Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам. Песма.
66 Кличи Богу, земљо сва!
2 Певајте слави његовог имена;
славу му и хвалу дајте.
3 Реците Богу: „Како су страшна дела твоја!
Због велике силе твоје
пред тобом пузе твоји противници.
4 Сва ти се земља клања;
славопој певају теби,
славопој певају имену твоме.“ Села
5 Дођите и видите дела Божија,
страшна дела према потомцима људи.
6 Он од мора чини суву земљу,
па су воде прегазили ногом;
хајде да се тамо радујемо њему.
7 Снагом својом он довека влада;
његове очи на народе мотре,
па душмани нек се не уздижу. Села
8 Благосиљај нашег Бога, народе,
нек се чује глас хвале о њему;
9 о њему који нам живот у душу стави
и не даде ногама нашим да посрну.
10 Опробао си нас, Боже,
претопио нас као сребро што се топи.
11 У мрежу си нас довео,
терет си нам на бедра ставио.
12 Пустио си да нам човек врат зајаше,
прошли смо и кроз ватру и кроз воду,
али си нас довео до изобиља.
13 Ући ћу са свеспалницама у Дом твој;
испунићу што сам ти се заветовао,
14 што су усне моје изустиле,
и што су ми уста у невољи мојој рекла.
15 Принећу ти товну стоку
на свеспалницу са ка̂дом овнова;
принећу ти и јунце и јарце. Села
16 Дођите и слушајте,
ви који се Бога бојите,
рећи ћу вам шта је души мојој учинио.
17 Њему сам вапио устима својим,
мој га је језик уздизао.
18 Да сам злобу у свом срцу пазио,
не би ме Господ услишио.
19 Заиста је Господ чуо,
на зов молитве моје се осврнуо.
20 Благословен да је Бог
што молитву моју није уклонио,
а ни милост своју од мене.
Хоровођи, уз жичане инструменте. Псалам. Песма.
67 Смиловао нам се Бог и благословио нас,
лицем својим обасјао нас; Села
2 да би се на земљи знало за пут твој,
за спасење твоје у свим народима.
3 Нек те хвале народи, о, Боже,
нек те хвале сви народи.
4 Нека се радују и нек се веселе људи,
јер праведно судиш народима
и водиш људе на земљи. Села
5 Нек те хвале народи, о, Боже,
нек те хвале сви народи.
6 Земља рађа својим плодовима;
благословио нас Бог, Бог наш.
7 Благословио нас Бог
да би га се бојали сви крајеви земље.
Хоровођи. Псалам Давидов.
19 Небеса причају о слави Божијој,
небо објављује дело руку његових.
2 Један дан другом дану јавља,
а ноћ ноћи преноси сазнање.
3 Нема говора, нема ни језика,
где се глас њихов није зачуо.
4 Глас је целом одјекнуо земљом,
речи су им до накрај света стигле.
Сунцу је на небу шатор разапео,
5 па оно као женик из собе излази,
весело као јунак што трчи по путу.
6 Излазак му је на једном крају неба,
а ход му је до његовог краја;
нема скривања од његове јаре.
7 Закон је Господњи беспрекоран – обнавља душу,
поуздано је сведочанство Господње – умудрује лаковерног.
8 Праведне су одлуке Господње – веселе срце;
без мане су судови Господњи – просветљују очи.
9 Чист је страх Господњи – траје довека;
истинити су судови Господњи – праведни су сви заједно.
10 Пожељнији од злата, злата жеженог,
слађи су од меда што тече из саћа.
11 Њима се твој слуга опомиње,
ко њих чува велику награду прима.
12 Ко ће разазнати своје погрешке?
Очисти ме и од оних скривених.
13 И од вољних греха чувај слугу свога;
не дозволи да овладају мноме.
Тада ћу ја бити без кривице,
и недужан за велики преступ.
14 Нека речи мојих уста и мисли мога срца,
теби буду угодне, Господе, стено моја, откупитељу мој.
Хоровођи. За потомке Корејеве. Песма за високе гласове.
46 Бог нам је уточиште и сила,
трајни помоћник у невољи.
2 Не бојмо се, зато, кад се земља љуља,
кад се горе руше у дубине мора.
3 Ма, нек буче и пене се његове воде,
нек се горе тресу од његове силе. Села
4 Тече река и њене притоке,
граду Божијем радост доносе,
светом месту где Свевишњи живи.
5 Бог је усред њега, помаћи се неће,
Бог ће му помоћи у са̂м освит јутра.
6 Буне се народи, пропадају царства,
кад глас повиси земља се раствара.
7 С нама је Господ над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
8 Дођите, размотрите дела Господња,
који пустош по земљи оставља.
9 Он прекида ратове до на крај земље,
лук крши, копље прелама,
бојна кола огњу изручује.
10 Утихните и знајте да сам ја Бог,
узвишен међу народима,
узвишен на земљи.
11 С нама је Господ над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
1 Пророштво које је видео пророк Авакум:
Авакумова жалопојка
2 О, Господе, докле да вапим за помоћ,
а ти ме не чујеш!
Вичем о насиљу,
а ти не спасаваш!
3 Зашто дајеш да гледам поквареност,
да видим невољу?
Разарање и насиље су пред очима мојим.
Ено, и насиље и неслога се дижу.
4 Зато Закон губи снагу,
зато правди никада нема места.
Злотвор опкољава праведника
и зато има места за правду искварену.
Господњи одговор
5 „У народе погледајте,
чудите се и дивите,
јер, ево, учинићу нешто у ваше дане,
у шта не бисте веровали
да вам ко исприча.
6 Јер, ево подижем Халдејце,
суров и нагао народ
да широм земље
осваја туђа насеља.
7 Страховит је и ужасан;
он одлучује шта је правда,
а шта достојанство.
8 Коњи су им хитрији од рисова
и свирепији од вукова у сумрак.
Коњаници им галопирају,
долазе издалека њихови коњаници;
лете, обрушавају се као лешинар
што би да ждере.
9 Сви долазе због насиља,
хорде су им окренуте истоку,
а заробљенике сакупљају
као да су песак.
10 Он се руга и царевима
и са владарима се шегачи.
Сваком се утврђењу смеје
док земљане насипе прави и осваја их.
11 Као ветар тада завиори и мине,
али крив је тај коме је божанство његова снага.“
Авакумова друга жалопојка
12 О, Господе, зар ти ниси од давнина, мој Боже свети?
Нећемо ми умрети!
О, Господе, за суд си их одредио.
О, Стено, за прекор си их учврстио.
13 Пречисте су очи твоје да би зло проматрале,
ти пакост не можеш да гледаш.
Зашто онда трпиш невернике,
ћутиш док зликовац прождире праведнијег од себе?
14 Створио си људе као рибе у мору
и као гмизавце што владара немају међу собом.
15 И он их све удицом вади,
вуче их својом мрежом
и у мрежу их скупља.
Зато се и радује и ликује.
16 Зато својој мрежи жртвује,
пали тамјан мрежи својој,
јер му она даје мастан оброк
и обиље хране.
17 И хоће ли због тога да празни мрежу своју,
да истрајно сатирате народе без задршке?
2 Стајаћу на својој стражи,
заузећу место на бедему.
Стражарићу да видим шта ће по мени рећи
и шта да му одговорим када ме укори?
13 Браћо, не мислим да сам се већ домогао тога, али једно чиним: заборављам оно што је за мном, и сежем ка ономе што је преда мном, 14 трчим према циљу, ка награди на коју нас Бог по Христу Исусу позива на небесима.
15 Према томе, ми који смо зрели треба да размишљамо на овај начин. Па ако и имате у чему различито мишљење, Бог ће вам то разјаснити. 16 Само се држимо онога до чега смо стигли.
17 Следите мене као пример, браћо, и посматрајте оне који живе по узору на нас. 18 Јер, многи о којима сам вам често говорио, а сада вам и плачући говорим, живе као непријатељи Христовог крста. 19 Њихова судбина је пропаст, стомак је њихов бог, слава им је у срамоти, они мисле на земаљске ствари. 20 А наша отаџбина је на небесима, одакле очекујемо Спаситеља, Господа Исуса Христа. 21 Он ће преобразити наше понижено тело и учинити га онаквим какво је његово славно тело, дејством силе којом све може да подложи себи.
4 Зато, браћо моја вољена и жељена, радости моја и венче мој, тако чврсто стојте у Господу, вољени.
13 Јао вама, зналци Светог писма и фарисеји! Лицемери! Ви закључавате Царство Божије пред људима; сами не улазите, нити дајете да уђу они који би хтели[a]. 14 Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Удовице лишавате имовине, а молите се дуго да бисте оставили добар утисак на људе. Зато ћете бити строже осуђени.
15 Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Путујете морем и копном да учините некога својим следбеником. А када он то постане, онда га начините сином пакленим двапут горим од себе.
16 Јао вама, слепе вође! Ви кажете: ’Ко се закуне храмом, то га не обавезује ни на шта, а ко се закуне златом које припада храму, обавезан је да одржи заклетву.’ 17 Будале и слепци! Па шта је веће: злато или храм који посвећује злато? 18 Такође кажете: ’Ко се закуне жртвеником, то га не обавезује ни на шта, а ко се закуне даром који је на жртвенику, обавезан је да одржи заклетву.’ 19 Слепци! Па шта је веће? Дар или жртвеник који посвећује дар? 20 Ко се, дакле, закуне жртвеником, куне се њиме и свиме што је на њему. 21 И ко се закуне храмом, куне се њиме и оним који пребива у њему. 22 И ко се закуне небом, куне се Божијим престолом и оним који седи на њему.
23 Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Дајете десетак од нане, копра и кима, а пропуштате оно што је претежније у Закону – правду, милосрђе и веру. Ово је требало чинити, а оно не пропуштати. 24 Слепе вође, ви процеђујете пиће кад вам комарац упадне у чашу, а камилу гутате!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.