Book of Common Prayer

О, Господе, о, мој Боже, ти си од свих већи;
    оденут си и сјајем и славом!

² Светлошћу је као плаштом заогрнут,
    као шатор простиреш небеса.
³     Греде горњих одаја својих у воде полаже,
облаке у кочије своје преже,
    на крилима ветра језди.
⁴ Он своје анђеле чини ветровима,
    и своје слуге огњеним пламеновима.

⁵ Он је земљу поставио на њене темеље,
    у веке векова неће се помаћи.
⁶ Дубинама си је покрио као покривачем,
    а воде су јој биле над горама.
⁷ Повлаче се од прекора твога,
    одтекле су од тутњаве грома твога –
⁸ када су се горе дигле и долине слегле –
    тамо где си им и одредио место;
⁹ не прелазе међу што си им ставио,
    вратити се неће да земљу прекрију.

¹⁰ Ти изворе шаљеш долинама
    да потеку међу планинама.
¹¹ Они поје сваку пољску зверку
    и жеђ гасе дивљим магарцима.
¹² Небеске се птице крај њих гнезде
    и певају у растињу.
¹³ Из горњих одаја својих натапаш горе
    и земља је пуна плода дела твојих.
¹⁴ Ти чиниш да за стоку трава расте,
    биље што га човек обрађује,
    да би земља уродила хлебом;
¹⁵ и вино што човеку разгаљује срце,
    уље што лице озари
    и хлеб што храни човеку срце.
¹⁶ Господња су стабла наливена,
    кедрови што их је усадио на Ливану;
¹⁷ на њима се птице гнезде,
    у чемпресима рода им се скући.
¹⁸ На високим горама живе дивокозе,
    а камењари даманима уточиште дају.

¹⁹ Он је месец начинио да се мери време,
    а и сунце зна када да зађе.
²⁰ Ти спушташ таму и ноћ бива,
    па измиле све шумске живуљке.
²¹ Лавови за пленом ричу
    тражећи од Бога за себе храну.
²² Кад сунце заруди
    они се окупе у јазбини својој и лежу.
²³ А човек иде за послом својим
    и ради до вечери.

²⁴ О, Господе, како је много дела твојих!
    Свако си од њих учинио мудро
    и твојих је створења пуна земља!
²⁵ Ено мора, великог и широких обала,
    врве од безбројних створења,
    животиња малих и великих;
²⁶ По њему бродови броде
    и Левијатан^[a] коју су начинио у њему игра.
²⁷ Сви они чекају тебе
    да им на време даш оно што једу.
²⁸ Ти им дајеш
    и они то сакупе;
ти отвараш руку своју
    и они су сити добра.
²⁹ Кад сакријеш лице своје
    они се препадну;
кад им узмеш дах, они скапавају
    и поново иду у прашину.
³⁰ Кад им пошаљеш свој дах они настају;
    ти обнављаш лице земље.

³¹ Нек довека буде слава Господња!
    Нек делима својим радује се Господ!
³² Он у земљу гледа и она се тресе;
    он дотиче горе и оне се диме.

³³ Кроз свој живот певаћу Господу,
    док ме има Бога мога прослављаћу!
³⁴ Угодне му биле мисли моје,
    а ја ћу да се радујем у Господу.
³⁵ Нек грешници нестану са земље
    и злобника нека више нема!

Благосиљај, душо моја, Господа!

Славите Господа!

⁴ И саградиће древне развалине,
    и подићи места похарана,
и обновиће градове,
    пустошене од колена до колена.
⁵ И туђинци ће стајати
    и стада ваша напасати,
и синови странаца биће ратари ваши
    и виноградари ваши.
⁶ А ви ћете се звати: ’Свештеници Господњи’.
    Говориће вам се: ’Служитељи Бога нашега’.
Јешћете благо туђинских народа
    и загосподарићете славом њиховом.

⁷ Уместо вашег двоструког ниподаштавања и срамоте,
    одредиће им се да се веселе за вас,
који ћете у њиховој земљи
    наследити двоструко,
    којима ће бити радост вечна.

⁸ Јер ја, Господ, волим право,
    мрзим грабеж уз жртву свеспалницу,
а даћу им плату одистинску,
    и склопићу с њима савез вечни.
⁹ И знаће се међу пуцима потомство њихово,
    усред народа нараштаји њихови.
Сви који их виде схватиће да су они потомство
    што га је благословио Господ.“