Book of Common Prayer

Душо моја, прослављај Господа!

² Господа ћу прослављати докле живим,
    док ме има Богу своме певаћу похвале!
³ Не уздајте се у владаре, у човеков изданак,
    јер у њему избављења нема.
⁴ Напусти га дух његов, у земљу се враћа
    и тог дана пропадне му што је наумио.
⁵ Благо оном ком помаже Бог Јаковљев;
    оном што се Господу, Богу нада!

⁶ Он је створио небо, земљу
    и море и све што је у њима;
    он истине довека се држи.
⁷ Потлаченим он праведно узвраћа
    и гладнима храну даје;
Господ ослобађа утамничене.
⁸     Господ слепима очи отвара,
Господ подиже понижене,
    Господ воли праведнике.
⁹ Господ штити придошлице,
    олакшава сирочету и удовици,
    а пут зликовцима осујећује.

¹⁰ Довека владаће Господ,
    твој Бог, Сионе, кроз нараштај сваки!

Славите Господа!
147 Славите Господа!

Баш је добро Богу нашем запевати славопоје;
    баш је мило прикладно славити.

² Господ гради Јерусалим
    и окупља изгнане Израиљце.
³ Он лечи срца уцвељених
    и ране им преповија.
⁴ Звезде он пребројава
    и сваку од њих поименце зове.
⁵ Велик је наш Господ и силе големе,
    његова је мудрост безгранична.
⁶ Господ диже понизне,
    а зликовце до земље срозава.

⁷ Запевајте хвалоспев Господу!
    Запевајте славопој на харфи Богу нашем!

⁸ Он је небо застро облацима,
    за земљу се кишом постарао,
    дао трави да расте по горју.
⁹ Он зверима храну даје кад затреба,
    и гавранчићима када му загракћу.

¹⁰ Не задивљује се снагом коња,
    не одушевљава се бедрима јунака.
¹¹ Господу су мили ти што га се боје,
    они што се надају милости његовој!

¹² О, Јерусалиме, величај Господа!
    О, Сионе, слави Бога свога!

¹³ Јер он је ојачао крила врата твојих,
    благословио је децу твоју у теби.
¹⁴ Земљи твојој он мир доноси
    и сити те пшеницом најбољом.

¹⁵ Реч одлуке своје он пошаље земљи,
    и реч му већ хита, не застаје.
¹⁶ Он снег даје као да је вуна,
    разбацује иње ко да је пепео.
¹⁷ Град свој баца као да су мрве
    и мраз његов ко може да трпи?
¹⁸ Реч пошаље своју, па их онда топи;
    ветром својим дуне и потеку воде.

¹⁹ Јакову је речи своје објавио
    и Израиљу уредбе своје и своја правила.
²⁰ А то није урадио ниједном народу,
    правила његова нису им позната.

Славите Господа!

Хвалићу Господа целим срцем својим,
    на сабору праведника и у заједници!

² Велика су дела Господња,
    жељан их је свако ко ужива у њима.
³ Величанствено и славно дело је његово,
    праведност његова трајаће довека.
⁴ Чудеса је своја учинио да се памте,
    милосрдан је и милостив Господ.
⁵ Храну даје богобојазнима,
    свог савеза довека се сећа.

⁶ Свом народу јавио је силу дела својих,
    дајући им наследство народа.
⁷ Веродостојна су и праведна дела његових руку,
    сви његови прописи су поуздани;
⁸ постављени од века до века,
    учињени истинито и праведно.
⁹ За свој народ откуп је послао
    и свој савез вечно поставио;
    име му је и свето и страшно.

¹⁰ Мудрост отпочиње богобојазношћу.
    Баш су разборити сви који тако чине^[a]
    и слава им траје за век века.
112 Славите Господа!

Благо човеку што се Господа боји
    и у заповестима његовим радо ужива.

² Моћно ће му потомство бити по земљи,
    нараштај ће праведника благословен бити.
³ У кући му благо и иметак,
    праведност му постојана вавек.
⁴ Светло и у тами сија праведнима,
    милосрднима, милостивима и правичнима.
⁵ Сажаљив је добар човек, позајмљује,
    праведно се у послу опходи.

⁶ Тај се никад уздрмати неће,
    сећање на праведника трајаће довека.
⁷ Он не стрепи пред лошим вестима,
    поузданог срца у Господа се узда.
⁸ Прибраног је срца, не страхује
    док не заликује над душманима својим.
⁹ Он нештедимице дели,
    даје сиротињи,
праведност његова остаје довека;
    рог ће му се у части уздићи.

¹⁰ Видеће то злотвор, озлоједиће се,
    шкрипаће зубима и гришће се;
    пропашће жудња злотвора!
113 Славите Господа!

О, славите, слуге Господње,
    славите име Господње!
² Нек име Господње прослављано буде
    од сад па довека!
³ Од изласка сунца па до његовог заласка,
    прослављано било име Господње!

⁴ Над свим народима узвишен је Господ,
    слава му је врх небеса.
⁵ Ко је као Господ, Бог наш,
    што столује у висини;
⁶ што се сагне да погледа
    и по небу и по земљи?

⁷ Сиромаха диже из прашине,
    из буњишта диже убогога;
⁸ да га посади с племићима,
    с племићима његовог народа.
⁹ Од нероткиње у кући
    чини срећну мајку деце.

Славите Господа!

² О, брда и чврсти темељи земљини,
    чујте Господњи случај!
Јер, Господ се суди са својим народом
    и са Израиљем се спори.

³ Шта сам ти урадио, народе мој?
    Чиме сам ти дојадио, одговори ми?
⁴ Па ја сам те извео из египатске земље,
    из куће ропства сам те откупио
и пред тобом послао Мојсија,
    Арона и Марију.
⁵ Сети се, молим те, народе мој,
    шта је наумио моавски цар Валак
    и шта му је говорио Валам, син Веоров,
шта се збило од Ситима до Галгала,
    да бисте схватили Господњу праведност.“

⁶ Како ћу Господу да приступим,
    савијен ничице пред узвишеним Богом?
Да му приступим са свеспалницама
    и теладима од годину дана?
⁷ Хоће ли Господ бити задовољан са хиљадама овнова,
    са десетином хиљада потока уља?
Да ли да првенца дам за своје преступе,
    плод утробе своје за грех душе моје?
⁸ Објавио ти је Господ, о, човече, шта је добро
    и шта тражи од тебе:
само да чиниш правду, волиш милосрђе
    и покорно ходаш са својим Богом.