Book of Common Prayer
Хоровођи. Напев: „Не погуби“. Псалам Асафов. Песма.
75 Хвалимо те, Боже,
хвалимо те, јер нам је име твоје блиско;
чудеса твоја спомиње народ.
2 „Ја одређујем заказано време,
ја подједнако судим.
3 Растапа се земља и сав њезин живаљ,
а ја стубове њене постављам. Села
4 Бахатима кажем:
’Немојте се бахатити’;
и зликовцима:
’Рог свој не дижите.
5 Рог свој у висине не дижите,
дрско не причајте.’“
6 Јер уздизање не долази ни са запада,
ни са истока, ни из пустиње;
7 већ је Бог судија:
једног руши, једног диже.
8 Ено, чаша је у Господњој руци
и вино пуно зачина се пени.
И излиће из ње, и заиста ће пити,
до талога искапиће је сви земаљски зликовци.
9 О томе ћу довека да јављам,
певаћу похвале Богу Јаковљевом!
10 „Све рогове зликовачке ја ћу да изломим,
а рогови праведника уздигнути биће.“
Хоровођи, уз жичане инструменте. Асафов псалам. Песма.
76 Бог је познат у Јуди,
име му је узвишено у Израиљу!
2 Салим му је конак,
на Сиону му стан.
3 Тамо је сломио стрелу запаљену,
штит и мач и справе ратничке. Села
4 Ти блисташ,
славнији си од тих брда са пленом.
5 Људи храброг срца су оплењени,
позаспаше;
јаки људи,
ал’ ни руку да подигну.
6 Заспаше довека од поклича твога,
о, Боже Јаковљев, и коњ и коњаник!
7 Ти! Ти си страшан!
Кад се гневиш, ко пред тобом може да опстане?
8 Са небеса ти суд јављаш.
Земља се преплаши, онеми,
9 кад устаје Бог да суди
и да спасе све понизне на земљи. Села
10 Прослављаш се и људским гневом,
опасујеш се преживелима од гнева.
11 Заветујте се и завете извршите Господу, своме Богу;
сви који су око њега,
нек Страшноме дар донесу!
12 Владарима он дух обара,
од њега стрепе цареви земаљски!
Псалам Давидов.
23 Господ је мени Пастир,
ни у чему ја не оскудевам.
2 На зеленој паши одмара ме,
води ме на воде починка.
3 Душу моју опоравља,
води ме стазама праведности,
ради свог имена.
4 Па да и долином смртне сене ходам,
нећу се бојати зла, јер си ти са мном;
штап твој и палица твоја дају ми утеху.
5 Ти простиреш сто преда мном
у присуству мојих душмана,
намазао си уљем главу моју,
и чаша се моја прелива.
6 Да, доброта и милост твоја
пратиће ме у све дане живота мога
и ја ћу становати у Дому Господњем
у данима многим.
Давидов.
27 Господ ми је светлост и спасење,
кога да се бојим?
Господ је моја тврђава,
од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале опаки
да ми тело ждеру,
моји противници и душмани,
они се спотичу и падају.
3 Па да и војска крене против мене,
моје се срце неће уплашити.
Да се и рат поведе против мене,
и тада ћу бити пун поуздања.
4 Једно тражим од Господа
и за тиме жудим:
да пребивам у Дому Господњем
кроз све дане свог живота;
да посматрам лепоту Господњу,
и савет потражим у његовом Дому.
5 Јер он ме склања под сеницу своју
у дан невоље,
скрива ме у скровишту свог шатора,
на стену ме подиже.
6 Узвисила се сада моја глава
изнад мојих душмана око мене:
у његовом шатору жртве ћу хвале принети,
певаћу Господу, песмом га славити.
7 Чуј, Господе, глас мој,
смилуј ми се, услиши ме!
8 Моје ме срце упућује к теби:
„Тражи лице моје.“
Твоје лице тражим, Господе.
9 Не криј своје лице од мене,
не изручи гневу слугу свога,
ти си увек био моја помоћ,
не напуштај ме, не остављај ме,
Боже спасења мога.
10 Ако ме напусте и отац и мајка,
Господ ће ме примити.
11 Учи ме, Господе, своме путу,
равном ме стазом води,
ради мрзитеља мојих.
12 Не предај ме вољи мога противника,
јер лажни сведоци устају на мене,
који одишу насиљем.
13 Ја верујем да ћу видети доброту Господњу
у земљи живих.
14 Чекај на Господа:
буди јак и одважна срца,
и чекај на Господа.
5 У Сусану, на двору, живео је човек Јеврејин звани Мардохеј. Био је син Јаира, син Семаја, син Киса Венијаминовца 6 који је био одведен из Јерусалима са групом изгнаника одведеном са Јехонијом, Јудиним царем кога је одвео вавилонски цар Навуходоносор. 7 Он је одгајао Адасу, то јест Јестиру, ћерку његовог стрица, јер није имала ни оца ни мајку. Девојка је била лепа стасом и изгледом. Након смрти оца и мајке, Мардохеј ју је узео код себе као ћерку.
8 Тада се прочуо царев указ и његова одредба, па су многе девојке биле окупљене на двору у Сусану и предане Игају. И Јестира је одведена на царев двор и предана Игају, царевом надгледнику жена.
15 Када је дошао ред на Јестиру – ћерку Авихеја, стрица Мардохеја, који ју је узео код себе као ћерку – да иде цару, није захтевала ниједну ствар осим онога што јој је одредио Игај, царев евнух и надгледник жена. Тако је Јестира освојила наклоност свих који су је видели. 16 Јестира је одведена цару Артаксерксу на његов царски двор десетог месеца, то јест месеца тевета[a], седме године његове владавине.
17 Цар је заволео Јестиру више од свих других жена. Стекла је његову наклоност и љубав више од свих девица, па је ставио царску круну на њену главу и прогласио је царицом уместо Астине. 18 Тада је цар у Јестирину част приредио велику гозбу за све своје главаре и своје слуге. Прогласио је празник за области и дао дарове какви доликују царевој дарежљивости.
Мардохеј разоткрива заверу
19 Када су девице поново биле окупљене, Мардохеј је седео на царевим вратима. 20 Јестира није рекла ко јој је род и из ког је народа, јер јој је Мардохеј забранио. Наиме, Јестира је све радила по Мардохејевим речима, као када је код њега била одгајана.
21 Тих дана, док је Мардохеј седео на царевим вратима, двојица царевих евнуха од оних који чувају праг – Вихтан и Тарес – су се разгневили, те настојали да убију цара Артаксеркса. 22 Али та ствар је била јављена Мардохеју и он ју је пренео царици Јестири, а она, Јестира, је испричала цару у Мардохејево име. 23 Када се ствар разоткрила и доказала, обојица су била обешена о дрво, а све се у царевом присуству записало у Књигу дневника.
Павле у Атини
16 Док их је Павле чекао у Атини, био је силно узнемирен посматрајући град који је био пун идола. 17 Стога је отишао у синагогу и расправљао са Јеврејима и побожним незнабошцима, и сваки дан проповедао на главном тргу свима који би се тамо задесили. 18 Такође су и неки епикурејски и стоички филозофи расправљали са Павлом. Неки од њих су рекли: „Шта овај брбљивац хоће да каже?“ „Чини се да навешћује стране богове“ – говорили су други. Јер је Павле проповедао Радосну вест о Исусу и ускрсењу. 19 Повели су га са собом и довели на Ареопаг, говорећи: „Можемо ли да знамо какво то ново учење научаваш? 20 Наиме, пуниш нам уши неким необичним тврдњама, па бисмо желели да знамо шта је то.“ 21 (А сви Атињани и странци који ту бораве, не проводе време ни на шта друго осим да саопште и чују неку нову вест.)
Павлов говор на Ареопагу
22 Тада је Павле стао насред Ареопага и рекао: „Атињани, примећујем да сте, по свему судећи, веома побожни. 23 Пролазећи, наиме, и посматрајући ваше светиње, открио сам један жртвеник на коме је било написано: ’Непознатом Богу’. Онога којега и не знајући поштујете, тога вам ја навешћујем.
24 Тај Бог је створио свет и све што је на њему. Он који је Господар неба и земље, не пребива у храмовима који су направљени људском руком, 25 нити има потребу да га послужују људске руке, јер он је тај који свима даје живот и дах – и све друго. 26 Бог је од једног човека створио све народе да населе целу земљу, и утврдио одређена времена и границе њиховог настањивања, 27 да траже Бога не би ли га како напипали и нашли, иако није далеко ни од кога од нас. 28 У њему живимо, крећемо се и битишемо, као што су и неки од ваших песника рекли: ’И ми смо његово потомство.’ 29 Будући да смо Божије потомство, не смемо да мислимо да је Бог сличан лику од злата, сребра или камена – делу људске уметности и маште. 30 Бог је прешао преко времена незнања, али сада налаже људима да се сви и свуда покају, 31 јер је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека којега је он одредио. То је потврдио пред свим људима када га је ускрснуо из мртвих.“
32 Кад су чули за ускрсење из мртвих, једни су се ругали, док су други говорили: „Чућемо те други пут о томе.“ 33 Павле се затим удаљио од њих. 34 Ипак, неколико људи је пристало уз њега и поверовало. Међу њима су били Дионисије Ареопагит, жена по имену Дамара и други са њима.
44 Исус повика: „Свако ко верује у мене, не верује само у мене, него и у онога који ме је послао. 45 Ко мене види, види онога који ме је послао. 46 Ја сам светлост која је дошла на свет, да свако ко верује у мене не остане у тами.
47 Ко слуша моје речи, а не извршава их, томе не судим ја. Јер, ја нисам дошао да судим свету, него да се свет спасе мојим посредством. 48 Ко мене одбацује и не прихвата моје речи, има једног за судију. То је реч коју сам говорио; она ће му судити у Последњи дан. 49 Ја нисам говорио што је мени по вољи. Сам Отац ме је послао и заповедио ми шта да кажем и шта да говорим. 50 А ово знам: у његовој заповести јесте вечни живот. Ја говорим само оно што ми је Отац рекао да говорим.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.