Book of Common Prayer
Поучна песма Етан Езраита.
89 О милости Господњој ја довека певам;
устима својим верност твоју разглашавам
нараштају сваком!
2 Јер рекао сам: „Довека је милост чврста,
верност ти је постављена у небеса.“
3 А ти: „Савез сам склопио са изабраником својим,
заклео се свом слузи Давиду:
4 ’Потомство ћу твоје довека да учврстим,
твој ће престо да потраје кроз поколење свако!’“ Села
5 О, Господе, небеса славе чудеса твоја
и твоју верност у збору светих!
6 Јер ко је тај на небу да је Господу налик,
да је као Господ међу синовима Божијим?
7 Бог је величанствен на сабору светих,
страшнији је од свих што га окружују.
8 Господе, Боже над војскама,
ко је попут тебе моћан Господ?
Верношћу си својом обавијен.
9 Ти управљаш морем поноситим,
ти му спушташ таласе немирне.
10 Скршио си Раву као да је заклан,
душмане си своје растерао силом руке своје.
11 Твоја су небеса, баш као и земља;
свет и оно што га чини ти си поставио.
12 Југ и север ти си начинио,
и Тавор и Ермон твом имену кличу.
13 Мишица је твоја јака, рука ти је моћна,
десница је твоја подигнута.
14 Твог престола темељи су праведност и правда;
милост и истина иду испред твога лица.
15 Благо народу коме је клицање знано,
који живи у светлости лица твога, о, Господе!
16 Имену се твоме они поваздан радују,
праведношћу твојом они се уздижу.
17 Јер ти си слава њихове јакости,
наклоношћу твојом наш се рог[a] уздиже.
18 Јер наш је штит од Господа,
наш је цар од Светитеља Израиљевог.
19 Тада си у виђењу говорио
свом верном народу и рекао:
„Своју помоћ дао сам јунаку,
изабраног из народа дигох.
20 Нашао сам Давида, слугу свога,
уљем својим светим помазао сам га.
21 На њему ће моја рука да почива,
мишица ће моја да га јача.
22 Неће га варати непријатељ,
неће му наудити неправедник.
23 Изломићу пред њим душмане његове,
и потући оне што га мрзе.
24 Моја верност и милост моја биће са њим,
у моје ће се име подићи рог његов.
25 Његову ћу руку дигнути на море
и на реке десницу његову.
26 А он ће ме звати: ’Оче мој, Боже мој,
Стено мог спасења!’
27 А ја ћу га поставити за прворођеног,
за најузвишенијег међу царевима земље.
28 Довека ћу му очувати милост своју
и свој ћу савез да учврстим са њим.
29 Довека ћу да учврстим потомство његово,
престо његов биће док је дана небу.
30 А ако синови његови мој Закон напусте
и не живе по мојим уредбама;
31 ако прекрше одредбе моје
и заповести моје не држе;
32 казнићу им преступе шибом
и кривицу ударцима.
33 Али милост своју никад нећу да им узмем,
верност своју нећу да порекнем.
34 Нећу да погазим свој савез,
нећу да порекнем оно што устима обећо сам.
35 Једном сам се заклео Давиду светошћу својом
и порећи нећу!
36 Потомство ће његово довека да траје
и преда мном попут сунца престо његов;
37 као месец заувек ће потрајати,
попут неба сведок верни.“ Села
38 А сада си га свргнуо, згрозио се
и разјарио на свог помазаника;
39 Порекао си савез са слугом својим,
у прашини му круну оскрнавио.
40 Зарушио си му све зидине
и утврђења му у руине претворио.
41 Харају га сви што путем прођу,
комшијама својим постао је ругло.
42 Дигао си десницу душмана његових,
крвника његовог ти чиниш веселим.
43 Још си му оштрицу мача отупио,
у боју му помогао ниси.
44 Његов сјај си окончао,
срушио му престо у прашину.
45 Скратио си дане младости његове
и загрнуо га срамотом. Села
46 О, Господе, докле ћеш се крити?
Довека ти срџба као ватра букти?
47 Присети се дужине мог живота.
Зар узалуд створио си све потомке људи?
48 Ко је човек који је живео, а да смрти угледао није?
Из руку Света мртвих ко је живот избавио? Села
49 О, Господе, где су твоја милосрђа давна
којима си се у верности својој заклео Давиду?
50 Сети се, о, Господе, срамоћења својих слугу,
која носим у недрима од народа многих!
51 Господе, њима су нас срамотили противници твоји;
њима су срамотили кораке твог помазаника.
52 Благословен довека да је Господ!
Амин! Амин!
14 Зато ћу је, ево, намамити;
у пустињу одвешћу је
и благо јој говорити.
15 Вратићу јој ја оданде винограде њене
и долину Ахор[a] као врата наде.
Одазваће се она с оног места,
као кад је била млада
и као када је долазила из Египта.
16 Тога ћеш ме дана – говори Господ –
звати: ’Мужу мој’,
и нећеш ме више звати: ’Господару мој.[b]’
17 Уклонићу имена Вала из њених уста
да им име више никад не спомене.
18 Тога ћу дана за њих сачинити савез
са пољским зверима,
са небеским птицама и са гмизавцима.
Уклонићу лук, мач и битку из земље
и даћу им да безбрижно леже.
19 Верићу те довека са собом;
верићу те са собом у праведности и правди,
у милости и милосрђу.
20 Верићу те са собом у верности
и познаћеш Господа.
21 И ја ћу тога дана да послушам
– говори Господ –
да послушам небеса,
а она ће послушати земљу;
22 земља ће послушати жито
и ново вино и свеже уље.
А они ће послушати Језраел.
23 Посејаћу је за себе по земљи
и смиловаћу се Ло-Рухами[c],
а Ло-Амију[d] ћу рећи: ’Ти си мој народ’,
а он ће рећи мени: ’Мој Бог.’“
Опроштај с ефеским старешинама
17 Из Милита је послао људе у Ефес и позвао црквене старешине. 18 Када су дошли к њему, Павле им је рекао: „Ви знате како сам се све време владао међу вама од првог дана када сам ступио у Малу Азију. 19 Служио сам Господу са свом понизношћу, уз сузе и невоље које су ме задесиле због јудејских заседа. 20 Нисам пропустио ништа корисно да вам навестим и да вас поучим, како јавно, тако и по кућама. 21 Уверавао сам и Јевреје и Грке да се морају окренути Богу у покајању и веровати у нашег Господа Исуса.
22 А сад, ево, по налогу Духа, идем у Јерусалим и не знам шта ме чека тамо. 23 Једино што ми Дух Свети потврђује у сваком граду је да ме чекају окови и невоље. 24 До свог живота ми нимало није стало, већ само до тога да истрчим трку и довршим службу коју сам добио од Господа Исуса – да објавим Радосну вест о Божијој милости.
25 Сада знам да ме нико од вас међу којима сам био, док сам путовао и проповедао о Царству Божијем, више неће видети. 26 Зато вам јамчим на данашњи дан да нисам крив ни за чију пропаст, 27 јер нисам пропустио да вам објавим сав наум Божији. 28 Пазите на себе и на стадо над којим вас је Дух Свети поставио као надгледнике, да напасате цркву Божију, коју је он стекао својом крвљу. 29 Знам, наиме, да ће после мог одласка доћи међу вас крволочни вуци који неће штедети стада. 30 Чак ће се и међу вама самима појавити они који ће извртати учење како би одвукли ученике за собом. 31 Зато будите на опрезу! Сећајте се да три године, дан и ноћ, нисам престајао да са сузама опомињем свакога од вас.
32 А сада вас поверавам Богу и његовој милостивој речи која вас може изградити и дати вам наследство међу свима који су посвећени. 33 Ничије сребро, злато или одећу нисам пожелео. 34 И сами знате да сам се сопственим рукама постарао за своје личне потребе, као и за потребе својих сарадника. 35 У свему сам вам дао пример: да се тако треба трудити и старати се за немоћне, сећајући се речи Господа Исуса: ’Блаженије је давати, него примати.’“
36 Кад је изрекао ово, клекнуо је, па се помолио са свима њима. 37 Тада су сви гласно заплакали, пали у загрљај Павлу и изљубили га. 38 Највише их је ожалостило кад је рекао да га више неће видети. Затим су га испратили на лађу.
Исус позива прве ученике
5 Једном је Исус стајао крај Генисаретског језера. Народ се око њега гурао да чује реч Божију. 2 Тада је Исус спазио две лађице које су стајале уз обалу. Рибари нису били у њима, него су испирали мреже. 3 Ушао је у једну од њих која је припадала Симону и замолио га да отисне мало лађицу од обале. Онда је сео у лађицу и поучавао народ.
4 Кад је престао да говори, рекао је Симону: „Отисни се на пучину, па тамо баците мреже за лов.“
5 Симон му одговори: „Учитељу, целу ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али кад ти кажеш, бацићу мреже.“
6 Када су то учинили, извукли су толико риба, да су мреже почеле да се цепају. 7 Још су махнули и друговима у другој лађици да дођу и помогну им. Напунили су обе лађице толико да умало не потонуше.
8 Кад то виде Симон Петар, паде на колена пред Исусом и рече: „Господе, иди од мене јер сам грешан човек!“ 9 Страх је, наиме, обузео и њега и оне који су били са њим, због количине риба које уловише. 10 Исто је било и са Заведејевим синовима, Јаковом и Јованом, Симоновим друговима.
Исус рече Симону: „Не плаши се! Од сада ћеш ловити људе.“ 11 Кад су извукли чамце на обалу, оставили су све и кренули за њим.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.