Book of Common Prayer
148 Славите Господа!
Славите Господа са небеса,
славите га на висинама!
2 О, анђели сви његови, славите га,
славите га, све војске његове!
3 Славите га, сунце и месече,
славите га, све блиставе звезде!
4 Славите га, небеса највиша,
и ви, воде врх небеса!
5 Нек Господње име славе,
јер он заповеди и они посташе.
6 За сву вечност њих је поставио,
уредбу је дао која проћи неће.
7 Ви са земље славите Господа –
немани морске и дубино свака;
8 громе и граде, снеже и магло,
олујо што реч његову остварујеш;
9 горе и сва брда, свако стабло родно
и сви кедрови;
10 звери и сва стоко,
гмизавци и птице крилате;
11 земаљски цареви и сви људи,
главари и владари земље;
12 младићи, а и девојке;
стари са младима!
13 Нек Господње име славе,
јер само је његово име узвишено;
величанство му је и над земљом и над небесима!
14 Свом народу он ће рог уздићи –
славу сваког који му је веран –
народу израиљском, народу њему блиском.
Славите Господа!
149 Славите Господа!
Нову песму запевајте Господу
и његове хвалоспеве у збору верника.
2 Нек Израиљ радује се своме Створитељу!
Нека кличе своме Цару народ са Сиона!
3 Нек му име славе играјући коло,
нек му засвирају на бубњу и лири.
4 Јер Господу је његов народ мио,
он понизне овенчава спасењем.
5 Нека народ верни ликује у части!
Нека кличу са лежаја својих!
6 У грлима нек им буду хвалоспеви Божији,
у рукама им мач с обе стране оштар;
7 да се освете народима
и донесу казну туђинцима;
8 да ланцима цареве им свежу
и окују гвожђем њихове племиће;
9 да на њима изврше записану пресуду,
што је на част свих његових верних.
Славите Господа!
150 Славите Господа!
Славите Бога у Светилишту његовом,
славите га под небеским сводом силе његове!
2 Славите га због његових силних дела,
славите га због његове силне величине!
3 Славите га уз јеку труба,
славите га и лиром и харфом!
4 Славите га и бубњем и колом,
славите га струнама и свиралама!
5 Славите га цимбалима громким,
славите га цимбалима звонким!
6 Нек Господа слави све што дише!
Славите Господа!
114 Када је из Египта изашао Израиљ,
дом Јаковљев из народа туђинског језика,
2 Јуда је постао његово Светилиште
и Израиљ царство његово.
3 Видело то море, па устукну,
а и Јордан потече уназад.
4 Ко овнови поскакаше горе
и брежуљци попут јагањаца.
5 Море, што си утекло?
Јордане, што си уназад потекао?
6 Горе, што скачете ко овнови
и ви, брежуљци, попут јагањаца?
7 Пред Господом потреси се, земљо,
пред Јаковљевим Богом;
8 што претвара стену у језеро,
кремен-камен у свој извор воде.
115 Немој нама, о, Господе, немој нама,
већ имену своме славу подај,
због милости своје и истине своје!
2 Зашто народи да говоре:
„Тај Бог њихов, где је?“
3 А Бог наш је на небесима
и он чини све што му се прохте!
4 Сребро су и злато њихови идоли,
људских руку дело.
5 Са устима – а неми,
са очима – а слепи;
6 са ушима – а глуви
и са носем који не мирише;
7 са рукама које не пипају,
са ногама које се не крећу
и са грлом што ни глас да пусти.
8 Такви ће да буду ти што су их начинили,
сви који се у њих поуздају!
9 Израиљу, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је штит!
10 Доме Аронов, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
11 Ви што стрепите од Господа,
у Господа се уздајте!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
12 Сетио се и нас Господ!
Нек нас благослови,
нека благослови дом Израиљев;
нека благослови дом Аронов!
13 Благословиће оне што стрепе од Господа,
како мале тако и велике.
14 Умножио вас Господ,
и вас и децу вашу!
15 Благословио вас Господ,
Саздатељ небеса и земље!
16 Небеса су Господња небеса,
а земљу је дао потомцима људи.
17 Преминули не славе Господа,
ни сви што у покој иду;
18 а ми Господа славимо
сада и довека!
Славите Господа!
Бог ће уништити Вавилон
14 Говори Господ,
ваш Откупитељ, Израиљев Светитељ:
„Вас ради послао сам према Вавилону,
и оборићу бегунце, све њих;
а Халдејци ће клицати у лађама.
15 Ја сам Господ, ваш Светитељ,
Израиљев створитељ, ваш цар!“
Нови излазак
16 Говори Господ,
који начини пут по мору,
и по водама силним пролаз,
17 који је извео бојна кола и коње,
војску и јунаке заједно,
и они падоше да више не устану,
згаснуше, као фитиљ утрнуше:
18 „Не спомињите оно што је давнашње,
не мислите на оно што је застарело.
19 Ево, чиним нешто ново;
већ настаје, зар не опажате?
Да, направићу пут у пустињи,
и реке у пустоши.
20 Славиће ме звери пољске,
шакали и нојеви млади,
јер сам дао воду у пустињи,
реке у пустари,
да напојим свој народ,
изабраника својега.
21 Овај народ што сам га себи саздао,
казиваће мени похвалу.
Незахвалност Божијег народа
22 Али ти мене ниси призивао, Јакове;
досадио сам ти, Израиљу!
23 Ниси ми приносио овцу на свеспалницу,
ниси ме прослављао приносећи жртве;
а ја те нисам терао да приносиш приносе,
нити сам ти досађивао да ми кадиш;
24 ниси ми за новац куповао мирисни штапић;
ниси ме ситио салом својих жртава;
него си ме оптерећивао својим гресима,
досађивао си ми својом кривицом.
25 А ја, ја сам тај,
себе ради бришем твоје преступе,
и не спомињем твоје грехе.
26 Подсети ме,
спорићемо се заједно,
сабери се да се оправдаш.
27 Прво је сагрешио отац твој,
а од мене су се одметнули посредници твоји.
28 И ја ћу оскрнавити главаре Светилишта,
те Јакова изручити проклетству,
а Израиља порузи.
Бог ће благословити Јевреје
44 А сад послушај, Јакове, слуго мој,
и Израиљу, ког сам изабрао.
2 Говори Господ
који те је начинио, и који те је од утробе саздао,
теби помаже:
Не бој се, Јакове, мој слуго,
Јешуруне, ког сам изабрао.
3 Јер ћу воду излити на жедно тле,
и врела на сушну земљу.
Излићу Дух свој на потомство твоје,
и благослов на поколења твоја.
4 И рашће као да су међу травом,
као врбе из текуће воде.
5 Један ће рећи: ’Ја сам Господњи!’
други ће се звати именом Јаковљевим,
трећи ће себи на руци исписати: ’Господњи’,
и усвојиће име Израиљево.“
17 Тако је и Бог, желећи да у већој мери покаже примаоцима обећања непроменљивост своје одлуке, потврдио обећање заклетвом. 18 То је учинио да бисмо посредством ових двају непроменљивих чињеница, у којима се Бог не може преварити, имали силну утеху ми који смо нашли уточиште, те да бисмо се чврсто држали наде која је пред нама. 19 Ову наду имамо као чврсто и поуздано сидро душе. Она нас води иза храмске завесе, 20 где је Исус ушао да нас заступа поставши вечни Првосвештеник по реду Мелхиседековом.
Христос је Првосвештеник по Мелхиседековом реду
7 Наиме, овај Мелхиседек, салимски цар, био је свештеник Бога Свевишњега. Он је изашао у сусрет Авра̂му који се враћао након своје победе над краљевима, и благословио га, 2 а Авра̂м му је дао десетак од свега. (Мелхиседек у преводу значи прво „цар праведности“, а цар Салима значи „цар мира“.) 3 О његовом оцу и његовој мајци, као и о његовим прецима, не зна се ништа. Такође се не зна ни кад се родио ни кад је умро, али пошто је сличан Сину Божијем, остаје заувек свештеник.
4 Погледајте само колико је велики онај коме је наш родоначелник, Авра̂м, дао десетак од најбољег плена. 5 Додуше, Закон налаже да и Левијеви потомци који обављају свештеничку службу узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако и они воде порекло од Авра̂ма. 6 Мелхиседек није био Левијев потомак, али је добио десетак од Авра̂ма и затим га благословио, њега коме су дата обећања. 7 Неоспорно је да већи благосиља мањег. 8 У првом случају, десетак добијају свештеници који су смртни људи, а у другом Мелхиседек за кога се тврди да је жив. 9 И могло би се рећи да је Левије, који иначе узима десетак, у ствари дао десетак преко Авра̂ма, 10 зато што је још увек био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.
27 Кад су се његови ученици вратили, зачудили су се да Исус разговара са женом. Ипак, нико није рекао: „Шта ти треба?“ или: „Зашто разговараш са њом?“
28 Жена тада остави свој крчаг, па оде у град и рече људима: 29 „Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?“ 30 Људи изађу из града и дођу к Исусу.
31 У међувремену, његови ученици му рекоше: „Учитељу, поједи нешто!“
32 Исус им рече: „Ја имам једно јело да једем, које ви не познајете.“
33 Његови ученици почеше да се питају међу собом: „Да му неко није донео да једе?“ 34 Исус им рече. „Моје јело је да вршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело. 35 Зар не кажете: ’Још четири месеца, па долази жетва?’ А ја вам, ево, кажем: осмотрите поља – жито је већ дозрело за жетву! 36 Жетелац већ прима плату и жање урод за вечни живот. Тако се и сејач и жетелац радују заједно. 37 Овако се обистињује изрека: ’један сеје, други жање.’ 38 Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили; други су се трудили, а ви убирете плод њиховог труда.“
39 Многи Самарјани из тог града су поверовали у Исуса због речи које је она жена рекла: „Он ми је рекао све што сам учинила.“ 40 Самарјани су онда дошли к њему и молили га да остане са њима. Тако је остао тамо два дана, 41 па је још више Самарјана поверовало у њега због његове речи.
42 Онда су рекли жени: „Сада више не верујемо због оног што си ти говорила, него зато што смо сами чули, па знамо да је он истински Спаситељ света.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.