Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Book of Common Prayer

Daily Old and New Testament readings based on the Book of Common Prayer.
Duration: 861 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Псалми 55

Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.

55 Послушај, Боже, молитву моју;
    од моје се молбе не сакривај.
    Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
    од гласа противника,
    због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
    и у гневу замрзеше ме.

У мени је срце моје устрептало
    и смртни ужас на мене је пао.
Страх и стрепња дошли су на мене,
    језа ме је опхрвала.
Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
    Ја бих да одлетим и скрасим се.
Баш далеко ја бих одлетео,
    скрасио се у пустињи. Села
Похитаћу у склониште своје,
    због ветра што ковитла и због олује.“

Смети их, Господе,
    језик им расцепи;
јер видим насиље
    и сукоб у граду.
10 Дан и ноћ зидине му обилазе,
    у њему су злоба и страдање.
11 У њему је разарање,
    с тргова му не нестају тлачење и превара.

12 Јер није непријатељ тај који ме вређа –
    ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
    од њега бих се ја сакрио;
13 већ ти – човек мени раван –
    пријатељ мој блиски који ме познаје;
14 са ким сам се радо саветовао,
    у Дом Божији ишао у мноштву.

15 Смрт нека их заскочи;
    у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
    у њима самима.

16 Ја ћу Бога да зазовем
    и Господ ће да ме спасе.
17 Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
    и он мој глас чуће.
18 Откупиће у миру душу моју
    из боја против мене,
јер је много оних
    што ми се противе.
19 Чуће Бог,
    понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
    и који се Бога не боје.

20 Своју руку диже на оне с којима је у миру,
    свој савез раскида.
21 Уста су му мека као масло,
    а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
    а ипак су мачеви исукани.
22 На Господа товар свој пребаци
    и он ће те подржати;
праведнику неће дати
    никад да се затетура.
23 А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
    крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.

А ја се у тебе уздам.

Псалми 138:1-139:23

Давидов.

138 Хвалићу те од свег срца,
    пред боговима певаћу ти славопоје!
Клањаћу се у Дому светости твоје;
    хвалићу име твоје за милост твоју и истину твоју;
за обећање твоје, за реч твоју
    што је изнад свег имена свога диже.
На дан када сам вапио, ти си ме услишио;
    смелост си ми дао, душу ојачао.

Нек те хвале, о, Господе, сви цареви земље,
    када чују речи твојих уста!
Опеваће путеве Господње,
    јер је слава Господња велика.

Узвишен је Господ али гледа пониженог,
    а бахатог надалеко препознаје.
Макар се и нашао усред невоље,
    живот ћеш ми сачувати;
на бес мога противника испружићеш руку своју,
    спашће мене десна рука твоја!
Господ ће ме осветити!
    О, Господе, милост твоја је довека;
    дела својих руку не напуштај!

Хоровођи. Давидов Псалам.

139 О, Господе, ти ме проничеш
    и теби сам познат!
Знаш ме и кад седим и кад стојим,
    познајеш ми мисли издалека.
Посматраш ме док ходам, док лежим,
    и свестан си свих мојих путева.
Елем, још ми речи на језику нема,
    а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
Обухваташ ме и спреда и страга,
    руку своју на мене полажеш.
Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
    немоћан сам да га схватим!

Од твог Духа где да одем?
    Од твог лица куда да побегнем?
Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
    спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
Винем ли се зориним крилима
    и преселим на крај мора;
10 и тамо ме рука твоја води,
    придржава ме десница твоја.
11 Све и да кажем –
    „Тама ће ме свакако прекрити,
    светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12 од тебе ме ни тама не скрива
    и ноћ попут дана сија,
    јер и тама ти је као светло!

13 Да, ти си ми нутрину створио,
    саткао ме у утроби мајке моје!
14 Хвалићу те што сам такав саздан,
    запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
    а душа је моја тога добро свесна.
15 Моје кости теби нису сакривене биле,
    док сам био стваран на тајноме месту;
    док сам био обликован у дубини земље.
16 Очи су ме твоје ко заметак гледале;
    у твојој су књизи записани дани моји одређени,
    а да још ни један од њих постојао није!
17 И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
    Како их је много кад се зброје!
18 Да их бројим,
    више их је него песка;
а када се пробудим,
    још увек сам са тобом.

19 О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
    Одлазите од мене, крвници!
20 Они против тебе сплеткаре,
    лажи о теби шире твоји противници.
21 О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
    Богобораца се гнушам!
22 Мржњом крајњом ја их мрзим!
    Душмани су они моји!

23 Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
    окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!

Књига о Јову 38:1-17

Господње беседе

38 Тада је Господ узвратио Јову из вихора овим речима:

„Ко је тај што мој савет
    помрачује речима незнања?
Као мушко опаши слабине своје,
    да те ја питам, а ти да ми одговараш.

Где си ти био када сам полагао темеље земљи?
    Кажи ако си паметан!
Ко јој је одредио мере – ако то знаш –
    ко је мерно уже над њом развукао?
На чему су њене основе углављене?
    Ко ли јој је поставио угаони камен
када су јутарње звезде певале сложно
    и кад су клицали сви Божији синови[a]?

Ко је море затворио вратима
    када је прокуљало и из утробе изашло;
када сам му од облака хаљину скројио
    и повоје од густога мрака;
10 и побо му граничнике своје,
    углавио решетку и врата;
11 када сам му рекао:
    ’Долазићеш довде али не и даље,
    овде је међа обести таласа твојих!’?

12 Јеси ли за живота свога заповедао јутру
    и казао зори где јој је место,
13 да прихвати земљу за углове,
    да с ње буду отресени злобни људи?
14 А земља се обликује као глина под печатом,
    па све на њој ко хаљина стоји.
15 Тада се од злобника узима светло њихово,
    ломи им се рука уздигнута.

16 Да ли си ишао до извора мора?
    Јеси ли ходао дубином бездана?
17 Да ли су ти показана врата смрти?
    Јеси ли видео врата од најцрње таме?

Дела апостолска 15:22-35

Апостолско писмо

22 Тада су апостоли и старешине са свом црквом одлучили да изаберу између себе људе и да их са Павлом и Варнавом пошаљу у Антиохију: Јуду званог „Варсава“ и Силу, водеће људе међу браћом. 23 По њима су послали ово писмо:

Ми, апостоли и старешине, ваша браћа, поздрављамо сву браћу, некадашње незнабошце, у Антиохији, Сирији и Киликији.

24 Пошто смо чули да су вас неки од нас, којима ми нисмо дали никакав налог, збунили и узнемирили својим тврдњама, 25 једногласно смо одлучили да вам пошаљемо одабране људе заједно са нашим вољеним Варнавом и Павлом. 26 То су људи који су изложили опасности своје животе ради нашег Господа Исуса Христа. 27 Стога вам шаљемо Јуду и Силу да вам усмено саопште ово исто. 28 Одлучили смо, наиме, заједно са Светим Духом, да вас не оптерећујемо ничим другим, осим ових неопходних ствари: 29 да се уздржавате од меса жртвованог идолима, од крви, од меса удављене животиње, и од блуда. Добро ћете чинити ако се чувате тога.

Будите поздрављени!

30 Пошто су били отпраћени, отишли су у Антиохију где су окупили заједницу и предали јој ово писмо. 31 Када су прочитали писмо, радовали су се због охрабрења. 32 А Јуда и Сила, који су и сами били пророци, многим су речима храбрили и утврђивали браћу. 33 Пошто су тамо провели неко време, браћа су их у миру испратила к онима који су их послали.[a] 35 Павле и Варнава су остали у Антиохији где су, заједно са многим другима, поучавали и проповедали реч Господњу.

Јован 11:45-54

Завера против Исуса

45 Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. 46 Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. 47 Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли:

„Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! 48 Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“

49 Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! 50 Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“

51 Међутим, он то није рекао са̂м од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, 52 и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. 53 Стога су тог дана одлучили да га убију.

54 Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима.

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.