Book of Common Prayer
(2. Сам 22,1-51)
Хоровођи. Псалам Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ, који је ГОСПОДУ запевао ову песму када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових руку. Он рече:
1 Волим те, ГОСПОДЕ, снаго моја.
2 ГОСПОД је хридина моја,
тврђава моја и избавитељ.
Мој Бог је стена моја,
у њега се уздам.
Он штит је мој и сила[a] мог спасења, утврђење високо.
3 Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен –
и он ме од непријатељâ спасе.
4 Таласи смрти ме опколили,
бујице уништења запретиле да ме преплаве.
5 Конопци Шеола ме омотали,
замке смрти ми се испречиле.
6 У невољи ГОСПОДУ завапих,
у помоћ позвах свога Бога.
Он у свом Храму чу мој глас,
мој вапај стиже пред њега, до ушију му допре.
7 Земља задрхта и затресе се,
уздрмаше се темељи планина,
задрхташе јер се разјарио.
8 Дим му покуља из ноздрва,
огањ прождирући сукну му из уста,
угљевље ужарено засја.
9 Он небеса разгрну и сиђе,
мрачни облаци му под ногама.
10 Херувима узјаха и полете,
на крилима ветра се вину.
11 Тмину учини својим скровиштем,
облаке небеске, мрачне и пуне воде, заклоном око себе.
12 Од његовог сјаја
грȁд и угљевље ужарено кроз облаке се пробише.
13 ГОСПОД загрме с неба,
заори се глас Свевишњега.
14 Он одапе стреле и распрши непријатеље,
муње избаци и у бег их нагна.
15 Показаше се кланци на дну мора
и открише темељи земљини
од твог бојног поклича, ГОСПОДЕ,
од силине даха твојих ноздрва.
16 Он посегну руком са висина
и дохвати ме,
из силних вода ме извуче.
17 Он ме од јаког непријатеља избави,
од оних који ме мрзе.
Јер, прејаки су били за мене;
18 напали ме у дан моје несреће,
али ГОСПОД ми је био ослонац.
19 Извео ме на пространо место,
избавио ме јер сам му омилио.
20 ГОСПОД ми узврати по мојој праведности,
награди ме јер су ми руке чисте.
Псалам Давидов.
1 ГОСПОД је пастир мој,
ни у чему не оскудевам.
2 Даје ми да на зеленим ливадама лежим,
крај водâ ме мирних води,
3 живот ми обнавља.
Ради свог Имена
стазама правим ме проводи.
4 Макар долином сенке смрти ишао,
зла се не бојим,
јер ти си са мном.
Твој штап и палица
утеху ми пружају.
5 Трпезу простиреш преда мном
наочиглед душманима мојим.
Главу ми помазујеш уљем,
мој пехар се прелива.
6 Да, доброта и љубав
пратиће ме свих дана мог живота
и у Дому ГОСПОДЊЕМ боравићу свег свога века.
Давидов.
1 ГОСПОД ми је светлост и Спаситељ
– кога да се бојим?
ГОСПОД је тврђава мог живота
– од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале зликовци,
моји душмани и непријатељи,
да ми тело прождру,
посрнуће и пасти.
3 Ако се и војска утабори против мене,
срце ми се неће бојати.
Ако и рат против мене поведу,
и тада ћу бити спокојан.
4 Само једно од ГОСПОДА молим,
само једно тражим:
да у Дому ГОСПОДЊЕМ боравим
све дане свога живота,
да гледам лепоту ГОСПОДЊУ
и савет тражим у Храму његовом.
5 Јер, на дан несреће
он ће ме у свом боравишту чувати,
сакрити ме у скровишту свога шатора
и на високу стену поставити.
6 Тада ћу дићи главу
над непријатељима око себе.
Код његовог шатора
кличући ћу приносити жртве,
певати и свирати ГОСПОДУ.
7 Чуј мој глас, ГОСПОДЕ, кад ти завапим,
милостив ми буди и услиши ме.
8 Срце ми каже:
»Тражи његово лице!«
Тражићу твоје лице, ГОСПОДЕ.
9 Не криј своје лице од мене,
не одбиј свог слугу у гневу.
Ти си Помагач мој.
Не одбаци ме и не остави,
Боже, Спаситељу мој.
10 Ако ме отац и мајка оставе,
ГОСПОД ће ме примити.
11 Научи ме свом путу, ГОСПОДЕ,
равном стазом ме води
због мојих непријатеља.
12 Не препуштај ме вољи душмана,
јер лажни сведоци против мене устају,
од насиља дашћу.
13 У ово сам сигуран:
видећу доброту ГОСПОДЊУ
у земљи живих.
14 ГОСПОДА ишчекуј.
Буди јак и одважног срца
и ГОСПОДА ишчекуј.
Захвалност Богу
12 Тога дана ћеш рећи: »Захваљиваћу ти, ГОСПОДЕ!
Иако си био гневан на мене,
твој гнев се одвратио
и ти си ме утешио.
2 Да, Бог је моје спасење;
уздаћу се, нећу се бојати.
ГОСПОД БОГ[a] је моја снага и песма;
он је моје спасење постао.«
3 С радошћу ћете захватати воду
са изворâ спасења.
4 Тога дана ћете рећи:
»Захваљујте ГОСПОДУ,
његово Име призивајте.
Обзнањујте његова дела међу народима,
објављујте да му је Име узвишено.
5 Певајте ГОСПОДУ,
јер је учинио величанствена дела;
нека то сва земља зна.
6 Кличите и певајте од радости,
житељи Сиона,
јер је Светац Израелов међу вама.«
Увод
1 Откривење Исуса Христа, које му је дао Бог да својим слугама покаже шта треба ускоро да се догоди. И он је то показао, пославши свога анђела своме слузи Јовану, 2 који сведочи о свему што је видео: о Божијој речи и о сведочанству Исуса Христа.
3 Благо оном ко чита и онима који слушају речи овог пророштва и држе се онога што је у њему написано, јер је време близу.
Поздрави и хвалоспев Богу
4 Јован,
за седам цркава у Азији:
милост вам и мир од Онога који јесте, који је био и који долази, и од седам духова који су пред његовим престолом, 5 и од Исуса Христа, Верног сведока, Прворођенога из мртвих и Владара над земаљским царевима.
6 Ономе који нас воли, који нас је својом крвљу избавио од наших греха и учинио нас царством, свештеницима свога Бога и Оца – њему слава и моћ довека. Амин.
7 Ево долази с облацима и свако око ће га видети, и они који су га проболи. И закукаће за њим сва племена на земљи. Да. Амин.
8 »Ја сам Алфа и Омега«, каже Господ Бог, који јесте, који је био и који долази, Сведржитељ.
Реке живе воде
37 Последњег и најважнијег[a] дана празника, Исус стаде и повика: »Ако је неко жедан, нека дође к мени и нека пије. 38 Ко год верује у мене, као што каже Писмо, из њега ће потећи[b] реке живе воде.«
39 А то је рекао о Духу, кога је требало да приме они који у њега верују. Јер, тада Дух још није био дат, пошто Исус још није био прослављен.
Подвојеност у народу
40 Када су чули ове речи, многи из народа рекоше: »Овај је заиста пророк.«
41 Други рекоше: »Ово је Христос.«
А трећи упиташе: »Зар ће Христос доћи из Галилеје? 42 Зар Писмо не каже да ће Христос доћи из Давидовог потомства и из Витлејема, села у коме је Давид живео?«
43 Тако због Исуса настаде подвојеност у народу. 44 Неки чак хтедоше и да га ухвате, али нико не стави на њега руке.
Поглавари не верују
45 Слуге се вратише првосвештеницима и фарисејима, а они их упиташе: »Зашто га нисте довели?«
46 »Нико никад није говорио као тај човек«, одговорише слуге.
47 А фарисеји рекоше: »Зар је и вас завео? 48 Да ли је неки поглавар или фарисеј поверовао у њега? 49 Него, овај народ је проклет, јер не познаје Закон!«
50 Тада им рече Никодим, онај што је раније био код Исуса, један од њих: 51 »Зар наш закон осуђује човека а да га прво не саслуша и не сазна шта чини?«
52 А они му одговорише: »Да ниси и ти из Галилеје? Проучи, па ћеш видети да пророк не долази из Галилеје.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International