Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Book of Common Prayer

Daily Old and New Testament readings based on the Book of Common Prayer.
Duration: 861 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Псалми 120-127

Песма поклоничка.

120 У невољи Господа сам звао
    и он ми се одазвао.
О, Господе, избави ми душу
    од лажљивих усана
    и језика превртљивог!

Шта ли ће се теби дати,
    шта ће ти се надодати,
    о, језиче превртљиви?
Јунакове оштре стреле
    са смрекином жеравицом!

Јао мени!
    Ја сам дошљак код Месеха,
    у кедарским шаторима живим.
Предуго сам боравио
    са онима што мир мрзе.
Ја сам миру предан,
    али чим бих да говорим,
    они би да заратују.

Песма поклоничка.

121 Своје очи ка горама дижем.
    Одакле ће мени помоћ доћи?
Доћи ће ми помоћ од Господа,
    Саздатеља небеса и земље!

Нози твојој да посрне не да,
    твој заштитник задремати неће.
Гле, не дрема и не спава
    заштитник Израиља!

Господ је заштитник твој!
    Господ ти је сенка с твоје десне стране.
Неће ти шкодити ни сунце по дану
    ни месец по ноћи.

Од свакога зла Господ ће те заштитити,
    заштитиће душу твоју.
Господ ће те заштитити када будеш одлазио
    и кад будеш долазио,
    од сада па довека!

Песам поклоничка. Давидова.

122 Обрадовао сам се када су ми рекли:
    „Идемо у Дом Господњи!“
Ево нас, стојимо на вратима твојим,
    о, Јерусалиме!

Јерусалим, град подигнут,
    постојан и складан.
Племена се у њега успињу,
    Господња племена
према пропису за Израиљ,
    да хвалоспев дају Господњем имену.
Јер престоли суда су постављени тамо,
    престоли дома Давидовог.

Молите се за мир Јерусалима!
    Они што те воле нека напредују!
Нека буде мира међу твојим зидинама,
    благостања међу твојим дворовима!
Ради браће моје, пријатеља мојих,
    кажем: „Мир у теби био!“
Ради Дома Господа, Бога нашег,
    твоје добро тражим!

Песма поклоничка.

123 Очи своје ја подижем теби,
    који седиш на небесима!
Гле, као што су очи слугу
    на рукама њихових газда;
као што су слушкињине очи
    на рукама њене газдарице;
тако су и наше очи
    на Господу Богу нашем,
    док се на нас не сажали.

Сажали се, о, Господе,
    сажали се на нас,
    јер презира смо сити!
Душа наша довољно је сита
    ругања бахатих
    и презира осионих људи!

Песма поклоничка. Давидова.

124 „Да Господ са нама није био“ –
    нек Израиљ каже –
„да Господ са нама није био,
    када су се људи на нас дигли;
тада би нас живе прогутали,
    кад су својим гневом успламтели на нас;
тада би нас бујице однеле,
    брзак би нам преплавио душе;
тада би нам махнитале воде
    преплавиле душе.

Господ нек је благословен
    што нас није ко плен дао њиховим зубима!
Душа се наша избавила
    као птица из ловчеве замке;
замка је пукла
    и ми смо се избавили.
Наша помоћ име је Господа,
    Саздатеља небеса и земље!“

Песма поклоничка.

125 Они што се у Господа уздају,
    јесу као гора Сион – постојана,
    довека се помакнути не да!
Попут гора што Јерусалим окружују,
    тако је и Господ око свог народа,
    све од сада па за вечност целу.

Уистину, неће жезло злочинаца владати
    над земљом што припада праведнима;
да праведни руке своје не би
    неправди пружали.

О, Господе, добро чини добрима
    и онима честитога срца!
А оне што на своје криве стазе скрећу,
    Господ ће одагнати са злотворима.

Мир Израиљу!

Песма поклоничка.

126 Кад је Господ прогнанике на Сион враћао,
    било нам је као да сањамо!
Уста су нам праскала од смеха,
    језик нам је клицао
када се међу народима причало:
    „Њима је Господ велико дело учинио!“
Господ нам је велико дело учинио
    и како смо само раздрагани били!

О, Господе, срећу нашу ти поврати
    ко брзаке на испуцалу земљу!
Они који са сузама сеју,
    жању са клицањем.
Плачући иде човек
    и зобницу са семеном носи,
али ће се вратити сигурно,
    и клицаће, своје снопље
    док буде носио!

Песма поклоничка. Соломонова.

127 Ако Господ не подиже кућу,
    узалуд се на њој градитељи муче;
ако Господ над градом не бдије,
    узалуд је над њим стражар будан.
Узалудно је и вама да се рано подижете,
    да касно лежете
и једете хлеб са муком стечен,
    јер он сан свом миљенику даје.

Гле, синови су поклон од Господа,
    плод утробе је награда!
Слични су стрелама у руци ратника,
    баш су такви у младости рођени синови.
Благо човеку
    који њима тоболац свој напуни!
Такви се црвенети неће
    кад се буду с душманима
    на вратима града расправљали!

Књига пророка Захарије 11:4-17

Два пастира

Овако каже Господ, мој Бог: „Напасај стадо које је за клање. Купци њихови их кољу и не мисле да су криви. А они који их продају говоре: ’Благословен Господ! Обогатио сам се.’ Њихови пастири су немилосрдни према њима. Зато ни ја више нећу да се смилујем на становнике земље – говори Господ. Ево, предајем свакога у руке његовог ближњег и у руке његовог цара. Они ће сатрти земљу, а ја нећу да их избавим из њихових руку.“

И ја сам напасао стадо за клање, баш оне најнезнатније у стаду. Узео сам два штапа. Један сам назвао „Благост“, а други сам назвао „Слога“, па сам напасао стадо. Онда сам за месец дана збрисао три пастира јер су ми се смучили, а и ја сам њима огадио. Онда сам рекао: „Нећу више да вас напасам! Нека скапа овца која је за смрт и нека пропадне која је за пропаст. А оне који преживе нека глођу једна другу.“

10 Елем, узео сам „Благост“, свој штап, и преломио га. Тако сам раскинуо свој савез који сам склопио са свим народима. 11 Тог дана је био сломљен, па су и најнезнатнији у стаду, они што су у мене гледали, знали да је ова реч била од Господа.

12 Рекао сам им: „Ако је право у вашим очима ви ми дајте моју надницу. А ако није, не дајте ми.“ Онда су ми одмерили надницу од тридесет сребрњака.

13 Господ ми је рекао: „Баци грнчару ту силну вредност којом су ме проценили!“ И ја сам узео од њих тридесет сребрњака и бацио их грнчару Дома Господњег.

14 Затим сам преломио „Слогу“, свој други штап, и тако прекинуо братство између Јуде и Израиља.

15 Господ ми је казао: „Поново узми опрему безумног пастира. 16 Јер, ево, подижем у земљи пастира који неће марити за оне што скапавају, неће тражити залутале, неће лечити рањене, неће водити врлудаве. Он ће јести месо угојених оваца и кидаће им папке.

17 Јао безумном пастиру
    који напушта стадо!
Мач му је над руком и над десним оком.
    Рука му се сасвим осушила,
    десно му се око сасвим замутило!“

1 Коринћанима 3:10-23

10 По милости коју ми је дао Бог, ја сам као мудри градитељ поставио темељ, а други зида. Само нека свако пази како зида. 11 Јер нико не може поставити други темељ, осим темеља који је већ постављен, а то је Исус Христос. 12 А ако неко на том темељу назиђује златом, сребром, драгим камењем, дрветом, сеном, сламом, 13 врсноћа свачијег дела ће се открити на Судњи дан, јер ће бити прокушано огњем. 14 Ако оно што је неко назидао остане, тај ће примити награду. 15 А ако нечије дело изгори, тај ће претрпети штету. Ипак, биће спасен, али као кроз огањ.

16 Зар не знате да сте храм Божији и да Дух Божији пребива у вама? 17 А ако неко уништава Божији храм, Бог ће га уништити. Јер је Божији храм свет, а тај храм сте ви.

18 Не заваравајте се! Ако неко од вас мисли да је мудар по мерилима овога света, нека постане луд да би постао мудар. 19 Јер је мудрост овога света лудост за Бога. Написано је, наиме:

„Бог надмудрује мудре њиховим лукавством.“

20 И поново:

„Господ зна да су мисли мудрих безвредне.“

21 Зато нека се нико не хвали људима, јер све припада вама; 22 био то Павле, Аполос или Кифа, било свет, живот, или смрт, било садашњост или будућност. Све припада вама! 23 А ви припадате Христу, а Христос Богу.

Лука 18:31-43

Исус поново наговештава своју смрт

31 Онда је повео Дванаесторицу и рекао им: „Ево, пењемо се према Јерусалиму. Тамо ће се испунити све што су пророци написали о Сину Човечијем. 32 Предаће га незнабошцима који ће му се ругати, вређати га и пљувати. 33 Пошто га ишибају, убиће га, али ће он трећег дана ускрснути.“

34 Али ученици нису разумели ништа од овога. Те речи су им биле непојмљиве, те нису знали о чему говори.

Исус враћа вид слепом просјаку

35 Кад је Исус дошао надомак Јерихона, неки слепац је седео крај пута и просио. 36 Чувши да много народа пролази туда, упита о чему се ради. 37 Рекли су му да то пролази Исус из Назарета.

38 Он тада повика: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“

39 Они што су ишли напред корили су га и ућуткивали. Али он је још јаче викао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“

40 Исус се заустави и заповеди да га доведу к њему. Кад је слепац дошао пред њега, Исус га упита: 41 „Шта хоћеш да ти учиним?“

Он одговори: „Господе, хоћу да прогледам.“

42 Тада Исус рече: „Прогледај! Твоја вера те је оздравила.“ 43 Он прогледа истог трена. Онда је пошао за Исусом славећи Бога. Видевши ово, сав је народ славио Бога.

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.