Book of Common Prayer
33 Он претвара реке у пустињу,
врела воде у тло спарушено;
34 плодну земљу у слатину
због зла оних који на њој живе.
35 Од пустиње он језеро чини,
од земље пусте водене изворе.
36 Ту је гладне населио
и они су град подигли;
37 поља су засејали, винограде посадили
и они обиље плодова рађају.
38 И он их је благословио
па су се веома умножили;
ни стока им се проредила није.
39 Али због тлачења, невоље и јада
они се проредише, погурише.
40 Он излива презир на племиће,
пушта да тумарају пустаром беспутном;
41 док убогог уздиже, од невоље склања,
попут стада његов пород множи.
42 Виде то праведни па се радују,
а сви неправедни затварају своја уста.
43 Ко је мудар? Тај нек ово памти,
у Господњу милост нек прониче!
Песма. Псалам Давидов.
108 Срце ми је вољно, Боже,
да ти певам,
да ти свирам бићем својим!
2 Будите се, о, лиро и харфо,
ја бих зору да пробудим.
3 О, Господе, хвалићу те међу народима,
славићу те међу туђинцима.
4 Јер је велика милост твоја, поврх је небеса;
до облака сеже верност твоја.
5 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
6 Десницом нас својом спаси, услиши нас,
па да твоји миљеници избављени буду.
7 У свом Светилишту Бог је објавио:
„Заклицаћу, поделићу Сихем,
премерићу долину Сокота.
8 Мој је Галад, мој је Манасија;
Јефрем ми је кацига на глави,
а Јуда ми царско жезло.
9 Моав ми је корито за прање,
на Едом сам бацио сандалу,
ускликнућу поврх Филистеје!“
10 Ко ће мене да отпрати у град утврђени?
А на Едом ко ће ме повести?
11 Нећеш ли ти, о, Боже,
који си нас одбацио,
па с војскама нашим, Боже,
више не корачаш?
12 Помоћ дај нам испред противника,
узалуд је људско избављење.
13 Силно ћемо ступати са Богом,
изгазиће наше противнике!
33 Ускликните у Господу, праведни,
славити га приличи поштенима.
2 Хвалите Господа харфом,
свирајте му на лири од десет струна,
3 Певајте му нову песму,
свирајте складно уз клицање.
4 Јер права је реч Господња,
доследан је он у сваком делу своме.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља милости Господње.
6 Речју Господњом небеса су створена,
и дахом уста његових сва војска њихова.
7 Он сабире воде морске као гомилу,
дубине он ставља у складишта.
8 Цела земља нек се боји Господа,
нек стрепе пред њим сви житељи света.
9 Јер он рече, и све постаде,
он нареди, и све се створи.
10 Господ разбија намере пуцима,
и ремети науме народима.
11 Намера Господња остаје довека,
мисли срца његовог од колена до колена.
12 Благо народу коме је Бог Господ,
народу који изабра себи за баштину.
13 Господ посматра са небеса,
он све људе види.
14 Из свог боравишта
он мотри све житеље земље,
15 он обликује срце њихово,
он прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара војска многобројна,
силна снага не избавља јунака.
17 Залудно је у коњу тражити спасење,
велика сила неће га избавити.
18 Око је Господње над онима што га се боје,
над онима који очекују милост његову,
19 да им душу од смрти избави,
живот им сачува у време глади.
20 Наша душа чека на Господа;
он је наша помоћ, штит наш.
21 У њему се срце наше радује,
јер се уздамо у свето име његово.
22 Нека милост твоја буде над нама, Господе,
јер смо наду своју положили у тебе.
Израиљ охоло говори против Бога
13 Против мене сте рекли тешке речи – каже Господ.
Али ви узвраћате: ’А шта смо то рекли против тебе?’
14 Рекли сте: ’Улудо је да се Богу служи! Какве је корист од тога што држимо његове заповести и ходамо снуждени због Господа над војскама? 15 Сада блаженима зовемо горде, а зликовци су се осилили. Још су и поштеђени, а Бога су искушавали!’“
Верни остатак
16 Тада су међусобно разговарали богобојазни, свако са ближњим својим. Господ је то погледао и саслушао. Онда је пред њим записана књига за спомен за богобојазне и за оне који цене његово име.
17 „Они ће мени припасти – каже Господ над војскама – у дану кад начиним драгоцену својину. Смиловаћу им се као што се човек смилује свом сину који му служи. 18 Тада ћете се вратити и разликоваћете праведника од зликовца, онога који служи Богу од онога који му не служи.
Суд и обнова савеза
4 Гле! Ево дана што долази, зажарен као пећ, када ће сви горди и сви злотвори бити као стрњика. Спржиће их дан што долази – каже Господ над војскама – па им ни корен ни грану неће оставити. 2 А вама који стрепите од мога имена свануће сунце праведности са зрацима здравља, и ви ћете излазити и поскакивати као товна телад. 3 Изгазићете зликовце, пепео ће бити под табанима ваших ногу оног дана који спремам – каже Господ над војскама.
4 Памтите Закон мог слуге Мојсија, и уредбе и прописе што сам му заповедио на Хориву за сав Израиљ.
5 Ево, шаљем вам пророка Илију пре него дође велики и страшни дан Господњи. 6 Он ће да окрене срце отаца према синовима и срце синова према очевима, да не бих дошао и ударио земљу клетим уништењем.“
Молитва вере
13 Злопати ли се ко међу вама? Нека моли. Радује ли се ко? Нека пева хвалоспев. 14 Болује ли ко међу вама? Нека позове црквене старешине, а они нека се моле над њим помазујући га уљем у име Господње, 15 па ће молитва вере исцелити болесника; Господ ће га подићи, и ако је починио грехе биће му опроштено. 16 Стога исповедајте своје грехе један другоме, и молите се једни за друге да будете исцељени. Много може постићи молитва праведника.
17 Илија је био човек као и ми. Он се жарко помолио да не буде кише, и киша није пала на земљу три године и шест месеци. 18 Онда се поново помолио, и небо је дало кишу, те је земља донела свој род.
Враћање заблуделих на прави пут
19 Браћо моја, ако ко од вас одлута од истине и неко га врати натраг, 20 знајте да ће онај који врати грешника с кривог пута спасти његов живот од смрти и покрити мноштво греха.
Прича о фарисеју и порезнику
9 А онима који су се поуздавали у своју праведност и ниподаштавали остале, Исус је испричао ову причу: 10 „Два човека су дошла у храм да се моле. Један је био фарисеј, а други порезник. 11 Фарисеј је устао и молио се у себи овако: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи, разбојници, неправедници, прељубници, или као овај порезник. 12 Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што зарадим.’
13 Порезник је стао подаље и није се усуђивао да подигне поглед према небу. Ударао се у прса и говорио: ’Боже, смилуј се мени грешнику!’
14 Кажем вам, овај је отишао оправдан пред Богом, а не први. Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.