Book of Common Prayer
Асафова поучна песма.
78 О, народе мој, послушај поуку моју
и речима мојих уста ухо приклоните!
2 Мој говор биће у причи,
објавићу загонетке од давнина.
3 Оно што смо чули, оно што смо научили
и што су нам стари наши испричали;
4 то нећемо да кријемо од њихове деце.
Објавићемо новом нараштају хвале Господње,
његову силу и чудеса која је учинио.
5 Он је у Јакову учврстио сведочанство,
Израиљу је дао Закон
и заповедио нашим прецима
да их предају својим потомцима,
6 да би нови нараштај знао,
деца што ће се родити,
па кад одрасту да то пренесу деци својој;
7 да се у Бога поуздају,
да дела Божија не заборављају
и заповести његове да извршавају.
8 Да не буду ко њихови стари,
нараштај бунтовни,
непослушно поколење несталнога срца
и духа коју није веран Богу.
9 Јефремовци су били луковима наоружани
али су побегли на дан боја!
10 Нису одржали савез са Богом,
одбили су да поступе по његовом Закону.
11 Заборавили су његова дела,
чудеса његова која им је показао.
12 А он је пред њиховим прецима учинио чудо,
у египатској земљи, у области Соан.
13 Море је разделио и провео их,
воде је усправио да су попут зида.
14 Дању их је водио облаком
и светлошћу ватре целе ноћи.
15 Стене је у пустињи расцепио,
обилно их напојио као из дубина.
16 Брзаке им је извео из раселине стене,
учинио да им воде као реке теку.
17 А они су му упорно грешили,
пркосили Свевишњем у пустињи;
18 у срцима кушали су Бога,
извољевали тражећи храну.
19 Приговарали су Богу и рекли:
„Кадар ли је Бог да у пустињи простре трпезу?!
20 Јесте, стену је ударио,
потекла је вода и потоци се разлили.
Али кадар ли је да нам да̂ и храну,
да свој народ месом снабде?“
21 Зато се Господ разјарио када је то чуо,
па је пожар плануо на Јакова
и гнев је букнуо на Израиљ;
22 јер у Бога веровали нису,
нису се поуздали да ће да их спасе.
23 И он је заповедио облацима
и отворио одгоре врата небеска,
24 да их запљусне мана,
даде им жито са неба да једу.
25 И сви су јели хлеб моћника,
обиље хране им је послао.
26 Довео је источни ветар са небеса,
донео је јужни ветар снагом својом.
27 Месом их је ко прашином засуо
и крилатим птицама као морским песком.
28 Дао је да падају по њиховом табору,
око њихових шатора.
29 И они су јели, најели се до ситости,
јер он им је дао како су жудели.
30 Али још их жудња није прошла
и још им је храна у устима била,
31 када се гнев Божији дигао на њих.
И он поби њихове најјаче
и обори младиће Израиља.
32 И поред тога опет су грешили,
нису веровали његовим чудима.
33 Узалудне дане им је прекратио
и невољом наглом њихове године.
34 А кад их је убијао, тражили су га
и враћали се, за Богом чезнули.
35 Тада би се присетили да им је Бог био стена,
Бог Свевишњи њихов Откупитељ!
36 Али би га устима варали
и лагали језицима својим.
37 Срцем му нису били одани,
нису били верни његовом савезу.
38 Ипак, он се смиловао,
кривицу им опраштао
и није их уништио.
Упорно је суспрезао гнев свој,
љутњу своју није подстицао.
39 Сећао се да су тело,
да су дах што испарава
и што се не враћа.
40 А како су се често бунили у пустињи
и жалостили га у пустари!
41 Упорно су искушавали Бога,
вређали су Светитеља Израиљевог.
42 Нису се сећали његове руке
и дана када их је откупио од тлачитеља,
43 када је у Египту знакове своје извео
и чудеса своја у области Соан.
44 Реке је њихове у крв претворио,
а њихови се потоци нису могли пити.
45 На њих је послао комарце, да их уједају,
жабе да их упропасте.
46 Усеве њихове даде гусеницама
и скакавцима сав труд њихов.
47 Градом им је стукао винограде,
а смоквике сланом.
48 Стоку им је граду изложио
и њихова говеда муњама.
49 Послао је на њих врелину свог гнева,
срџбу и јарост,
невољу и чету анђела пропасти.
50 Свом је гневу стазу припремио
и живот им од смрти поштедео није,
живот им је помору предао.
51 Побио је све првенце у Египту,
прве од мушких у шаторима Хамовим.
52 Свој је народ извео ко овце,
водио их попут стада кроз пустињу.
53 Водио их је сигурно и плашили се нису,
а њихове душмане је преплавило море.
54 Тада их је довео на своје свето тло,
на ову гору, освојену његовом десницом.
55 Пред њима је отерао народе,
доделио им је размерено наследство
и настанио племена Израиља
по њиховим шаторима.
56 Али они су поново искушавали
и бунили се против Бога Свевишњега,
прописе његови нису држали.
57 Окренули су се, изневерили попут очева својих,
издали су као лук сломљени.
58 Изазивали су га својим жртвеним бреговима,
чинили га љубоморним својим идолима.
59 Бог је то чуо, разјарио се
и сасвим одбацио Израиљ,
60 па је напустио Пребивалиште у Силому,
стан који је подигао међу људима.
61 Тако је ропству препустио снагу своју
и своју красоту рукама душмана.
62 И народ је свој он предао мачу
јер се разјарио на своје наследство.
63 Његове младиће прождрала је ватра,
па су му девице ко уседелице.
64 Од мача су му свештеници пали,
а удовице их ожалиле нису.
65 Пробуди се тада Господ ко да је спавао,
као јунак којега је савладало вино!
66 Душмане је своје назад одвукао
и довека их осрамотио.
67 Јосифов је шатор одбацио,
племе Јефремово није изабрао,
68 већ је изабрао Јудино племе
и гору Сион коју заволи!
69 И ту је подигао Светилиште своје, високо ко небо,
попут земље довека га учврстио.
70 Изабрао је свог слугу Давида,
узео га је од стада оваца.
71 Довео га је од оваца дојилица да напаса Јакова, његов народ
и Израиљ, његово наследство.
72 И он им је Пастир био по честитости свога срца,
водио их је својим умешним рукама.
15 Јао, каквог ли дана,
јер је близу дан Господњи
што долази као пустошење од Свемоћнога!
16 Зар нам није пред очима понестала храна
и радости и весеља из Дома нашег Бога?
17 Угнилише смокве на венцима;
опустошене су житнице;
порушени су амбари јер је жито пропало.
18 О, како стока риче!
Тумарају крда говеда
јер испаше за њих нема,
а и стада оваца такође скапавају.
19 Господе, ја тебе призивам
јер је пламен суше прогутао пустињске пашњаке,
а пожар је спалио све пољско дрвеће.
20 И пољске звери ти цвиле и жуде
јер су пресушила водена врела,
јер је пожар спалио пустињске пашњаке.
Војска скакаваца
2 Затрубите трубом на Сиону!
Повичите на мојој светој гори!
Нека задрхте сви становници земље.
Долази дан Господњи
и баш је близу!
2 Дан тамни и суморни,
дан облака и густе таме.
Ко што се свитање шири преко брда,
такав је народ велики и моћни
каквог од давнина није било
и неће га бити годинама,
из нараштаја у нараштај.
3 Пред њим ватра прождире,
а за њим спаљује пламен.
Пред њим је земља као врт еденски,
а за њим опустошена дивљина
и нико му утекао није.
4 Лицем су слични лицима коња
и јуре као коњаници.
5 Тутње као бојна кола
кад врх гора поскакују;
праскају ко пламен ватре што стрњику гута,
као народ моћан што се за бој постројава.
6 Народи пред њима дрхте,
зажари се свако лице.
7 Трче као ратници,
ко борци се уз зидине пењу;
и сваки својим путем иде,
стазе своје не мењају.
8 Један другог не саплићу,
својим путем корачају
и неће стати,
све и да на оружје насрну.
9 Вршљају по граду,
по зидинама трче,
у куће се пењу
и кроз прозоре проваљују попут лопова.
10 Пред њима земља дрхти
и небеса се потресају;
помрачују се сунце и месец,
а звезде гасну сјајем својим.
11 А Господ ће глас свој да дигне
пред војском својом
јер је табор његов врло велик;
јер су моћни они што реч његову чине;
јер је велик и веома страшан дан Господњи,
ко да га издржи?
19 После овога сам чуо нешто као громки глас мноштва народа на небу како говори:
„Алилуја!
Спасење, слава и сила припада нашем Богу.
2 Јер истинити су и праведни Божији судови,
зато што је осудио велику Блудницу
која је кварила земљу својим блудом,
и зато што је на њој извршио одмазду
због крви његових слугу коју је пролила.“
3 Народ рече по други пут:
„Алилуја!
Дим са њеног згаришта диже се од сад и довека!“
4 Тада двадесет четири старешине падоше ничице, па се поклонише Богу који седи на престолу, говорећи:
„Амин, алилуја!“
5 Уто се зачу глас с неба:
„Славите Бога нашег,
све слуге његове,
ви који га се бојите,
мали и велики!“
6 Поново сам чуо глас мноштва народа и нешто као хук многих река и као прасак јаког грома, како говоре:
„Алилуја!
Јер зацарио се Господ Бог наш, Сведржитељ.
7 Радујмо се и кличимо
и дајмо му славу,
јер дошло је време свадбе Јагњетове;
спремила се његова Невеста.
8 Њој би дан чист и светао лан
да се у њега обуче.“
(Лан, то су праведна дела светих.)
9 Анђео ми рече: „Напиши: благо онима који су позвани на свадбену гозбу Јагњетову!“ Још ми рече: „Ово су истините Божије речи.“
10 Ја падох ничице пред његове ноге да му се поклоним, али он ми рече: „Не чини то! Слуга сам, као и ти и твоја браћа која објављују поруку о Исусу. Богу се поклони! Јер сведочанство о Исусу – то је дух пророштва.“
Цена следбеништва
25 Једном, док је велико мноштво народа путовало с Исусом, он се окрену према њима и рече им: 26 „Ко долази к мени, а није му омрзао његов отац и мајка, жена и деца, браћа и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик. 27 Ко не носи свој крст и не следи ме, не може да буде мој ученик.
28 Ако неко од вас хоће да зида кулу, он прво седне и прорачуна колики ће бити трошак, да види има ли довољно да заврши. 29 У противном, поставиће темељ, а неће моћи да доврши градњу. Сви који то виде, ругаће му се 30 и говорити: ’Овај човек је почео да зида, а није могао да заврши!’
31 Или који цар иде у рат против другог цара, а да прво не седне и размотри може ли да се са десет хиљада војника одупре ономе који иде на њега са двадесет хиљада? 32 Ако не може, послаће изасланике моћнијем цару док је овај још далеко, да разговарају о миру. 33 Према томе, сваки од вас ко се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.
34 Со је добра, али ако изгуби сланоћу, чиме ли ће је повратити? 35 Није ни за земљу, ни за ђубриво, него је избацују напоље.
Ко има уши, нека слуша!“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.