Book of Common Prayer
Песма. Псалам. Потомака Корејевих. Хоровођи. Жалосно. Пева се наизменично. Поучна песма Емана Езраита.
88 О, Господе, Боже мог спасења,
и дању и ноћу ја пред тобом вапим!
2 Нек пред тебе дође молитва моја,
моме преклињању ти ухо приклони!
3 Душа ми је препуна очаја,
Свету мртвих живот ми све ближи.
4 У друштву сам оних што иду у раку,
ја сам као човек који снаге нема;
5 положен сам међу мртве,
попут мртвих што леже у гробу,
као они које више не спомињеш
и што су далеко од твоје помоћи.
6 Ти си ме положио у најдубљу раку,
у тамне дубине.
7 Срџба твоја на мене је легла
и плаве ме сви таласи твоји. Села
8 Од мене си одвојио пријатеље моје,
гадним си ме њима учинио;
сада сам спутан, напоље не могу!
9 Очи су ми усахле од беде.
Призивам те сваког дана,
о, Господе, теби ширим руке своје!
10 Зар ћеш чуда за мртве да чиниш?
Хоће ли покојни устати да те славе? Села
11 Да ли се у гробу твоја милост разглашава,
и верност твоја у трулежу мртвих?
12 Па зар се у тами зна за чуда твоја,
за праведност твоју у земљи заборава?
13 А ја тебе, о, Господе, призивам у помоћ;
молитва се моја јутром подиже до тебе.
14 Господе, зашто ме одбацујеш?
Зашто своје лице од мене сакриваш?
15 Ојађен сам, од младости близу смрти;
очајан сам, натоварен ужасима твојим.
16 Срџба твоја ме је прегазила,
страхоте ме твоје уништиле.
17 Окружише ме попут воде поваздан,
наваљују једнодушно на ме.
18 Вољене и блиске од мене си уклонио
и ја сада другујем са тамом.
91 У заклону Свевишњег ко пребива,
у сенци Свемоћног тај почива!
2 Господу ћу рећи:
„Мој заклоне и тврђаво моја!
Мој Боже у кога се уздам.“
3 Јер он ће те избавити
из птичарске омче
и помора кобног.
4 Својим перјем покриће те,
сакрићеш се под његова крила;
штит и бедем истина је његова.
5 Страхоте ноћне нећеш се плашити,
а ни стреле која дању лети;
6 ни помора што се мраком шуња,
ни заразе што коси у подне.
7 Поред тебе хиљада ће пасти,
теби здесна и десет хиљада,
а теби се приближити неће!
8 Само ћеш рођеним очима да гледаш,
над опаким видећеш освету.
9 Зато што си у Господу, у уточишту моме,
у Свевишњем пребивалиште себи нашао
10 зло те задесити неће,
и ни близу твог шатора пошаст прићи неће.
11 Јер он ће заповедити својим анђелима
да те чувају на свим твојим путевима.
12 Они ће те понети на својим рукама,
да ногом не би о камен запео.
13 Изгазићеш и лава и змију,
прегазићеш лавића и гују.
14 „Избавићу га јер ми је привржен;
на висину, у заклон га стављам,
јер познаје моје име.
15 Он ће мене звати, а ја ћу му се одазвати;
бићу са њим у невољи да га спасем
и учиним часним.
16 Животом дугим ћу га наситити,
даћу му да види избављење моје.“
Псалам. Песма за дан суботњи.
92 Баш је добро хвалити Господа,
твом имену певати, Свевишњи;
2 милост твоју ујутру јављати,
сваке ноћи верност твоју;
3 лиром са десет струна
и харфином мелодијом!
4 Јер ти си ме, о, Господе,
обрадово делом својим;
кличем труду руку твојих.
5 Како су велика дела твоја, о, Господе!
Како су дубоки науми твоји.
6 Човек без памети не зна
и безумник ово не разуме;
7 Кад зликовци ничу као трава
и кад сваки злотвор цвета,
то је да би заувек пропали!
8 А ти си довека узвишен, о, Господе!
9 О, Господе, ено твојих душмана;
ено твојих душмана, гину,
и сви што злобно раде биће одувани.
10 Ти си мој рог уздигао као у бивола,
помазан сам свежим уљем.
11 Очима гледам по зидинама мојим
оне што се против мене дижу;
ушима својим слушам злотворе.
12 Као палма грана се праведник,
као кедар расте на Ливану!
13 Посађени у Дому Господњем
цветаће у двориштима Бога нашег.
14 Биће плодоносни и када остаре,
једри и зелени биће;
15 и јављаће: праведан је Господ, стена моја,
неправде у њему нема!
Царев проглас у корист Јевреја
8 Тог је дана цар Артаксеркс дао царици Јестири кућу Амана, злотвора Јевреја, а Мардохеј је дошао пред цара, јер му је Јестира испричала шта јој је он. 2 Цар је скинуо печатни прстен, који је одузео Аману и дао га Мардохеју, а Јестира је поставила Мардохеја над Амановом кућом.
3 Јестира је поново проговорила пред царем. Пала је пред његове ноге, плакала и преклињала га за милост да уклони зло Амана Агагеја и његов наум који је сковао против Јевреја. 4 Цар је пружио Јестири златно жезло и Јестира је устала и стала пред цара.
5 Рекла је: „Ако је цару по вољи, ако сам нашла благонаклоност пре њим, ако је ова ствар погодна цару и ако сам му ја драга – нека се запише и писмима опозове наум Амана Агагеја, Амадетовог сина, који је написао да се униште Јевреји који су у царевим областима. 6 Јер како бих могла да гледам зло које би задесило мој народ? Како бих могла да гледам уништење свога рода?“
7 Цар Артаксеркс је одговорио царици Јестири и Мардохеју Јеврејину: „Ево, Аманову кућу сам дао Јестири, а њега су обесили на вешала, јер је подигао своју руку против Јевреја. 8 Сад и ви пишите у корист Јевреја оно што сматрате да је добро, у царево име, и опечатите царевим печатним прстеном. Јер је неопозиво писмо написано у царево име и опечаћено царевим печатним прстеном.“
15 Мардохеј је од цара отишао у љубичастој и белој царској одећи, са великом златном круном, у огртачу од финог белог и скерлетног платна. А град Сусан је клицао и радовао се. 16 То је за Јевреје било светло, радост, милина и част. 17 У свакој области и у сваком граду докле је досегнула царева заповест и његов проглас, за Јевреје су настали весеље, радост, гозба и радостан дан. Многи народи земље су постали Јевреји јер их спопао страх од Јевреја.
21 Након ових догађања, Павле је одлучио да прође Македонијом и Ахајом и да оде у Јерусалим. „После тога – рекао је Павле – морам да видим и Рим.“ 22 Онда је послао у Македонију своја два помоћника, Тимотеја и Ераста, а он је још неко време провео у Малој Азији.
Побуна у Ефесу
23 Некако у то време, у Ефесу је избила велика побуна против Пута Господњег. 24 Наиме, неки ковач по имену Димитрије, израђивао је сребрне храмиће богиње Артемиде и тиме обезбеђивао велику зараду занатлијама. 25 Сазва он њих, као и све оне који су се бавили истим занатом, па им рече: „Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла, 26 а видите и чујете како је онај Павле убедио и завео многи народ, не само у Ефесу него и у целој Малој Азији, говорећи да богови направљени људском руком нису богови. 27 Али, није само углед нашег заната доведен у питање, већ и то да се храм велике богиње Артемиде неће сматрати ни за шта. Тиме би се нанела штета величанству богиње, коју поштује цела Мала Азија и сав свет.“
28 Када су то чули, обузео их је гнев, па су почели да узвикују: „Велика је Артемида ефешка!“ 29 Сав град се ускомешао. Народ сложно нагрну у позориште вукући Павлове сапутнике, Македонце Гаја и Аристарха. 30 Павле је хтео да изађе пред народ, али му то ученици нису дозволили. 31 Такође су му и неки од провинцијских угледника, који су му били пријатељи, поручили да се не појављује у позоришту.
32 Једни су узвикивали једно, а други друго, јер је окупљени народ био збуњен, тако да већина није знала због чега су се окупили. 33 Неки из народа су подстицали Александра да иступи, јер су га Јевреји гурали напред. Он махну руком желећи да се одбрани пред народом. 34 Међутим, када су људи дознали да је он Јеврејин, почели су сви у један глас да узвикују: „Велика је Артемида ефешка!“ То је трајало читава два сата.
35 Тада је градски службеник умирио народ речима: „Грађани Ефеса! Није ли сваком човеку познато да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба? 36 Пошто су те ствари неоспорне, требало би да се умирите и да ништа не чините брзоплето. 37 Људи које сте довели нису покрали храм, нити су вређали нашу богињу. 38 Зато, ако Димитрије и мајстори с њим имају какву тужбу против некога, судови су отворени, а и намесници су ту, па нека се туже. 39 Ако неко тражи нешто више, то ће се решити у законитој скупштини. 40 Прети нам, наиме, опасност да будемо оптужени за ово што је било данас, јер нема никаквог разлога којим бисмо могли да оправдамо ово комешање.“
41 После ових речи је распустио скуп.
Исус истерује злог духа
31 Затим је сишао у Кафарнаум, град у Галилеји. Тамо је суботом поучавао народ. 32 Људи су били задивљени његовим учењем, јер је његова порука имала силу.
33 У синагоги је био неки човек опседнут нечистим духом. Он крикну веома гласно: 34 „Хеј, шта ти имаш са нама, Исусе Назарећанине?! Ја знам ко си ти: свети Божији посланик!“
35 Исус му припрети и заповеди: „Ућути и изађи из човека!“ Зли дух обори човека на земљу пред свима, те изађе из њега не наудивши му.
36 Људи су се нашли у чуду, говорећи један другом: „Какво је ово учење? Он влашћу и силом заповеда нечистим духовима и они излазе!“ 37 Глас о Исусу раширио се по целом том крају.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.