Book of Common Prayer
Песма поклоничка. Давидова.
131 О, Господе, не горди се срце моје!
Очи моје нису узносите.
Не пружам се за великим,
ни за нечим мени недосежним.
2 Ево, душу сам смирио и утишао
као одојче код мајке своје,
као одојче у мени је душа моја.
3 О, Израиљу, Господу се надај
од сад па довека!
Песма поклоничка.
132 О, Господе, Давида се сети
и свих мука његових;
2 како се Господу заклео
и заветовао Силном Јаковљевом:
3 „У шатор дома свога нећу ући,
на постељу кревета свог нећу лећи;
4 очима сна нећу дати,
ни капцима да се спусте;
5 док не нађем место за Господа,
Пребивалиште Силном Јаковљевом!“
6 Гле! Ми смо за то у Ефрати чули,
у пољима јаримским нашли смо га.
7 Пођимо у Пребивалиште његово!
Поклонимо се код подножја његових ногу!
8 Уздигни се, о, Господе, на место свог починка;
ти и Ковчег Силе твоје!
9 Свештеници нек огрну правду,
твоји верни нек радосно кличу.
10 Због Давида, слуге свога,
не окрећи се од лица свог помазаника.
11 Давиду се истински заклео Господ
и порећи неће:
„Једног од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12 Ако синови твоји буду држали мој савез
и прописе моје, што ћу их учити,
и синови ће њихови довека седети
на престолу твоме.“
13 Да, Господ је Сион изабрао,
за Пребивалиште своје пожелео га је:
14 „Довека је ово место мог починка,
ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.
15 Шта му треба, даћу изобилно;
убоге му нахранићу хлебом.
16 У спасење ћу му обући свештенике,
верни ће му подцикивати, клицати.
17 Даћу да Давиду рог моћи узрасте,
светиљку ћу да поставим за свог помазаника.
18 У срамоту ја завићу душмане његове,
а на њему његова ће круна да заблиста!“
Песма поклоничка. Давидова.
133 Гле! Како је добро, каква је милина
када су браћа заједно и сложно!
2 Ко на глави добро уље,
које се на браду слива,
на Аронову браду;
што се слива на порубе одеће његове;
3 као роса са Ермона,
која роси на сионске горе;
тамо где је Господ одредио
благослов живота вечног.
Песма поклоничка.
134 Сад Господа благосиљајте, све слуге Господње,
ви што ноћу стојите у Дому Господњем!
2 Ка Светилишту руке своје подигните
и Господа благосиљајте!
3 Са Сиона те благословио Господ,
Саздатељ небеса и земље!
135 Славите Господа!
Славите име Господње!
Славите, о, слуге Господње;
2 ви што стојите у Господњем Дому,
у двориштима Дома Бога нашег!
3 Славите Господа јер је добар Господ.
Песмом му прослављајте име,
јер је мило.
4 Јер, Јакова је себи изабрао,
Израиља за своју драгоцену својину.
5 Заиста, ја знам да је велик Господ,
наш је Господ већи од свих божанстава.
6 Све што хоће, то Господ и чини –
на небесима и на земљи,
у морима и у свим дубинама.
7 Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
и изводи ветар из својих ризница.
8 Он је побио првенце у Египту,
како људе, тако животиње.
9 Послао је знакове и чудеса усред тебе, Египте,
на фараона и све његове слуге.
10 Побио је народе многе,
погубио је цареве силне –
11 Сихона, аморејског цара;
Ога, васанскога цара
и сва царства у Ханану.
12 Њихову је земљу дао у наследство,
у наследство за свој народ, за Израиљ.
13 О, Господе, вечито је име твоје!
О, Господе, спомињеш се кроз нараштај сваки!
14 Господ ће судити[a] своме народу,
на своје ће се слуге сажалити.
15 Сребро су и злато идоли народа,
људских руку дело.
16 Са устима – а неми,
са очима – а слепи;
17 са ушима – а глуви,
у устима им нема даха.
18 Такви ће да буду ти што су их начинили,
сви који се у њих поуздају!
19 Благосиљај Господа, о, доме Израиљев!
Благосиљај Господа, о, доме Аронов!
20 Благосиљај Господа, о, доме Левијев!
Благосиљајте Господа, о, сви што стрепите од Господа!
21 Благословен нек је са Сиона Господ,
у Јерусалиму што пребива!
Славите Господа!
Прекор вођама и пророцима
3 Зато сам рекао:
„Чујте, о, Јакова главари
и војводе дома Израиљевог!
Није ли на вама да знате шта је правда?
2 А ви мрзите добро и волите зло!
Кожу са њих гулите
и месо са њихових костију.
3 Једете месо мог народа
и кожу са њих дерете;
ломите им кости на комаде;
касапите их као за лонац,
као месо усред тигања.“
4 Тада ће они Господу да завапе,
а он им се одазвати неће.
Сакриће од њих лице своје у оно време,
јер су починили злодела.
5 „Овако каже Господ
против пророка који заводе мој народ,
који гризу зубима и објављују мир,
а рат најављују ономе
ко им у уста ништа не ставља.
6 Зато ће вам ноћ пасти без виђења
и тама ће вас обавити без гатања;
сунце ће над пророцима заћи
и биће оног дана мрак над њима.
7 И посрамиће се видеоци,
и застидеће се гатари.
Затиснуће уста своја сви до једног
јер нема Божијег одговора.“
8 А ја сам пун снаге Господњег Духа,
правде и силе,
да објавим Јакову преступ његов
и Израиљу његов грех.
Павле пред Феликсом
24 Након пет дана у Кесарију је стигао Првосвештеник Ананија са неким старешинама и извесним адвокатом Тертулом, па су поднели намеснику тужбу против Павла. 2 Када су дозвали Павла, Тертул је почео да износи оптужбу: „Твојом заслугом уживамо у великом миру и напретку који је твојом бригом настао на добро овог народа; 3 то ми, уважени Феликсе, на сваки начин и на сваком месту признајемо са дубоком захвалношћу. 4 Но, да ти не бих више досађивао, молим те да нас по својој доброти укратко саслушаш. 5 Установили смо, наиме, да је овај човек бунџија, да по целом свету замеће свађе међу Јеврејима и да је вођа назарејске секте. 6 Чак је и наш храм покушао да оскрнави, али смо га ми ухватили. (Хтели смо да му судимо по нашем закону, 7 али је дошао заповедник Лисија са великом војском и силом га отео од нас.)[a] 8 Ако га саслушаш, и са̂м ћеш моћи да сазнаш од њега све за шта га ми оптужујемо.“
9 Јевреји су га подржавали потврђујући да је то истина.
Павлова одбрана
10 Кад му је намесник дао знак да узме реч, Павле одговори: „Знајући да си дуго година судија овом народу, драге воље излажем своју одбрану. 11 Са̂м можеш да дознаш да није прошло више од дванаест дана од како сам отишао горе у Јерусалим да се поклоним Богу. 12 Никада ме нису затекли да се свађам с ким у храму, нити да буним народ по синагогама или у граду. 13 Зато они не могу да ти докажу оно за шта ме сад оптужују. 14 Али једно ти признајем: према овом Путу, који они називају сектом, служим Богу наших отаца и верујем у све оно што је записано у Закону и Пророцима. 15 Ја имам исту наду, коју и они имају, да ће ускрснути и праведни и неправедни. 16 Зато се трудим да увек имам чисту савест пред Богом и пред људима.
17 После више година, вратио сам се у Јерусалим да донесем новчану помоћ за мој народ и да принесем жртве. 18 Том приликом су ме нашли у храму и тада сам био обредно чист, али ту није било ни окупљеног народа ни буке. 19 То су били неки Јевреји из Мале Азије; требало би да они ступе пред тебе и изнесу оптужбе против мене, ако имају нешто против мене. 20 Или нека ови ту сами кажу какву су кривицу нашли на мени кад сам стајао пред Великим већем, 21 осим ако се не ради о ономе што сам тада повикао док сам стајао међу њима: ’Због ускрсења мртвих суди ми се данас пред вама!’“
Одлагање суђења
22 Тада је Феликс, будући добро упознат с овим Путем, одгодио суђење рекавши: „Када дође заповедник Лисија, решићу ваш спор.“
23 Наредио је капетану да се Павле чува, али да му се да̂ извесна слобода и да се не брани његовим пријатељима да му буду на услузи.
Исус у кући Симона фарисеја
36 Једном приликом неки фарисеј замоли Исуса да обедује са њим. Исус је дошао у кућу и заузео место за столом. 37 А нека жена, позната у граду по својој грешности, сазна да је Исус у фарисејевој кући. Она донесе посуду од алабастра с мирисним уљем, 38 па се плачући саже до Исусових ногу. Сузама је квасила његове ноге и онда их косом брисала. Љубила је његова стопала и мазала их мирисним уљем.
39 А фарисеј који га је позвао, када је то видео, рече у себи: „Да је он пророк, знао би да је жена што га се дотиче грешница.“
40 Исус му се обрати: „Симоне, хоћу да ти кажем нешто.“
„Кажи, учитељу“ – одговори он. Исус рече:
41 „Два човека су дуговала истом зајмодавцу. Један је дуговао пет стотина сребрњака, а други педесет. 42 Пошто нису имали да врате, зајмодавац им обојици отпише дуг. Који ће га, дакле, од њих више волети?“
43 Симон одговори: „Рекао бих, онај коме је отписао већи дуг.“ Исус му рече: „Добро си просудио.“
44 Онда се окренуо према жени и рекао Симону: „Видиш ли ову жену? Када сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама наквасила моје ноге и својом косом их обрисала. 45 Ниси ме поздравио пољупцем; а она, откако сам дошао, не престаје да ми љуби ноге. 46 Ни главу ми ниси намазао уљем, а она је мирисним уљем намазала моје ноге.
47 Зато ти кажем: она је показала много љубави зато што су јој опроштени многи греси. А коме је мало опроштено, тај мало воли.“
48 А жени рече: „Опраштам ти грехе.“ 49 Они који су били окупљени за столом, почеше да говоре у себи: „Ко је овај да опрашта грехе?“
50 Исус рече жени: „Спасла те је твоја вера. Иди с миром.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.