Book of Common Prayer

⁴ Објави ми, Господе, своје путеве,
    научи ме својим стазама.
⁵ Води ме својом истином, учи ме,
    јер ти си мој Бог, мој Спаситељ,
    теби се надам поваздан.
⁶ Сети се, Господе, милосрђа
    и милости своје, јер су од вечности.
⁷ Не сећај се греха̂ моје младости,
    ни мојих преступа;
сећај ме се по милости својој,
    ради своје доброте, Господе.

⁸ Господ је добар и праведан,
    зато показује пут грешницима.
⁹ Он води понизне по правди,
    и учи понизне своме путу.
¹⁰ Све стазе Господње милост су и истина,
    онима што чувају савез његов и прописе.
¹¹ Опрости ми кривицу, јер је велика,
    ради свога имена, Господе.

¹² Ко је човек што се боји Господа?
    Он ће га упутити на пут, који он изабра за њега.
¹³ Душа ће му почивати у добру,
    а семе му наследити земљу.
¹⁴ Присан је Господ с онима
    који га се боје,
    њима свој савез обзнањује.
¹⁵ Стално очи упирем ка Господу,
    јер ми ноге из мреже извлачи.

¹⁶ Окрени се к мени, смилуј ми се,
    јер сам усамљен и јадан.
¹⁷ Множе се муке срца мога;
    извуци ме из мојих невоља.
¹⁸ Погледај на моју муку и патњу,
    и опрости све грехе моје.
¹⁹ Погледај колико је душмана мојих,
    који мене мрзе из дубине душе.

²⁰ Чувај моју душу, избави ме,
    не дај да се постидим,
    јер у теби нађох уточиште.
²¹ Нека ме недужност и поштење чувају,
    јер сам своју наду ставио у тебе.

²² Откупи, Боже, Израиљ,
    од свих његових невоља.

³ Кад се моји непријатељи повуку у бегу,
    нека се саплету и пропадну пред тобом.
⁴ Јер ти си одбранио моје право и суд,
    сео си на престо да судиш по правди.
⁵ Укорио си народе, уништио опаке,
    затро си им име у веке векова.
⁶ Докрајчен је душманин,
    у рушевинама је довека,
градове си му истребио,
    спомен на њих избрисао.

⁷ Али Господ столује до века,
    престо је свој поставио да суди,
⁸ и свету ће судити по правди,
    једнако ће судити народима.
⁹ Господ је заклон угњетеном,
    заклон у време невоље.
¹⁰ Нека се уздају у тебе они који твоје име знају,
    јер ти, Господе, не остављаш оне што те траже.

¹¹ Певајте Господу, који столује на Сиону!
    Причајте народима о делима његовим!
¹² Јер онај што се свети за проливену крв,
    он памти, не заборавља вапај понизних.

¹³ Смилуј ми се, о, Господе,
    види како ме киње мрзитељи моји
    – ти што ме извлачиш из врата смрти –
¹⁴ да бих навештао сва славна дела твоја
    на дверима ћерке сионске,
    и тамо се радовао твојему спасењу.

¹⁵ Народи јаму ископаше, ал’ у њу сами упадоше,
    нога им се ухвати у мрежу коју сакрише.
¹⁶ Господ је себе учинио знаним,
    он поступа по праву,
    а опаки се хвата у замку своје руке. Мисли. Села
¹⁷ Нека се опаки врате у Свет мртвих,
    сви народи који Бога заборављају,
¹⁸ јер убоги неће увек бити заборављен,
    нити пропасти нада понизних.

¹⁹ Устани, Господе,
    нека човек не надвлада,
    нека се суди народима пред тобом.
²⁰ Утерај им страх у кости, Господе,
    нека знају пуци да су само људи. Села

² Онај који хода беспрекорно,
    и чини што правда захтева;
    ко из срца говори истину,
³ и свој језик чува од пакости;
    ко свом ближњем не чини зла,
    нити оцрњује свога ближњега;
⁴ ко с презиром гледа на опаке,
    а поштује оне што се боје Господа;
ко своју заклетву не пориче
    макар му то и на зло изашло;
⁵ ко не позајмљује новац с каматом,
    нити прима мито против невиног.
Ко то чини, неће се пољуљати довека.