Book of Common Prayer
Давидов.
25 К теби, Господе, уздижем душу своју,
2 у тебе се поуздајем, мој Боже,
не дај да се осрамотим;
не дај да душмани моји ликују нада мном.
3 Неће се стидети ни један од оних
који у тебе наду своју полажу;
стидеће се они
који своју веру крше без разлога.
4 Објави ми, Господе, своје путеве,
научи ме својим стазама.
5 Води ме својом истином, учи ме,
јер ти си мој Бог, мој Спаситељ,
теби се надам поваздан.
6 Сети се, Господе, милосрђа
и милости своје, јер су од вечности.
7 Не сећај се греха̂ моје младости,
ни мојих преступа;
сећај ме се по милости својој,
ради своје доброте, Господе.
8 Господ је добар и праведан,
зато показује пут грешницима.
9 Он води понизне по правди,
и учи понизне своме путу.
10 Све стазе Господње милост су и истина,
онима што чувају савез његов и прописе.
11 Опрости ми кривицу, јер је велика,
ради свога имена, Господе.
12 Ко је човек што се боји Господа?
Он ће га упутити на пут, који он изабра за њега.
13 Душа ће му почивати у добру,
а семе му наследити земљу.
14 Присан је Господ с онима
који га се боје,
њима свој савез обзнањује.
15 Стално очи упирем ка Господу,
јер ми ноге из мреже извлачи.
16 Окрени се к мени, смилуј ми се,
јер сам усамљен и јадан.
17 Множе се муке срца мога;
извуци ме из мојих невоља.
18 Погледај на моју муку и патњу,
и опрости све грехе моје.
19 Погледај колико је душмана мојих,
који мене мрзе из дубине душе.
20 Чувај моју душу, избави ме,
не дај да се постидим,
јер у теби нађох уточиште.
21 Нека ме недужност и поштење чувају,
јер сам своју наду ставио у тебе.
22 Откупи, Боже, Израиљ,
од свих његових невоља.
За хоровођу, по напеву „Смрт сина“. Псалам Давидов.
9 Славићу Господа свим срцем својим,
причаћу о свим твојим чудесима.
2 Веселићу се, теби ћу клицати,
твоме ћу имену певати, Свевишњи.
3 Кад се моји непријатељи повуку у бегу,
нека се саплету и пропадну пред тобом.
4 Јер ти си одбранио моје право и суд,
сео си на престо да судиш по правди.
5 Укорио си народе, уништио опаке,
затро си им име у веке векова.
6 Докрајчен је душманин,
у рушевинама је довека,
градове си му истребио,
спомен на њих избрисао.
7 Али Господ столује до века,
престо је свој поставио да суди,
8 и свету ће судити по правди,
једнако ће судити народима.
9 Господ је заклон угњетеном,
заклон у време невоље.
10 Нека се уздају у тебе они који твоје име знају,
јер ти, Господе, не остављаш оне што те траже.
11 Певајте Господу, који столује на Сиону!
Причајте народима о делима његовим!
12 Јер онај што се свети за проливену крв,
он памти, не заборавља вапај понизних.
13 Смилуј ми се, о, Господе,
види како ме киње мрзитељи моји
– ти што ме извлачиш из врата смрти –
14 да бих навештао сва славна дела твоја
на дверима ћерке сионске,
и тамо се радовао твојему спасењу.
15 Народи јаму ископаше, ал’ у њу сами упадоше,
нога им се ухвати у мрежу коју сакрише.
16 Господ је себе учинио знаним,
он поступа по праву,
а опаки се хвата у замку своје руке. Мисли. Села
17 Нека се опаки врате у Свет мртвих,
сви народи који Бога заборављају,
18 јер убоги неће увек бити заборављен,
нити пропасти нада понизних.
19 Устани, Господе,
нека човек не надвлада,
нека се суди народима пред тобом.
20 Утерај им страх у кости, Господе,
нека знају пуци да су само људи. Села
Псалам Давидов.
15 Ко то сме, о, Господе,
да пребива у твом шатору,
и да живи на светој гори твојој?
2 Онај који хода беспрекорно,
и чини што правда захтева;
ко из срца говори истину,
3 и свој језик чува од пакости;
ко свом ближњем не чини зла,
нити оцрњује свога ближњега;
4 ко с презиром гледа на опаке,
а поштује оне што се боје Господа;
ко своју заклетву не пориче
макар му то и на зло изашло;
5 ко не позајмљује новац с каматом,
нити прима мито против невиног.
Ко то чини, неће се пољуљати довека.
Тешко онима…
8 Тешко онима
који примичу кућу уз кућу, поље уз поље,
састављају док све место не заузму,
те да једини сред земље останете.
9 Ушима својим слушам Господа над војскама:
„Баш ће куће многе опустети,
велике и лепе без житеља остати.
10 Јер виноград од десет вата[a] само ће бачвицу дати,
и засејана мера даће десети део.“
11 Тешко онима који рано ране
да се опијају пићем жестоким,
настављају до расвитка
зато што их вино распаљује.
12 Харфе и лире,
бубњеви и фруле и вино на гозбама су њиховим;
а за дело Господње не маре,
и рад руку његових не гледају.
18 Тешко онима који на себе
кривицу навлаче ужима варалачким
и опакост конопцима колским –
19 онима који говоре: „Нека пожури,
нека похита са оним што чини,
па да видимо.
Нека се приближи и нека дође Светитељ Израиљев
са оним што је наумио,
па да знамо!“
20 Тешко онима који зло добрим називају,
а добро злим;
таму као светлост представљају,
а светлост као таму;
горко као слатко представљају,
а слатко као горко!
21 Тешко онима који у својим очима су мудри
и сами пред собом паметни!
22 Тешко онима који су у вину силни,
и у мешању жестоких пића храбри;
23 који за мито кривца оправдавају,
и праведничку праведност потискују.
Будите спремни за Господњи долазак
5 А што се тиче времена и часа, о томе нема потребе да вам се пише. 2 Ви, наиме, врло добро знате да ће дан Господњи доћи као што лопов долази ноћу. 3 Кад људи буду говорили: „Мир и сигурност“, тада ће их изненада задесити пропаст, као трудови трудницу, и неће моћи да побегну.
4 Али ви, браћо, нисте у тами да би вас овај дан затекао као лопов, 5 јер ви сте сви синови светла и синови дана. Ми не припадамо тами и ноћи. 6 Зато не спавајмо као други, већ бдијмо и будимо трезни. 7 Јер, они који спавају, ноћу спавају, и који се опијају, ноћу се опијају. 8 Али, пошто припадамо дану, будимо трезни, обучени у оклоп вере и љубави и с кацигом наде на спасење.
9 Бог нас, наиме, није одредио да искусимо гнев, већ да добијемо спасење посредством нашег Господа Исуса Христа. 10 Он је умро за нас да бисмо ми са њим живели, било да смо још живи или смо већ умрли. 11 Зато, бодрите једни друге и изграђујте се међусобно, као што то већ и чините.
Разорење Јерусалима
20 Када видите да је војска опколила Јерусалим, знајте да се примакао час његовог опустошења. 21 Тада становници Јудеје нека беже у брда. Они који буду у граду нека га напусте, а који се нађу изван града нека се не враћају у њега. 22 Јер ово су дани Божије казне, када ће се испунити све што је записано у Светом писму. 23 Јао трудницама и дојиљама у те дане! Наступиће велика невоља на земљи и гнев Божији над овим народом. 24 Побиће их мачем и одвести у ропство по свим народима. Многобошци ће газити Јерусалим док се не наврши њихово време.
Долазак Сина Човечијег
25 Појавиће се знаци на сунцу, месецу и звездама. Народи на земљи биће схрвани бригом и неизвесношћу због буке мора и хука таласа. 26 Људи ће премирати од страха и ишчекивања због оног што ће снаћи свет, јер ће се силе небеске уздрмати. 27 Тада ће угледати Сина Човечијег како долази на облаку са силом и великом славом. 28 Кад ово почне да се догађа, устаните и подигните своје главе; ближи се час вашег избављења.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.