Book of Common Prayer
Хоровођи. Давидов Псалам.
140 О, Господе, избави ме од човека злобног,
од човека насилника ти мене заштити;
2 оног што му срце злобу смишља,
оних што поваздан започињу свађе.
3 Попут змије оштре језик,
отров им је змијски под уснама. Села
4 Заштити ме, о, Господе,
од шака поквареног,
од човека насилника ти мене заштити
и од оних што би да ме са ногу помету.
5 Охоли су ми замку и омче сакрили,
крај пута ми мрежу раширили
и клопке ставили. Села
6 Господу говорим: „Бог мој ти си!“
О, Господе, пригни ухо гласу мојих преклињања!
7 О, Господе Боже, сило мог спасења,
у дан ратни главу моју покриј.
8 О, Господе, не дај злобном по жељама;
злу намеру му не оствари, да се не охоли. Села
9 Ено глава оних што ме окружују!
Зло усана њиних нек се на њих сручи!
10 Нека на њих падне жар угљени;
у ватру нека их гурне,
у раке, и нек се не дигну!
11 Нека се клеветник не укорени на земљи;
насилника нека злоба лови,
нека га надвлада.
12 А ја знам да ће Господ суд донети сиромаху
и правду за убогога!
13 Нек праведни хвале твоје име!
Честити ће пред тобом живети!
Давидова поучна песма, кад је био у пећини. Молитва.
142 Гласом својим ја Господу вапим,
гласом својим ја Господа за милост преклињем.
2 Жалопојку своју пред њега изливам,
муку своју њему образлажем.
3 Када дух ми на измаку беше,
ти си знао стазу моју;
пут којим сам ишао,
на коме су ми замку поставили.
4 Удесно погледај па види
да нико на ме не обраћа пажњу;
мени више уточишта нема,
нема никог да за мене мари.
5 О, Господе, теби вапим! Говорим ти:
„Уточиште моје ти си
и наследство моје у земљи живих!“
6 Јецај мој пажљиво почуј,
јер сам јадан преко сваке мере;
од тлачитеља ме ослободи,
јер за мене су прејаки.
7 Душу моју из тамнице вади
па да хвалим име твоје;
па нека ме окруже праведни,
јер си мени благонаклон био!
Псалам Давидов.
141 О, Господе, теби вапим: брзо мени дођи,
глас ми почуј када те дозивам!
2 Молитва моја нек пред тобом као тамјан буде,
моје руке подигнуте ко вечерњи принос.
3 О, Господе, пред уста ми стражу стави,
чувај врата усана мојих!
4 Моме срцу не дај злој речи да скрене,
да се предам злоби са злобним људима;
не дај да се сладим сластима њиховим.
5 Нек праведник милошћу удара ме;
нек ме кори, нек ми глава не одбије уље одабрано;
још увек се молим
против злих дела злотвора.
6 Низ литицу бацише их њихове судије
што су чуле речи моје,
јер су милозвучне.
7 Ко кад неко оре и по земљи рије,
расуте су кости наше све до ждрела Света мртвих.
8 А ја теби, о, Господе Боже,
очи своје дижем;
ти си моје уточиште,
душу моју не сатири!
9 Чувај ме, да ме не зграби замка
што су ми је поставили
и клопке злочинаца.
10 У мреже своје нек падну злобници,
а ја нек их прођем!
Псалам Давидов.
143 О, Господе, чуј молитву моју
и послушај преклињања моја!
Услиши ме по верности,
по праведности својој.
2 Са слугом својим немој на суд ићи,
јер пред тобом нема живог,
а да је праведан.
3 Јер душманин душу моју гони,
живог ме о земљу ломи;
тера ме да живим по мрачним местима,
као оне што су одавно покојни.
4 Клонуо је дух мој у мени,
срце ми је уцвељено у грудима!
5 Прохујалих дана присећам се,
уносим се у сва твоја дела
и разматрам дело твојих руку.
6 Руке своје к теби ширим,
душа моја те је жедна
као земља сува. Села
7 Пожури се, услиши ме!
О, Господе, дух мој копни!
Лице своје од мене не скривај,
да не будем попут оних што иду у раку.
8 Кад је јутро објави ми своју милост,
јер у тебе уздајем се;
објави ми пут којим ћу поћи
јер је моја душа тебе жељна.
9 О, Господе, избави ме од душмана мојих!
К теби бежим да се скријем.
10 Поучи ме да по твојој вољи чиним,
јер Бог мој ти си;
ти си доброг духа,
поведи ме где је земља равна.
11 О, Господе, због имена свога
сачувај ме живог!
Праведношћу својом душу моју
од невоље спаси.
12 По милости својој
затри противнике моје;
искорени све душмане душе моје,
јер ја сам твој слуга!
9 Чујте, о, главари Јаковљевог дома
и војводе дома Израиљевог,
ви што се гадите на правду
и изврћете све што је право;
10 који крвљу Сион градите
и Јерусалим неправдом.
11 Његови главари за мито суде,
за плату свештеници његови уче.
Пророци гатају за сребро,
а на Господа се позивају говорећи:
„Није ли Господ међу нама?
Неће нас зло задесити!“
12 Зато ће због вас
преоран бити Сион,
Јерусалим у рушевине претворен,
а брдо овог Дома у зараслу шуму.
Гора Господња
4 Догодиће се у последње дане
и гора Дома Господњег
биће постављена врх гора,
и узвишена изнад брегова.
Пуци према њој ће се стицати.
2 Многи народи ће ходати и говорити:
„Хајде, попнимо се на гору Господњу
и у Дом Бога Јаковљева,
те да нас он научи путевима својим,
и да ми ходамо стазама његовим.“
Јер ће поучење изаћи са Сиона,
и реч Господња из Јерусалима.
3 Па ће он бити судија међу многим народима,
и он ће бити меродаван за народе моћне и далеке;
те ће они мачеве прековати у раонике,
а копља у српове.
Неће више народ против народа подизати мачеве,
нити ће се више учити ратовању.
4 Свако ће да пребива под својом лозом
и под својом смоквом,
а неће бити никог да их плаши,
јер су тако казала уста Господа над војскама.
5 Јер сви ће народи ходити,
свако у име свога бога,
а ми ћемо ходити у име Господа,
нашег Бога у веке векова.
Павлово тамновање у Кесарији
24 Неколико дана касније, Феликс је дошао у посету Павлу са својом женом Друсилом, која је иначе била Јеврејка. Послао је да доведу Павла који им је говорио о вери у Исуса Христа. 25 Док је Павле излагао о правди, уздржљивости и долазећем суду Божијем, Феликса обузе велики страх, па рече: „Иди сад, а кад нађем нешто времена, позваћу те.“ 26 При том се надао да ће му Павле дати новаца; зато га је чешће позивао и разговарао с њим.
27 Након две године, Феликса је наследио Поркије Фест. Желећи да задобије наклоност Јевреја, Феликс је оставио Павла у тамници.
Павле пред Фестом
25 Три дана након доласка у ову провинцију, Фест је из Кесарије отишао горе у Јерусалим. 2 Тада су водећи свештеници и јудејске старешине изнели пред њим оптужбе против Павла. 3 Молили су га да им учини услугу – да спроведе Павла у Јерусалим, јер су спремали заседу да га убију на путу. 4 Међутим, Фест им је одговорио да је Павле утамничен у Кесарији, где и са̂м ускоро намерава да отпутује. 5 Затим је додао: „Нека ваши представници дођу у Кесарију, па нека изнесу своје оптужбе против тог човека ако је нешто скривио.“
Павле се позива на цара
6 Након што је провео неких осам или десет дана код њих, Фест је сишао у Кесарију. Већ сутрадан је сео на судијску столицу и наредио да доведу Павла. 7 Када се Павле појавио, окружили су га Јевреји који су дошли из Јерусалима и почели да износе против њега многе и тешке оптужбе, које нису могли да докажу. 8 Павле се бранио: „Нисам учинио никакав преступ ни против јудејског Закона, ни против храма, а ни против цара.“
9 Желећи да угоди Јеврејима, Фест је упитао Павла: „Хоћеш ли да идеш у Јерусалим да ти се онде за то преда мном суди?“ 10 Павле је одговорио: „Пред царским судом стојим и ту треба да ми се суди. Јеврејима ништа нисам скривио, као што и са̂м веома добро знаш. 11 Ако сам нешто скривио, или ако сам учинио нешто што заслужује смрт, не одбијам да умрем; али ако су њихове оптужбе неосноване, нико ме не може изручити њима. Позивам се на цара.“
12 Фест се тада посаветовао са својим већем, па је рекао: „На цара си се позвао, к цару ћеш поћи!“
Исусове следбенице
8 После овога, Исус је обишао градове и села објављујући и проповедајући Радосну вест о Царству Божијем. С њим су била и Дванаесторица, 2 и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија Магдалена, из које је изашло седам злих духова, 3 Јована, жена Хузе, Иродовог управитеља двора, Сузана, и многе друге које су им помагале од своје имовине.
Прича о сејачу
4 Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: 5 „Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. 6 Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. 7 Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. 8 Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“
Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“
Зашто Исус говори у причама
9 Његови ученици су га питали за значење приче. 10 Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да
’гледајући не виде
и слушајући не разумеју.’
11 А ево шта прича значи: семе је Божија реч. 12 Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. 13 Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. 14 Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. 15 А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.