се греха̂ моје младости,
ни мојих преступа;
сећај ме се по милости својој,
ради своје доброте, Господе.
8 Господ је добар и праведан,
зато показује пут грешницима.
9 Он води понизне по правди,
и учи понизне своме путу.
10 Све стазе Господње милост су и истина,
онима што чувају савез његов и прописе.
11 Опрости ми кривицу, јер је велика,
ради свога имена, Господе.
12 Ко је човек што се боји Господа?
Он ће га упутити на пут, који он изабра за њега.
13 Душа ће му почивати у добру,
а семе му наследити земљу.
14 Присан је Господ с онима
који га се боје,
њима свој савез обзнањује.
15 Стално очи упирем ка Господу,
јер ми ноге из мреже извлачи.
16 Окрени се к мени, смилуј ми се,
јер сам усамљен и јадан.
17 Множе се муке срца мога;
извуци ме из мојих невоља.
18 Погледај на моју муку и патњу,
и опрости све грехе моје.
19 Погледај колико је душмана мојих,
који мене мрзе из дубине душе.
20 Чувај моју душу, избави ме,
не дај да се постидим,
јер у теби нађох уточиште.
21 Нека ме недужност и поштење чувају,
јер сам своју наду ставио у тебе.
22 Откупи, Боже, Израиљ,
од свих његових невоља.
За хоровођу, по напеву „Смрт сина“. Псалам Давидов.
9 Славићу Господа свим срцем својим,
причаћу о свим твојим чудесима.
2 Веселићу се, теби ћу клицати,
твоме ћу имену певати, Свевишњи.
3 Кад се моји непријатељи повуку у бегу,
нека се саплету и пропадну пред тобом.
4 Јер ти си одбранио моје право и суд,
сео си на престо да судиш по правди.
5 Укорио си народе, уништио опаке,
затро си им име у веке векова.
6 Докрајчен је душманин,
у рушевинама је довека,
градове си му истребио,
спомен на њих избрисао.
7 Али Господ столује до века,
престо је свој поставио да суди,
8 и свету ће судити по правди,
једнако ће судити народима.
9 Господ је заклон угњетеном,
заклон у време невоље.
10 Нека се уздају у тебе они који твоје име знају,
јер ти, Господе, не остављаш оне што те траже.
11 Певајте Господу, који столује на Сиону!
Причајте народима о делима његовим!
12 Јер онај што се свети за проливену крв,
он памти, не заборавља вапај понизних.
13 Смилуј ми се, о, Господе,
види како ме киње мрзитељи моји
– ти што ме извлачиш из врата смрти –
14 да бих навештао сва славна дела твоја
на дверима ћерке сионске,
и тамо се радовао твојему спасењу.
15 Народи јаму ископаше, ал’ у њу сами упадоше,
нога им се ухвати у мрежу коју сакрише.
16 Господ је себе учинио знаним,
он поступа по праву,
а опаки се хвата у замку своје руке. Мисли. Села
17 Нека се опаки врате у Свет мртвих,
сви народи који Бога заборављају,
18 јер убоги неће увек бити заборављен,
нити пропасти нада понизних.
19 Устани, Господе,
нека човек не надвлада,
нека се суди народима пред тобом.
20 Утерај им страх у кости, Господе,
нека знају пуци да су само људи. Села
Псалам Давидов.
15 Ко то сме, о, Господе,
да пребива у твом шатору,
и да живи на светој гори твојој?
2 Онај који хода беспрекорно,
и чини што правда захтева;
ко из срца говори истину,
3 и свој језик чува од пакости;
ко свом ближњем не чини зла,
нити оцрњује свога ближњега;
4 ко с презиром гледа на опаке,
а поштује оне што се боје Господа;
ко своју заклетву не пориче
макар му то и на зло изашло;
5 ко не позајмљује новац с каматом,
нити прима мито против невиног.
Ко то чини, неће се пољуљати довека.
Нема Бога осим Господа
6 Говори Господ,
Цар Израиљев и његов Откупитељ,
Господ над војскама:
„Ја сам Први и ја сам Последњи,
осим мене другог Бога нема.
7 Ко је као ја? Нека устане и каже,
нека се јави и нек то објави,
и нек то разложи преда мном.
Откад поставих народ од вечности,
и ствари што ће доћи,
нека најави шта ће се збити.
8 Не плашите се и не бојте се:
нисам ли вам одавно објавио и најавио?
И ви сте моји сведоци:
има ли Бога осим мене?
Не, нема Стене за коју ја знам.“
Бог ће се смиловати
21 „Сети се овога, Јакове,
и Израиљу, јер си слуга мој!
Ја сам те саздао и ти си слуга мој;
Израиљу, ја тебе да заборавим нећу!
22 Као маглу растерао сам твоје преступе,
и грехе твоје као да су облак.
Мени се врати,
јер ја сам те откупио.“
Радосница
23 Кличите, небеса, ово је дело Господње!
Орите се, дубине земљине!
Одјекујте радосно, планине,
и ви, шуме, са свим својим дрвећем!
Јер Господ је откупио Јакова,
и прославио се у Израиљу.
Позив на јединство
4 Зато вас молим, ја, сужањ ради Господа, да живите достојно позива на који сте позвани. 2 Будите понизни, кротки и стрпљиви. С љубављу подносите једни друге. 3 Уложите труд да одржите духовно јединство које Дух твори миром који вас повезује. 4 Једно је тело и један је Дух, као што је једна нада на коју вас је Бог позвао. 5 Један Господ, једна вера, једно крштење. 6 Један је Бог и Отац свију. Он је над свима, све прожима, у свему је. 7 А на нама се показује Божија милост, према дару који даје Христос. 8 Зато Писмо каже:
„Попе се на висину,
поведе робље,
те даде дарове људима.“
9 А то „попе се“, шта друго значи него да је претходно сишао у доње пределе, то јест, на земљу? 10 Онај који је сишао, исти је онај који се попео поврх небеса, да све испуни својим присуством. 11 Он је са̂м поставио неке за апостоле, неке за пророке, неке за проповеднике Радосне вести, а неке за пастире и учитеље, 12 да припреми свете за службу, за изградњу тела Христовог. 13 Тако ћемо сви доћи до јединства у вери и спознаје Сина Божијег, те сазрети у једног човека, растући до пуне висине Христове.
14 Тако нећемо више бити незрели које љуља сваки ветар учења лукавих људи, који се служе преваром да обману друге. 15 Зато говоримо истину у љубави, да на сваки начин израстемо до Христа, који је глава. 16 Он повезује све тело у једно и држи га повезано, на тај начин што сваки зглоб пружа одговарајућу потпору сваком поједином уду. То чини да тело расте и изграђује се кроз љубав.
Народ следи Исуса
7 Исус се са својим ученицима повукао на Галилејско језеро. Пратило га је велико мноштво људи из Галилеје, Јудеје, 8 Јерусалима, Идумеје и с друге стране Јордана, те из околине Тира и Сидона. Долазили су к њему кад су чули какве ствари чини. 9 Исус је рекао ученицима да припреме неки чамац за њега, да га народ не би стеснио. 10 Будући да је многе већ исцелио, сви који су патили од разних болести су се пробијали до њега желећи да га дотакну. 11 Када би опседнути нечистим духовима угледали Исуса, падали би пред њим, вичући: „Ти си Син Божији!“ 12 Исус им је строго напоменуо да не откривају ко је он.
Исус поставља Дванаесторицу
13 Затим се Исус попео на гору и позвао оне које је хтео. Они су дошли к њему. 14 Издвојио је Дванаесторицу, које је назвао апостолима, да буду с њим. Њих је послао да проповедају 15 и дао им моћ да истерују зле духове. 16 Ово су имена изабране Дванаесторице: Симон, кога је Исус прозвао Петар, 17 Заведејеви синови Јаков и његов брат Јован, које је Исус прозвао Воанергес, што значи „синови грома“, 18 Андрија, Филип, Вартоломеј, Матеј, Тома, Јаков Алфејев, Тадеј, Симон Хананејац, 19 и Јуда Искариот који је издао Исуса.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.