Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Book of Common Prayer

Daily Old and New Testament readings based on the Book of Common Prayer.
Duration: 861 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Псалми 18

Давид је испевао Господу речи ове песме онога дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке. Рекао је:

18 Волим те, Господе, моја снаго.

Господе, стено моја,
    тврђаво моја, избавитељу мој.
Мој Бог је мени стена,
    где заклон налазим.
Штите мој, роже мог спасења,
    заклоне мој, уточиште моје!

Призваћу Господа славе предостојног,
    и он ће ме спасти од мојих душмана.
Смртна су се ужад сплела око мене,
    ужаснут сам разорним рекама.
Ужад су ме Света мртвих опколила,
    смрт ме вреба са својим замкама.

У невољи завапих Господу,
    и повиках ка Богу својему.
Из свог храма глас је мој чуо,
    мој вапај стиже до њега,
    до његових ушију.
Тад се земља уздрма, затресе,
    задрхташе темељи планина,
    стресоше се због његовог гнева.
Дим се диже њему из ноздрва,
    огањ пламти из његових уста,
    жар угљени из њега избија.
Он небеса пресави и сиђе,
    под ногама густа му је тама.
10 Херувима узјаха, полете,
    и заплови на крилима ветра.
11 Од таме начини око себе шатор,
    сеницу за себе од тамних вода
    и од облака тамних.
12 Од сјаја пред њим прођоше облаци,
    пљушти град и угаљ ужарени.
13 Тада Господ загрме с небеса,
    разлеже се глас Свевишњега,
    град и угаљ ужарени.
14 Стреле своје одапе и душмане расу,
    бљесну муњама, у пометњу их баци.
15 Кад си Господе почео да караш,
    кад ти дах из ноздрва плану,
долине се водне показаше,
    открише се темељи света.

16 Руку пружи са висина, дохвати ме,
    из вода ме моћних извуче,
17 од моћног ме избави душмана,
    и од оних јачих што ме мрзе.
18 Навалише на мене у дан моје муке,
    али Господ ми је био ослонац.
19 Изведе ме на пространо место,
    избави ме јер сам му по вољи.

20 Господ ми по правди мојој плати,
    награди ми чистоћу руку мојих,
21 јер путеве Господње сачувах;
    Богу своме ја нисам скривио.
22 Судови његови сви су ми пред очима,
    од одредби његових одвратио се нисам.
23 Пред њим сам ја био беспрекоран,
    сачувао сам себе од кривице,
24 по правди ме је мојој Господ наградио,
    руке су ми недужне пред његовим очима.

25 Ти вернима исказујеш верност,
    беспрекорнима узвраћаш поштењем.
26 С чистима ти поступаш чисто,
    а с опакима поступаш лукаво.
27 Ти избављаш кротак народ,
    а обараш поглед узносити.
28 Јер ти, Господе, светиљку ми палиш,
    мој Бог моју таму расветљује.
29 Јер са тобом ја разбијам чету,
    с Богом мојим прескачем зидине.

30 Пут је Божији беспрекоран,
    реч је Господња у ватри прекаљена;
    штит је свима што у њему уточиште траже.
31 Јер ко је Бог осим Господа?
    Ко је стена осим нашег Бога?
32 Он је Бог који ме снагом опрема,
    он пут мој чини беспрекорним.
33 Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
    постави ме чврсто на висине.
34 Руке моје учи војевању,
    да лук бронзани натежем мишицама.
35 Ти ми дајеш штит спасења свога,
    десница ме твоја подупире,
    твој одазив чини ме великим.
36 Шириш тло под кораком мојим,
    да ми ноге не би посрнуле.

37 Душмане своје гоним и сустижем,
    не враћам се док их не докрајчим.
38 Разбијам их и не могу устати,
    и падају под моје ноге.
39 Ти ме опремаш снагом за битку,
    и обараш пода мном моје противнике.
40 Ти учини да душмани моји
    реп свој подвију преда мном,
    да мрзитеље своје искореним.
41 Завапише, али им спаса нема ниоткуда;
    Господу завапише, али он им не одговара.
42 Измрвих их као прах пред ветар,
    избацих их као блато са улица.
43 Ти си ме избавио од сукоба с народом,
    и поставио ме за главу пуцима.
Народ који нисам знао,
    тај ми народ служи.
44 Туђинци ми ласкају,
    чим ме чују, они ме слушају.
45 Туђинци губе срчаност,
    из својих тврђава излазе дрхћући.

46 Живео Господ! Благословена била стена моја!
    Узвишен био Бог мога спасења!
47 То је Бог што ме освећује,
    он мени покорава народе;
48 избавља ме од мојих душмана.
    Над мојим си ме мрзитељима узвисио,
    избавио ме од човека насилног.
49 Зато ћу те хвалити, Господе, међу пуцима,
    твоје ћу име песмом прослављати.

50 Велико спасење даје своме цару;
    исказује милост помазанику своме, Давиду,
    и његовом потомству довека.

Књига пророка Исаије 41:17-29

Чудесне промене од Бога долазе

17 Убоги и бедни воду траже, а ње нема.
    Језик им се од жеђи осушио.
Ја, Господ, њих ћу услишити.
    Ја, Бог Израиљев, њих нећу заборавити.
18 Отворићу реке у голетима,
    и изворе посред долина.
Пустињу ћу у рит претворити,
    а сушну земљу у врело.
19 У пустињи посадићу кедар,
    багрем и мирту и маслину.
Пустињу ћу пошумити чемпресом,
    брестом и шимширом заједно.
20 Нека људи виде и нека знају,
    и нека промисле и нека схвате заједно,
да је то учинила рука Господња,
    и створио Светитељ Израиљев.

Господ је проверени Бог

21 Свој спор изложите! – говори Господ.
    Доказе предочите! – говори цар Израиљев.
22 Нека приступе и нек нам објаве
    оно што ће се догодити.
Прошлост – шта су открили?
    да о томе размишљамо
и знамо што се испунило?
    Него објавите шта ће доћи.
23 Откријте нам шта ће после бити,
    па ћемо познати да сте богови.
Хајде, учините нешто, добро или зло,
    па да се задивимо и заједно увидимо.
24 Гле, ви сте ништа,
    и дела су ваша као издисај;
    ко вас изабере, тај је одвратан.

Пророштво о непристрасном освајачу

25 Подигао сам га са севера,
    и он је дошао са истока сунчанога;
те ће доћи на достојанственике као по каљузи,
    и газиће их као грнчар глину.
26 Ко је од искона објавио па да знамо,
    унапред, па да кажемо: ’У праву је!’?
Заиста, нема ко да објављује.
    Заиста, нема ко да обавештава.
    Заиста, нема ко да чује речи ваше.
27 Прво Сиону рекох: ’Гле, ево их!’
    и Јерусалиму ћу дати весника.
28 И ја гледам, а човека нема,
    и међу њима, а саветника нема,
    па ја их питам, а не одговарају ни реч.
29 Гле, сви су они зли;
    ништавило су дела њихова,
    ветар и празнина кипови су њихови.

Ефесцима 2:11-22

Једно у Христу

11 Зато се сећајте да сте некада били многобошци по рођењу. Јевреји, који себе зову обрезанима (по обреду учињеном на телу), звали су вас „необрезани“. 12 Док сте живели без Христа, били сте отуђени од израиљског друштва. Били сте без удела у заветима утемељеним на Божијим обећањима, и живели без наде и без Бога – у свету. 13 Али сада сте у Христу Исусу ви, који сте некада били далеко, доведени близу крвљу Христовом.

14 Он је, наиме, наш мир. Он је спојио обоје у једно пошто је својим телом срушио зид непријатељства који их је раздвајао. 15 Тако је обеснажио Закон с његовим заповестима и уредбама да би у самом себи од двојице створио једног новог човека и тиме успоставио мир, 16 и да би обе стране помирио с Богом у једном телу својом смрћу на крсту, усмртивши непријатељство међу њима. 17 Он је дошао и проповедао мир вама који сте били далеко и онима који су били близу. 18 Јер његовим посредством имамо приступ Оцу по једном Духу.

19 Стога, дакле, нисте више странци ни дошљаци, него суграђани светих и чланови Божије породице. 20 Назидани сте на темељу који су положили апостоли и пророци, а угаони камен је са̂м Христос Исус. 21 На њему је цела зграда састављена и израста у свети храм у Господу. 22 Његовим посредством сте и ви уграђени у зграду у којој Бог пребива својим Духом.

Марко 2:1-12

Исус исцељује одузетог човека

После неколико дана, Исус се вратио у Кафарнаум. Људи су то дочули, па су се у толиком броју сјатили у кућу где је Исус био, да ни пред вратима више није било места. Исус им је онда објављивао своје учење. Уто дођу четворица људи носећи једног одузетог човека. Пошто због мноштва нису могли да га донесу пред Исуса, направили су отвор на крову изнад места где је био Исус, кроз који су спустили носила на којима је лежао одузети. Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Синко, опраштају ти се греси!“

Ту су седели и неки од зналаца Светог писма и размишљали у себи: „Шта то овај прича? Он вређа Бога! Ко може опраштати грехе осим самога Бога?“

Исус је својим духом одмах прозрео њихово умовање, па их је упитао: „Зашто овако размишљате у срцу? Шта је лакше рећи одузетоме: ’Твоји греси су опроштени’ или: ’Устани, узми своја носила и ходај?’ 10 Али, да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи.“ Онда рече одузетоме: 11 „Теби кажем: устани, узми своја носила и иди својој кући!“ 12 Одузети се истог тренутка подиже и на очиглед свег народа узе своја носила и оде. Задивљени тиме, људи су славили Бога и говорили: „Ово још никада нисмо видели!“

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.