Book of Common Prayer
Песма поклоничка.
121 Своје очи ка горама дижем.
Одакле ће мени помоћ доћи?
2 Доћи ће ми помоћ од Господа,
Саздатеља небеса и земље!
3 Нози твојој да посрне не да,
твој заштитник задремати неће.
4 Гле, не дрема и не спава
заштитник Израиља!
5 Господ је заштитник твој!
Господ ти је сенка с твоје десне стране.
6 Неће ти шкодити ни сунце по дану
ни месец по ноћи.
7 Од свакога зла Господ ће те заштитити,
заштитиће душу твоју.
8 Господ ће те заштитити када будеш одлазио
и кад будеш долазио,
од сада па довека!
Песам поклоничка. Давидова.
122 Обрадовао сам се када су ми рекли:
„Идемо у Дом Господњи!“
2 Ево нас, стојимо на вратима твојим,
о, Јерусалиме!
3 Јерусалим, град подигнут,
постојан и складан.
4 Племена се у њега успињу,
Господња племена
према пропису за Израиљ,
да хвалоспев дају Господњем имену.
5 Јер престоли суда су постављени тамо,
престоли дома Давидовог.
6 Молите се за мир Јерусалима!
Они што те воле нека напредују!
7 Нека буде мира међу твојим зидинама,
благостања међу твојим дворовима!
8 Ради браће моје, пријатеља мојих,
кажем: „Мир у теби био!“
9 Ради Дома Господа, Бога нашег,
твоје добро тражим!
Песма поклоничка.
123 Очи своје ја подижем теби,
који седиш на небесима!
2 Гле, као што су очи слугу
на рукама њихових газда;
као што су слушкињине очи
на рукама њене газдарице;
тако су и наше очи
на Господу Богу нашем,
док се на нас не сажали.
3 Сажали се, о, Господе,
сажали се на нас,
јер презира смо сити!
4 Душа наша довољно је сита
ругања бахатих
и презира осионих људи!
Песма поклоничка. Давидова.
131 О, Господе, не горди се срце моје!
Очи моје нису узносите.
Не пружам се за великим,
ни за нечим мени недосежним.
2 Ево, душу сам смирио и утишао
као одојче код мајке своје,
као одојче у мени је душа моја.
3 О, Израиљу, Господу се надај
од сад па довека!
Песма поклоничка.
132 О, Господе, Давида се сети
и свих мука његових;
2 како се Господу заклео
и заветовао Силном Јаковљевом:
3 „У шатор дома свога нећу ући,
на постељу кревета свог нећу лећи;
4 очима сна нећу дати,
ни капцима да се спусте;
5 док не нађем место за Господа,
Пребивалиште Силном Јаковљевом!“
6 Гле! Ми смо за то у Ефрати чули,
у пољима јаримским нашли смо га.
7 Пођимо у Пребивалиште његово!
Поклонимо се код подножја његових ногу!
8 Уздигни се, о, Господе, на место свог починка;
ти и Ковчег Силе твоје!
9 Свештеници нек огрну правду,
твоји верни нек радосно кличу.
10 Због Давида, слуге свога,
не окрећи се од лица свог помазаника.
11 Давиду се истински заклео Господ
и порећи неће:
„Једног од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12 Ако синови твоји буду држали мој савез
и прописе моје, што ћу их учити,
и синови ће њихови довека седети
на престолу твоме.“
13 Да, Господ је Сион изабрао,
за Пребивалиште своје пожелео га је:
14 „Довека је ово место мог починка,
ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.
15 Шта му треба, даћу изобилно;
убоге му нахранићу хлебом.
16 У спасење ћу му обући свештенике,
верни ће му подцикивати, клицати.
17 Даћу да Давиду рог моћи узрасте,
светиљку ћу да поставим за свог помазаника.
18 У срамоту ја завићу душмане његове,
а на њему његова ће круна да заблиста!“
Гнев и погибија
63 Ко је тај што из Едома долази,
из Восоре у огртачу јарком,
онај украшени у одећи својој,
који корача у пуној снази?
– „Ја сам који говори о правди,
велик кад спасава.“
2 Зашто ти је одело црвено
и хаљине твоје као да си у муљари газио?
3 – „Цедио сам, по каци газио,
од народа са мном ни човека,
и у гневу њих сам изгазио,
и у јари својој њих сам изгњечио.
А што је из њих шикљало мој огртач је попрскало,
те сам испрљао сву одећу своју.
4 Јер је у мом срцу дан када се светим,
и дошла је година када откупљујем.
5 И гледам, а нема ко да помогне;
збуњен бивам, а ослонца нема.
И спасла ме је десница моја,
и срџба моја ослонац ми била,
Цркви у Тијатири
18 Анђелу цркве у Тијатири напиши:
’Ово говори Син Божији, који има очи као ужарени огањ, а ноге као блистава бронза.
19 Знам твоја дела, твоју љубав, твоју веру, твоју службу и твоју постојаност. Знам и да твоја садашња дела надмашују она пређашња.
20 Али имам нешто против тебе: допушташ, наиме, жени по имену Језавеља, која себе назива пророчицом, да учи и заводи моје слуге да се одају блуду и да једу месо жртвовано идолима. 21 Дао сам јој неко време да се покаје, али она неће да се покаје за своје блудничење. 22 Ево, бацићу је на постељу, а оне који блудниче са њом у велику невољу, ако се не покају за своја дела. 23 А њену децу изручићу смрти, па ће све цркве знати да сам ја онај који испитује бубреге[a] и срца. Ја ћу свакоме од вас платити.
24 А вама осталима у Тијатири, који не следите ово учење и који, по вашим речима, нисте упознали сатанске дубине, кажем: не намећем вам додатно бреме. 25 Само држите чврсто оно што имате, док ја не дођем.
26 А победнику, ономе који до краја чини што сам заповедио, даћу власт над народима, 27 да влада над њима гвозденим жезлом, и да их разбија као земљано посуђе. 28 Ту власт сам примио од свога Оца. И још ћу му дати звезду Даницу.
29 Ко има уши, нека слуша шта Дух говори црквама!’
Исцељење у бањи Витезди
5 Након овога, Исус оде горе у Јерусалим на један јудејски празник. 2 У Јерусалиму, код Овчијих врата, налазила се бања која се на јеврејском звала „Витезда“. Имала је пет тремова. 3 Ту је лежало много болесних: слепих, хромих, и одузетих. Чекали су да се вода заталаса, 4 јер је анђео силазио у одређено време таласајући воду. Први који би ушао кад се вода заталаса, оздрављао би, ма од какве болести да је боловао. 5 Тамо је био један човек који је тридесет осам година патио од своје болести. 6 Исус га је видео да лежи тамо, те знајући да је већ дуго болестан, упита га: „Хоћеш ли да оздравиш?“
7 Болесник му одговори: „Господине, немам никога ко би ме спустио у бању кад се вода заталаса. Док ја дођем до тамо, други пре мене сиђе.“
8 Исус му рече: „Устани, узми своја носила и ходај!“ 9 Човек одмах устане, подигне своја носила и почне да хода.
Тај дан је био субота. 10 Водећи Јевреји рекоше исцељеном човеку: „Данас је субота, и није дозвољено да носиш своја носила!“ 11 Он одговори: „Онај који ме је исцелио рекао ми је: ’Узми своја носила и ходај!’“
12 Они га упиташе: „Ко је тај човек што ти је рекао: ’Узми своја носила и ходај!’?“
13 Исцељени није знао ко га је исцелио, јер је Исус нестао у мноштву света које је било тамо.
14 Касније је Исус нашао исцељеног човека у храму и рекао му: „Ето, оздравио си. Не греши више да те не снађе нешто горе.“ 15 Човек оде и јави водећим Јеврејима да је Исус онај који га је исцелио.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.