Book of Common Prayer
מ Мем
97 Како волим Закон твој!
Од јутра до сутра размишљам о њему.
98 Заповест ме твоја мудријим чини од душмана мојих,
јер довека припада ми.
99 Боље расуђујем од свих својих учитеља,
јер размишљам о прописима твојим.
100 Од стараца умнији сам,
јер разматрам одредбе твоје.
101 Од сваке зле стазе чувам стопе своје
да бих реч твоју могао да држим.
102 Од правила твојих ја се не окрећем
јер си ти са̂м мене поучио.
103 Како је слатка реч твоја непцу моме,
од меда је слађа устима мојим!
104 Разборит сам од одредаба твојих
и зато мрзим сваку лажну стазу.
נ Нун
105 Мојој нози твоја реч је лампа
и светло за моју стазу.
106 Заклео сам се, обавезујем се:
држаћу се твојих праведних судова.
107 Много сам страдао, Господе,
по својој ме речи ти оживи.
108 Добровољну жртву уста мојих прими, молим те, Господе;
поучи ме твојим правилима.
109 Глава моја стално је у торби
али Закон твој не заборављам.
110 Злотвори ми клопку постављају
али ја не скрећем с твојих одредаба.
111 Довека сам наследио прописе твоје,
јер су они радост моме срцу.
112 Предао сам срце своје да уредбе твоје извршава,
за векове и до краја.
ס Самех
113 Мрзим људе срца подељеног,
а твој Закон волим.
114 Уточиште, штит мој ти си,
ја се твојој речи надам.
115 Одлазите од мене, злочинци,
да бих свога Бога заповести испуњавао!
116 Подржи ме као што си обећао, па да живим;
срамоти ме не препусти због надања мога.
117 Окрепи ме, па да спасен будем
и да трајно тежим уредбама твојим.
118 Ти се гнушаш свих што застране од уредаба твојих,
јер је узалудна њихова обмана.
119 Као згуру скинуо си све злобнике земаљске
и зато волим прописе твоје.
120 Тело ми се јежи јер од тебе стрепим,
судови ме твоји плаше.
Хоровођи. Радосница. Асафова.
81 Радујте се Богу, снази нашој!
Кличите Богу Јаковљевом!
2 Песму запевајте, даире дајте,
лиру и харфу умилну.
3 О младини у рог задувајте,
у дан празника нашег када је пун месец.
4 Јер такав је пропис Израиљу
и заповест Јаковљевог Бога.
5 Он је Јосифу дао то сведочанство
када је кренуо против египатске земље.
Слушао сам језик незнан што казује:
6 „С плећа сам му уклонио терет
и из руку узео кошару.
7 Вапио си у невољи и ја сам те избавио,
одазвао сам ти се из грома и мрака;
искушао на водама Мериве. Села
8 Послушај ме, мој народе, ја те опомињем!
О, Израиљу, када би ме послушао;
9 међу вама не би било другог бога
и не би се ти клањао богу туђинскоме.
10 Ја сам Господ, Бог твој,
који сам те извео из земље египатске.
Отвори широм уста своја
и ја ћу да их напуним!
11 Али мој народ није послушао глас мој,
Израиљ ми се покорио није.
12 И ја сам их препустио самовољи њиховога срца,
живели су како су желели.
13 О, кад би ме послушао народ мој
и путеве моје Израиљ следио!
14 Ја бих брзо савладао њихове душмане,
на њихове злотворе бих руку своју подигао.
15 Пузали би пред њим они што Господа мрзе
и такво би стање за њих трајало довека.
16 А ја бих да их храним најбољом пшеницом,
из камена ситићу их медом.“
Псалам Асафов.
82 Бог је стао у Божијем збору,
па сад суди међу боговима:
2 „Докле ћете судити нечасно
и држати страну злотворима? Села
3 Заступајте право убогога и сиротога,
оправдајте сиромаха и невољника.
4 Спасавајте слабог и тлаченог,
избавите их из руке зликоваца.
5 Али нису знали, нису разумели;
у тами су посртали
и темеље земљи задрмали.
6 Ја рекох: ’Богови сте,
сви сте деца Свевишњега!’
7 Ипак ћете помрети ко људи,
пропашћете ко и главар сваки.“
8 Устани, Боже, и суди земљи,
јер сви су народи наследство твоје!
Раздирање срца
12 „Зато сада – говори Господ –
вратите ми се свим срцем својим,
у посту, жаљењу и вапају.“
13 Срца своја раздерите,
а не одећу своју!
Вратите се Господу, Богу своме,
јер је милосрдан и милостив;
спор на срџбу, богат милосрђем
и сажаљив на несрећу.
14 Ко зна? Можда се одврати, предомисли,
па за собом остави благослов –
житну жртву и изливницу за Господа, вашег Бога.
15 Затрубите трубом на Сиону!
Свети пост прогласите,
позовите свечани сабор!
16 Окупите народ
и посветите збор.
Окупите старешине,
децу и одојчад.
Нека младожења изађе из своје собе
и млада из одаје своје.
17 Нека свештеници, слуге Господње,
плачу између трема и жртвеника.
Нека кажу: „Господе, поштеди свој народ!
Не дај срамоту на наследство своје,
да му се ругају народи.
Зашто да се говори међу народима:
’Где је Бог њихов?’“
Господњи одговор
18 И Господ ће да ревнује за своју земљу
и поштеди свој народ.
19 Одговориће Господ свом народу и рећи ће му:
„Ево, даћу вам жита, вина и уља
да се тиме наситите.
И више вас нећу чинити руглом међу народима.
Јахач на белом коњу
11 Онда сам видео отворено небо, а тамо, бели коњ. Онај који га јаше зове се „Верни и Истинити“; он по правди суди и ратује. 12 Очи су му огањ што сажиже, а на глави су му многе круне. На њему је написано име, које нико не зна осим њега. 13 Обучен је у одећу натопљену крвљу, а његово име је Реч Божија. 14 Војске небеске су га пратиле, јашући на коњима обученим у белу и чисту тканину од лана. 15 Из његових уста излази оштар мач, којим ће посећи народе. Он ће владати над њима гвозденом палицом и газити у муљари јаросног гнева Бога, Сведржитеља. 16 На својој одећи и на своме бедру написано му је име:
цар над царевима и господар над господарима.
17 Затим сам видео једног анђела како стоји на сунцу. Он довикну веома гласно свим птицама које лете посред неба: „Дођите, окупите се на велику Божију гозбу, 18 да једете месо царева, заповедника и моћника, и месо коња и њихових коњаника, те месо слободних и робова, месо малих и великих!“
19 Онда сам видео Звер и земаљске цареве са њиховим војскама, окупљене да зарате са оним што седи на белом коњу и са његовим војскама. 20 Звер је била заробљена, а са њом и лажни пророк, који је чинио знаке у њено име, којима је завео оне што примају жиг Звери и клањају се њеном кипу. Обоје су били живи бачени у огњено језеро које гори сумпором. 21 Остале је мачем погубио онај што седи на коњу, онај из чијих уста излази оштар мач. Све птице наситише се њиховог меса.
Прича о изгубљеној овци
15 Сви порезници и грешници су се окупљали око Исуса да га слушају. 2 Фарисеји и зналци Светог писма су гунђали и говорили: „Овај прихвата грешнике и једе са њима.“
3 Исус им онда исприча ову причу: 4 „Ко од вас, ако има стотину оваца, па му се изгуби једна, неће оставити деведесет девет у пустињи, док не нађе ту једну? 5 Кад је нађе, ставља је на своја рамена са радошћу. 6 А када дође кући, позива пријатеље и суседе, и каже им: ’Радујте се са мном, јер сам нашао своју овцу која се изгубила.’ 7 Кажем вам да ће тако и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје, него због деведесет девет праведника којима није потребно покајање.“
Прича о изгубљеном новчићу
8 „Или, замислите неку жену која има десет сребрних новчића, па изгуби један. Неће ли она упалити светиљку и помести кућу, те помно тражити док га не нађе? 9 А када га нађе, позива пријатеље и суседе, говорећи: ’Радујте се са мном, јер сам пронашла сребрни новчић који сам изгубила!’ 10 Кажем вам да се анђели радују пред Богом због једног грешника који се покаје.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.