Book of Common Prayer
Соломону.
72 О, Боже, прописе своје цару подај
и праведност своју сину царевоме!
2 Нек народу твоме он праведно суди
и сиромасима према прописима.
3 Нека горе народу мир донесу
и брда праведност.
4 Он ће сиромасима да суди,
деци убогих победу даће
и скршиће тлачитеља.
5 Бојаће те се људи док је сунца и месеца,
од рода до рода.
6 Спустиће се као киша на кошену траву
и попут пљускова натапаће земљу.
7 У његовим данима процветаће праведник
и обиље мира док месеца буде било.
8 Владаће од мора до мора
и од реке до крајева где земља престаје.
9 Клекнуће пред њим пустињска племена,
противници његови лизаће прашину.
10 Принеће му принос
цареви тарсиски и острвски;
цареви Саве и Севе
данак ће да дају.
11 Поклониће му се сви цареви,
сви народи служиће му.
12 Јер он ће да избави убогог што за помоћ вапи,
и сиромаха без помоћи ниоткуда.
13 Поштедеће слабог и убогог,
животе убогих спасти.
14 Од тлачења и насиља живот њихов откупиће,
очима његовим крв њихова драгоцена ће бити.
15 Жив нек буде!
Нек му дају од злата савскога;
нека стално за њега се моле,
од јутра до сутра благосиљају га.
16 Нек пшеницом обилује земља,
нек се род његов повија на врху гора, као на Ливану;
нек процвета народ из градова
ко трава земаљска.
17 Његово име нек буде довека,
нека траје докле је и сунца.
Нек у њему сви народи благослове се
и блаженим нек га називају.
18 Благословен био Господ Бог, Бог Израиља,
он једини чудеса чини.
19 И благословено довека било његово славно име,
нек сву земљу слава му испуни.
Амин! Амин!
20 Довршише се молитве Давида, сина Јесејевог.
י Јод
73 Твоје су ме руке сачиниле, створиле ме;
разборитост дај ми да научим заповести твоје.
74 Нека ме виде богобојазни,
па нека се обрадују,
јер се твојој речи надам.
75 Господе, знам да су судови твоји праведни,
да ме кориш јер ме волиш.
76 Милост твоја нека ме утеши,
као што си обећао своме слузи.
77 Нека ми дође милосрђе твоје, да оживим,
јер је Закон твој мени уживање.
78 Осиони нека се постиде за клевету којом ме клевећу,
а ја мислим на одредбе твоје.
79 Богобојазни нека ми приступе,
они који знају за твоје прописе.
80 Нек ми срце беспрекорно буде
према твојим уредбама,
тако да се не застидим.
כ Каф
81 Душа моја копни за твојим спасењем,
јер реч твоју ишчекујем.
82 Очи моје сахну да ми се обратиш,
говорим: „Када ћеш ме утешити?“
83 Постао сам ко мешина надимљена,
уредбе твоје не дам забораву.
84 Колико је дана слузи твом остало?
Кад ћеш суду да приведеш моје тлачитеље?
85 Бахати ми ископаше јаме,
ти што нису по Закону твоме.
86 Свака ти је заповест истина,
помози ми јер ме гоне заблудама.
87 Скоро су ме са земље збрисали,
а ја твоје одредбе не одбацујем.
88 Милошћу ме својом живога сачувај
да одржим твојих уста сведочанство.
ל Ламед
89 О, Господе, вечна је реч твоја,
на небесима је учвршћена!
90 Од рода до рода је верност твоја,
ти си земљу основао и она је постојана.
91 По одлукама твојим и данас стоји,
јер теби служи све што постоји.
92 Да ми твој Закон утеха није био,
пропао бих у невољи својој.
93 Довека памтим одредбе твоје,
јер ме оне у животу држе.
94 Ја припадам теби, спаси ме,
јер одредбе твоје тражим!
95 Зликовци вребају да ме убију,
а ја прописе твоје пажљиво разматрам.
96 Свему савршеном видео сам краја,
ал’ ширини твоје заповести краја нема.
Јов
42 Тада је Јов одговорио Господу овим речима:
2 „Ја знам да си ти свемогућ,
незадрживе су твоје намере!
3 Питао си: ’Ко је тај што незнањем покрива савет?’
Ето, говорио сам, а нисам схватао ствари
које су ми биле чудесне да би их познавао!
4 Рекао си: ’Молим те, чуј ме,
ја ћу да говорим!
Ја ћу тебе да питам
а ти ми разјасни.’
5 Ушима сам слушао о теби
а сада сам те и очима видео!
6 Зато се са̂м себе гадим!
У прашини и пепелу ја се кајем!“
Завршна реч
7 А када је Господ Јову казао све ове речи, Господ се обратио и Елифасу из Темана: „Плануо је мој гнев и на тебе и на твоја два пријатеља јер нисте о мени – попут мога слуге Јова – говорили тачно! 8 Зато узмите за себе седам јунаца и седам овнова, па идите Јову, моме слузи. Тада за себе принесите свеспалницу. И нека се Јов, слуга мој, помоли за вас. Заиста, услишићу га и нећу да вас казним за лудост, што нисте говорили о мени тачно, као мој слуга Јов.“ 9 Тако су Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата отишли и урадили како им је Господ заповедио. А Господ је услишио Јова.
10 Господ је Јову вратио све отето, након што се он помолио за своје пријатеље. И још је Господ увећао и удвостручио све што је Јов имао. 11 Дошла су му сва његова браћа, све сестре његове и сви који су га раније познавали. Са њим су јели хлеб у његовој кући, тешили су га и жалили због свих невоља које му је Господ нанео. Свако му је дао по кесит[a] и свако по један златан прстен.
12 Елем, Господ је више благословио Јова на крају него на почетку. Тако је имао четрнаест хиљада оваца, шест хиљада камила, хиљаду пари волова и хиљаду магарица. 13 Добио је седам синова и три ћерке. 14 Прву је назвао Јемима, другу Кесија а трећу Карен-Апуха. 15 По свој земљи није било жена лепих као Јовове ћерке. Отац им је дао наследство међу њиховом браћом.
16 Јов је након овога живео стотину четрдесет година. Дочекао је и своју децу и њихове потомке до четвртог нараштаја. 17 Тако је умро Јов, стар и сит живота.
Павле и Сила у затвору
16 Док смо једном ишли у богомољу, срели смо једну робињу опседнуту погађачким духом. Она је прорицањем доносила велику добит својим господарима. 17 Ишла је за Павлом и за нама вичући: „Ови људи су слуге Бога Свевишњега! Они вам објављују пут спасења!“ 18 Ово је чинила данима. Кад је то Павлу дојадило, окренуо се и рекао духу: „Наређујем ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!“ Дух је истог часа изашао из ње.
19 Када су њени господари видели да им је пропала нада за зараду, ухватили су Павла и Силу и одвукли их на градски трг пред власти. 20 Пошто су их извели пред заповеднике, рекоше: „Ови људи, Јевреји, буне наш град, 21 и проповедају обичаје, које ми као Римљани не смемо да прихватимо нити да вршимо.“
22 На то гомила навали на њих, а заповедници стргоше одећу са њих и наредише да се ишибају. 23 Пошто су их ишибали, бацили су их у тамницу и заповедили тамничару да их помно чува. 24 Примивши такво наређење, он их је бацио у најзабаченију ћелију у тамници, а на ноге им ставио окове.
20 Били су ту и неки Грци који су дошли у Јерусалим да се на празник поклоне Богу. 21 Они су пришли Филипу из Витсаиде у Галилеји и замолили га: „Господине, желимо да видимо Исуса.“ 22 Филип је отишао и рекао то Андрији. Онда су заједно отишли к Исусу и рекли му то.
23 Исус им одговори. „Дошао је час да се Син Човечији прослави. 24 Заиста, заиста вам кажем: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, оно не може донети род, него остаје са̂мо. А ако умре, онда доноси много рода. 25 Ко год воли свој живот, изгубиће га. А ко мрзи свој живот на овом свету, сачуваће га за вечни живот. 26 Ко хоће да ми служи, нека ме следи. Где сам ја, тамо ће бити и мој слуга. Ко хоће да ми служи, имаће част код мога Оца.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.