Book of Common Prayer
146 Славите Господа!
Душо моја, прослављај Господа!
2 Господа ћу прослављати докле живим,
док ме има Богу своме певаћу похвале!
3 Не уздајте се у владаре, у човеков изданак,
јер у њему избављења нема.
4 Напусти га дух његов, у земљу се враћа
и тог дана пропадне му што је наумио.
5 Благо оном ком помаже Бог Јаковљев;
оном што се Господу, Богу нада!
6 Он је створио небо, земљу
и море и све што је у њима;
он истине довека се држи.
7 Потлаченим он праведно узвраћа
и гладнима храну даје;
Господ ослобађа утамничене.
8 Господ слепима очи отвара,
Господ подиже понижене,
Господ воли праведнике.
9 Господ штити придошлице,
олакшава сирочету и удовици,
а пут зликовцима осујећује.
10 Довека владаће Господ,
твој Бог, Сионе, кроз нараштај сваки!
Славите Господа!
147 Славите Господа!
Баш је добро Богу нашем запевати славопоје;
баш је мило прикладно славити.
2 Господ гради Јерусалим
и окупља изгнане Израиљце.
3 Он лечи срца уцвељених
и ране им преповија.
4 Звезде он пребројава
и сваку од њих поименце зове.
5 Велик је наш Господ и силе големе,
његова је мудрост безгранична.
6 Господ диже понизне,
а зликовце до земље срозава.
7 Запевајте хвалоспев Господу!
Запевајте славопој на харфи Богу нашем!
8 Он је небо застро облацима,
за земљу се кишом постарао,
дао трави да расте по горју.
9 Он зверима храну даје кад затреба,
и гавранчићима када му загракћу.
10 Не задивљује се снагом коња,
не одушевљава се бедрима јунака.
11 Господу су мили ти што га се боје,
они што се надају милости његовој!
12 О, Јерусалиме, величај Господа!
О, Сионе, слави Бога свога!
13 Јер он је ојачао крила врата твојих,
благословио је децу твоју у теби.
14 Земљи твојој он мир доноси
и сити те пшеницом најбољом.
15 Реч одлуке своје он пошаље земљи,
и реч му већ хита, не застаје.
16 Он снег даје као да је вуна,
разбацује иње ко да је пепео.
17 Град свој баца као да су мрве
и мраз његов ко може да трпи?
18 Реч пошаље своју, па их онда топи;
ветром својим дуне и потеку воде.
19 Јакову је речи своје објавио
и Израиљу уредбе своје и своја правила.
20 А то није урадио ниједном народу,
правила његова нису им позната.
Славите Господа!
111 Славите Господа!
Хвалићу Господа целим срцем својим,
на сабору праведника и у заједници!
2 Велика су дела Господња,
жељан их је свако ко ужива у њима.
3 Величанствено и славно дело је његово,
праведност његова трајаће довека.
4 Чудеса је своја учинио да се памте,
милосрдан је и милостив Господ.
5 Храну даје богобојазнима,
свог савеза довека се сећа.
6 Свом народу јавио је силу дела својих,
дајући им наследство народа.
7 Веродостојна су и праведна дела његових руку,
сви његови прописи су поуздани;
8 постављени од века до века,
учињени истинито и праведно.
9 За свој народ откуп је послао
и свој савез вечно поставио;
име му је и свето и страшно.
10 Мудрост отпочиње богобојазношћу.
Баш су разборити сви који тако чине[a]
и слава им траје за век века.
112 Славите Господа!
Благо човеку што се Господа боји
и у заповестима његовим радо ужива.
2 Моћно ће му потомство бити по земљи,
нараштај ће праведника благословен бити.
3 У кући му благо и иметак,
праведност му постојана вавек.
4 Светло и у тами сија праведнима,
милосрднима, милостивима и правичнима.
5 Сажаљив је добар човек, позајмљује,
праведно се у послу опходи.
6 Тај се никад уздрмати неће,
сећање на праведника трајаће довека.
7 Он не стрепи пред лошим вестима,
поузданог срца у Господа се узда.
8 Прибраног је срца, не страхује
док не заликује над душманима својим.
9 Он нештедимице дели,
даје сиротињи,
праведност његова остаје довека;
рог ће му се у части уздићи.
10 Видеће то злотвор, озлоједиће се,
шкрипаће зубима и гришће се;
пропашће жудња злотвора!
113 Славите Господа!
О, славите, слуге Господње,
славите име Господње!
2 Нек име Господње прослављано буде
од сад па довека!
3 Од изласка сунца па до његовог заласка,
прослављано било име Господње!
4 Над свим народима узвишен је Господ,
слава му је врх небеса.
5 Ко је као Господ, Бог наш,
што столује у висини;
6 што се сагне да погледа
и по небу и по земљи?
7 Сиромаха диже из прашине,
из буњишта диже убогога;
8 да га посади с племићима,
с племићима његовог народа.
9 Од нероткиње у кући
чини срећну мајку деце.
Славите Господа!
1 Виђење Исаије сина Амоцова, што је за Јуду и Јерусалим видео у време Јудиних царева: Озије, Јотама, Ахаза и Језекије.
Неразумни и грешни народ
2 Чујте, небеса! Слушај, земљо,
јер говори Господ:
„Синове сам васпитао и подигао,
а они се одметнуше од мене.
3 Во познаје власника својега
и магарац јасле господара својега.
Израиљ не зна;
народ мој не разуме!“
4 Јао, грешнога ли пука,
народа огрезлог у кривици,
потомака злочиначких,
синова покварењачких!
Господа су оставили;
Светитеља Израиљевог презрели,
леђа му окренули.
5 Где још да ударим,
одметници тврдокорни?
Сва је глава болна
и све срце изнемогло;
6 од пете до главе здравог места нема,
него су убоји и модрице и ране отворене;
очишћене нису,
у завојима нису,
уљем заблажене нису.
7 Опустошена вам је земља,
огањ вам је градове попалио,
ваше њиве пред вама харају туђинци.
Пустош је као кад опустоше туђинци.
8 Остављена је ћерка сионска
као сеница у винограду,
као колиба у градини за краставце,
као град под опсадом.
9 Да нам Господ над војскама
није оставио остатка,
као Содома били бисмо,
слични Гомори били бисмо.
Нада за хришћане у (духовном) развоју
3 Вољени моји, ово је већ друга посланица коју вам пишем. У њима својим подсећањем будим ваш здрав разум, 2 да бисте се сетили речи које су свети пророци говорили, и заповести нашега Господа и Спаситеља које су вам апостоли предали.
3 Пре свега, треба да знате да ће се у последња времена појавити подругљивци који ће живети по сопственим жељама. Они ће се ругати 4 и говорити: „Није ли он обећао да ће се вратити? Па где је онда? Јер и наши преци су помрли, а све је исто од како је свет створен.“ 5 Они свесно занемарују да су у давна времена небеса била створена по речи Божијој, и да се по истој речи земља појавила из воде, те опстоји помоћу воде, 6 а водом је и тадашњи свет био поплављен и уништен. 7 А садашње небо и земља су истом Божијом речју остављени за уништење. Они се чувају за Судњи дан када ће безбожници бити уништени.
8 Али не губите из вида, вољени моји, да је за Господа један дан као хиљаду година, а хиљаду година као један дан. 9 Господ не одлаже да испуни обећање, како неки мисле, него је стрпљив према вама, јер не жели да ико пропадне, него да се сви покају.
10 Јер дан Господњи ће доћи као лопов, и тада ће небеса са силном буком нестати, и небеске силе бити огњем уништене, а земља са свим што је на њој бити опустошена.
Прича о десет девојака
25 Тада ће Царство небеско бити као десет девојака, које узеше своје светиљке и изађоше у сусрет младожењи. 2 Пет од њих било је неразумно, а пет мудро. 3 Неразумне, наиме, узевши своје светиљке нису понеле са собом уље; 4 мудре су, пак, у својим светиљкама понеле уље. 5 Како је младожења окаснио, оне су све задремале и заспале.
6 О поноћи наста вика: ’Ево младожење! Изађите му у сусрет!’
7 Тада оне девојке устадоше и уредише своје светиљке. 8 Неразумне рекоше мудрима: ’Дајте нам од свога уља, јер нам се светиљке гасе.’ 9 Мудре девојке им одговорише: ’Да не би мањкало и нама и вама, боље идите трговцима и купите себи.’
10 Кад су неразумне отишле да купе уље, стиже младожења и ове које су биле спремне уђу са младожењом на свадбу, а врата се затворе.
11 Касније дођу и неразумне девојке, говорећи: ’Господару, господару, отвори нам!’
12 Младожења им одговори: ’Заиста вам кажем, не познајем вас.’
13 Бдите стога, јер не знате ни дана ни часа када ће Син Човечији доћи.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.