Book of Common Prayer
Песма поклоничка.
120 У невољи Господа сам звао
и он ми се одазвао.
2 О, Господе, избави ми душу
од лажљивих усана
и језика превртљивог!
3 Шта ли ће се теби дати,
шта ће ти се надодати,
о, језиче превртљиви?
4 Јунакове оштре стреле
са смрекином жеравицом!
5 Јао мени!
Ја сам дошљак код Месеха,
у кедарским шаторима живим.
6 Предуго сам боравио
са онима што мир мрзе.
7 Ја сам миру предан,
али чим бих да говорим,
они би да заратују.
Песма поклоничка.
121 Своје очи ка горама дижем.
Одакле ће мени помоћ доћи?
2 Доћи ће ми помоћ од Господа,
Саздатеља небеса и земље!
3 Нози твојој да посрне не да,
твој заштитник задремати неће.
4 Гле, не дрема и не спава
заштитник Израиља!
5 Господ је заштитник твој!
Господ ти је сенка с твоје десне стране.
6 Неће ти шкодити ни сунце по дану
ни месец по ноћи.
7 Од свакога зла Господ ће те заштитити,
заштитиће душу твоју.
8 Господ ће те заштитити када будеш одлазио
и кад будеш долазио,
од сада па довека!
Песам поклоничка. Давидова.
122 Обрадовао сам се када су ми рекли:
„Идемо у Дом Господњи!“
2 Ево нас, стојимо на вратима твојим,
о, Јерусалиме!
3 Јерусалим, град подигнут,
постојан и складан.
4 Племена се у њега успињу,
Господња племена
према пропису за Израиљ,
да хвалоспев дају Господњем имену.
5 Јер престоли суда су постављени тамо,
престоли дома Давидовог.
6 Молите се за мир Јерусалима!
Они што те воле нека напредују!
7 Нека буде мира међу твојим зидинама,
благостања међу твојим дворовима!
8 Ради браће моје, пријатеља мојих,
кажем: „Мир у теби био!“
9 Ради Дома Господа, Бога нашег,
твоје добро тражим!
Песма поклоничка.
123 Очи своје ја подижем теби,
који седиш на небесима!
2 Гле, као што су очи слугу
на рукама њихових газда;
као што су слушкињине очи
на рукама њене газдарице;
тако су и наше очи
на Господу Богу нашем,
док се на нас не сажали.
3 Сажали се, о, Господе,
сажали се на нас,
јер презира смо сити!
4 Душа наша довољно је сита
ругања бахатих
и презира осионих људи!
Песма поклоничка. Давидова.
124 „Да Господ са нама није био“ –
нек Израиљ каже –
2 „да Господ са нама није био,
када су се људи на нас дигли;
3 тада би нас живе прогутали,
кад су својим гневом успламтели на нас;
4 тада би нас бујице однеле,
брзак би нам преплавио душе;
5 тада би нам махнитале воде
преплавиле душе.
6 Господ нек је благословен
што нас није ко плен дао њиховим зубима!
7 Душа се наша избавила
као птица из ловчеве замке;
замка је пукла
и ми смо се избавили.
8 Наша помоћ име је Господа,
Саздатеља небеса и земље!“
Песма поклоничка.
125 Они што се у Господа уздају,
јесу као гора Сион – постојана,
довека се помакнути не да!
2 Попут гора што Јерусалим окружују,
тако је и Господ око свог народа,
све од сада па за вечност целу.
3 Уистину, неће жезло злочинаца владати
над земљом што припада праведнима;
да праведни руке своје не би
неправди пружали.
4 О, Господе, добро чини добрима
и онима честитога срца!
5 А оне што на своје криве стазе скрећу,
Господ ће одагнати са злотворима.
Мир Израиљу!
Песма поклоничка.
126 Кад је Господ прогнанике на Сион враћао,
било нам је као да сањамо!
2 Уста су нам праскала од смеха,
језик нам је клицао
када се међу народима причало:
„Њима је Господ велико дело учинио!“
3 Господ нам је велико дело учинио
и како смо само раздрагани били!
4 О, Господе, срећу нашу ти поврати
ко брзаке на испуцалу земљу!
5 Они који са сузама сеју,
жању са клицањем.
6 Плачући иде човек
и зобницу са семеном носи,
али ће се вратити сигурно,
и клицаће, своје снопље
док буде носио!
Песма поклоничка. Соломонова.
127 Ако Господ не подиже кућу,
узалуд се на њој градитељи муче;
ако Господ над градом не бдије,
узалуд је над њим стражар будан.
2 Узалудно је и вама да се рано подижете,
да касно лежете
и једете хлеб са муком стечен,
јер он сан свом миљенику даје.
3 Гле, синови су поклон од Господа,
плод утробе је награда!
4 Слични су стрелама у руци ратника,
баш су такви у младости рођени синови.
5 Благо човеку
који њима тоболац свој напуни!
Такви се црвенети неће
кад се буду с душманима
на вратима града расправљали!
1 Ово је Господња реч која је дошла Михеју Морашћанину, виђење за Самарију и Јерусалим у време Јотама, Ахаза и Језекије, царева Јуде.
2 Чујте, о, народи сви!
Послушај, земљо, сви ви што је испуњавате!
Нека Господ Бог против вас сведок буде,
Господ из храма светости своје.
Суд над Самаријом и Јерусалимом
3 Јер, гле, излази Господ из свог места,
сићи ће да гази висине земаљске.
4 Под њим ће се топити планине,
распукнуће се долине
као восак пред огњем,
биће као када вода низ стрмину тече.
5 Све је то због Јаковљевог преступа
и због греха куће израиљске.
А који је Јаковљев преступ?
Зар то није Самарија?
И које су узвишице Јудине?
Зар то није Јерусалим?
6 „Самарију ћу да претворим у хрпу камења насред ледине,
у поље за засад винограда.
Камење ћу њено да изручим у долину,
оголићу њене темеље.
7 Биће сатрвени сви њени кипови
и у ватри изгореће сви њени добици.
Уништићу све њене идоле
јер их је накупила од добити блудничке,
па ће опет бити блудничка добит.“
Плач и жаљење
8 Жалићу ја због овог, вапићу,
ићи ћу бос и го.
Завијаћу нарицаљку као шакал
и кликтаћу као женка ноја.
9 Јер нема лека за њену рану
која дође све до Јуде,
рашири се све до врата мог народа у Јерусалиму.
Завера против Павла
12 Следећег јутра су Јевреји сковали заверу против Павла, заклевши се да неће ни јести ни пити док га не убију. 13 Оних који су сковали заверу, било је више од четрдесет. 14 Ови су отишли к водећим свештеницима и старешинама, и рекли им: „Заклели смо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла. 15 Зато ви сад са Великим већем поднесите захтев заповеднику да вам га доведе како бисте, тобоже, тачније испитали његов случај. Ми смо спремни да га убијемо пре но што он дође.“
16 Међутим, Павлов нећак је дочуо за заседу, па је отишао у касарну и обавестио Павла о томе. 17 Павле је позвао једног капетана и рекао му: „Поведи овог младића заповеднику, јер има да му јави нешто.“ 18 Официр је повео младића, довео га заповеднику и рекао: „Затвореник по имену Павле ме је позвао и замолио да овог младића доведем к теби, јер има нешто да ти каже.“
19 Заповедник га је узео под руку, одвео у страну и упитао: „Шта то имаш да ми јавиш?“
20 Он му рече: „Јевреји су се договорили да затраже од тебе да сутра доведеш Павла у Велико веће, да би, тобоже, подробније испитали његов случај. 21 Не дај да те наговоре, јер га више од четрдесет људи чека у заседи. Они су се заклели да неће ни јести ни пити док га не убију. Сада су спремни и само чекају твој пристанак.“
22 Тада заповедник отпусти младића и заповеди му: „Никоме не говори да си ми ово јавио.“
Павла спроводе у Кесарију
23 Затим је позвао два капетана и рекао им: „Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине стрелаца, да вечерас у девет сати[a] пођу на пут до Кесарије. 24 За Павла нека се опреме коњи за јахање, како би га безбедно довели намеснику Феликсу.“
Исус исцељује капетановог слугу
7 Кад је завршио своје беседе пред народом, оде у Кафарнаум. 2 Тамо је један римски капетан имао неког слугу кога је веома ценио. Тај слуга је био болестан и на умору. 3 Када је чуо за Исуса, послао је к њему јудејске старешине да га замоле да дође и исцели његовог слугу. 4 Кад су они дошли к њему, усрдно су га молили: „Он заслужује да му то учиниш, 5 јер воли наш народ и саградио нам је синагогу.“
6 Исус пође са њима. Када је већ био надомак куће, капетан посла пријатеље са поруком: „Господе, не труди се, јер нисам достојан да дођеш под мој кров. 7 Зато нисам сматрао себе достојним да дођем пред тебе. Али, ти само реци реч, па ће оздравити мој слуга. 8 Ја, наиме, имам војнике који су ми потчињени, па кад кажем једном: ’Иди тамо!’, он оде; и другоме: ’Дођи!’, он дође. И слузи кад кажем: ’Уради ово!’, он уради.“
9 Кад је Исус чуо ово, задивио се, па се окренуо према народу који је ишао за њим, и рекао: „Кажем вам да ни међу Израиљцима нисам нашао овакву веру!“ 10 Кад су се изасланици вратили кући, нашли су слугу здравог.
Исус подиже из мртвих младића из Наина
11 Исус затим оде у град који се звао Наин. С њим су ишли његови ученици и много света. 12 Кад је стигао пред градска врата, баш тада су износили мртваца, сина јединца у мајке која је била удовица. Са њом је било и много људи из града. 13 Кад ју је Господ видео, сажалио се на њу и рекао јој: „Не плачи.“
14 Онда је пришао мртвачком сандуку и дотакао га. Носиоци стадоше. Тада Исус рече: „Младићу, теби говорим, устани!“ 15 Мртвац устане и почне да говори. Исус га предаде његовој мајци.
16 Страх је обузео све присутне, те су дали хвалу Богу, говорећи: „Велики пророк се појавио међу нама!“ и: „Бог је походио свој народ!“ 17 Глас о овоме што је Исус учинио раширио се по целој Јудеји и околним крајевима.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.