Book of Common Prayer
За хоровођу, по напеву „Љиљани“, синова Корејевих. Поука. Песма љубави.
45 Из срца ми теку речи умилне,
цару управљам своје стихове;
језик је мој писаљка хитрога писара.
2 Ти си лепши од свих потомака људи,
с твојих уста милост се прелива,
јер Бог те је благословио довека.
3 Уз бок припаши мач свој, јуначе,
у сјају и величанству своме.
4 Изјаши победнички у величанству своме,
за истину, кроткост и праведност;
нек десница твоја страшна дела покаже.
5 Нек стреле твоје зашиљене
пробију срце царевих душмана,
и народи нек падају под ноге твоје.
6 Твој је престо, Боже, у веке векова!
Жезло је правде жезло твога царства.
7 Волиш правду, а мрзиш неправду.
Зато те је Бог, твој Бог,
помазао уљем радости,
више него твоје другове;
8 Сва ти одећа мирише на смирну, алоју и касију,
из дворова од слоноваче харфом те веселе.
9 Ћерке царске твоје су дворкиње,
с десна ти царица стоји у офирском злату.
10 Послушај, ћерко, погледај, добро слушај,
заборави народ свој и дом оца свог.
11 Кад цар пожели лепоту твоју,
поклони му се, јер он је господар твој.
12 Ћерка тирска доћи ће ти с даром,
богати људи тражиће твоју наклоност.
13 Сва славна, ћерка царева чека у соби,
у хаљини златом извезеној,
14 да је украшену доведу пред цара,
Девице је прате, другарице њене,
да и њих доведу пред тебе.
15 Доводе их радосно, с весељем,
те ступају у цареве дворе.
16 Твоји синови заузеће место очева твојих,
поставићеш их за кнезове по свој земљи.
17 Име ћу ти овековечити кроз сва поколења;
зато ће те народи славити у веке векова.
Хоровођи. Псалам потомака Корејевих.
47 Сви народи, запљескајте длановима;
кличите Богу веселим узвиком!
2 Јер је страшан Свевишњи Господ,
цар велики над свом земљом.
3 Он нам је покорио народе
и људе под ноге наше.
4 Наследство је за нас одабрао,
понос за Јакова кога воли. Села
5 Подиже се Бог уз поклик;
Господ, уз звук трубе.
6 Певајте славопоје Богу,
певајте славопоје;
певајте славопоје цару нашем,
певајте славопоје.
7 Јер, Бог је цар целе земље;
певајте песму поучну.
8 Бог влада над народима,
Бог столује на престолу свом светом.
9 Племићи народа се окупљају,
са народом Бога Авра̂мовог;
Божији су штитови земље
и он је преузвишен.
Песма. Псалам потомака Корејевих.
48 Велик је Господ,
многе хвале вредан,
у граду Бога нашег,
на његовој светој гори.
2 Прелепа је њена висина,
радост је целе земље;
гора Сион, на ивицама севера,
град је великог цара.
3 Бог је у утврђењима својим,
за заклон је себе обзнанио.
4 Јер, гле, цареви су окупљени,
заједно напредују.
5 И кад су га видели, запањише се,
ужаснуше се и умакоше.
6 Трепет их је тамо обузео
и бол као породиљу.
7 Ветром са истока
скршио си лађе тарсиске.
8 Као што смо чули,
тако смо и видели
у граду Господа над војскама,
у граду Бога нашега,
Бога који га је довека основао. Села
9 Боже, усред Дома твога размишљамо
о милости твојој.
10 Попут твог имена, Боже,
слава ти прелази крајеве земље,
десница ти обилује праведношћу.
11 Гора Сион нека се радује,
нека се веселе Јудина насеља
због твојих прописа.
12 Обиђите Сион,
око њега корачајте,
куле му пребројте;
13 проверите његове зидине,
утврђења му прегледајте,
да поколењу новом
о томе причате.
14 Јер, ово је Бог,
наш Бог у веке векова;
он нас води и до смрти!
Бог се јавља и објављује
9 Али неће бити мрак што њу гуши као у времену претходном, кад је обезвредио земљу завулоновску и земљу нефталимску, а потоњи ће прославити пут што води ка мору с друге стране Јордана, Галилеју многобожачку.
2 Народ који по тами хода,
велику је светлост угледао,
настањене у земљи сена смртнога,
светлост их јарка обасја.
3 Радост си увећао;
пред тобом се радују
као у жетвеној радости,
као што се веселе када плен деле;
4 јер јарам на њ натоварен
и обрамицу на његовом рамену,
шибу прогонитеља његова,
ти си поломио као у дан мадијански.
5 Та, свака цокула маршира у метеж,
и плашт се натапа у крви,
те ће бити за ватру
храна разгорела.
6 Та, нама се мушко дете родило,
нама је син дат;
власт је њему на рамену.
И он ће се звати:
Дивни Саветник, Бог Силни,
Отац Вечни, Владар Миротворни.
7 Распростирању власти и миру
неће бити краја
на престолу Давидову
и на царству његову,
да га среди и да га утврди
у праву и у праведности
од сада и до века.
Ревност Господа над војскама
то ће учинити.
12 Зато ћу настојати да вас увек подсећам на све то, иако ви то већ знате и утврђени сте у истини коју сте примили. 13 Сматрам исправним да вас, док сам још у овом телу, будим својим подсећањем. 14 Знам, наиме, да ћу убрзо одложити овај мој шатор, као што ми је то обзнанио наш Господ Исус Христос. 15 Зато ћу се нештедимице трудити да се ви и после мог одласка сећате ових ствари.
Поузданост апостолског сведочанства
16 Јер, ми вам нисмо обзнанили силу и долазак Господа нашег Исуса Христа служећи се мудро смишљеним причама, него на основу тога што смо били сведоци његовог величанства. 17 Јер када је примио част и славу од Бога Оца, зачуо се глас Бога који је величанствен у својој слави: „Ово је Син мој вољени, који ми је по вољи!“ 18 Ми смо чули да је тај глас дошао с неба кад смо били с њим на Светој гори.
19 По томе знамо да је порука пророка поуздана. Добро је што се те поруке пажљиво држите, као светиљке која светли у мраку, док не сване дан и звезда Даница не засветли у вашим срцима. 20 А пре свега знајте да се ниједно пророштво Писма не може тумачити самовољно. 21 Наиме, ниједно пророштво није потекло од људске воље, него су Духом Светим покренути људи говорили од Бога.
Петар се одриче Исуса
54 Затим су Исуса ухватили и одвели у Првосвештеникову кућу. Петар га је пратио издалека. 55 Кад је ватра била наложена насред дворишта, Петар је сео са онима који су ту седели. 56 Док је тако седео код ватре, примети га нека слушкиња. Погледала га је и рекла: „И он је био са Исусом!“
57 Али Петар порече то, рекавши: „Жено, ја га не познајем!“
58 Нешто касније, примети га неко други, па рече: „И ти си један од њих!“
А Петар рече: „Човече, нисам ја тај!“
59 Око сат времена касније, један други је тврдио: „Овај је стварно био са њим, јер је Галилејац!“
60 Петар рече: „Човече, не знам о чему говориш!“ Истог тренутка, док је још говорио, се огласи петао. 61 Уто се Господ осврне и погледа Петра, а Петар се сети да му је Господ био рекао: „Данас, пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ 62 Изашао је и горко заплакао.
Војници се ругају Исусу
63 Људи који су чували Исуса, ругали су му се и тукли га. 64 Повезали су му очи и питали га: „Прореци, ко те је ударио?“ 65 Вређали су га још и многим другим погрдним речима.
Исуса доводе пред Велико веће
66 Када је свануло, окупе се старешине народа, водећи свештеници и зналци Светог писма, и одведу Исуса пред своје Велико веће. 67 Говорили су му: „Ако си ти Христос, реци нам.“
Исус одговори: „И да вам кажем, нећете ми веровати; 68 ако вас упитам, нећете ми одговорити. 69 Али од сада ће Син Човечији седети с десне стране Божије силе.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.