Book of Common Prayer
Псалам Давидов. За сећање.
38 Не карај ме у гневу свом, Господе,
не кажњавај у јарости својој,
2 јер твоје су се стреле заболе у мене,
и твоја ме је рука притиснула.
3 На мом телу здравог места нема од твоје срџбе,
ради мог греха кости ми немају починка.
4 Јер моје ме неправде преплавише,
навалише се на мене као терет претешки.
5 Моје ране смрде, гноје се
због моје лудости,
6 погнуо сам се, сасвим се згурио,
па поваздан ходам у жалости.
7 Јер бедра су моја пуна бола љутог,
на телу ми здравог места нема.
8 Потпуно сам укочен и сломљен,
урлам јер ми срце стење.
9 О, Господе, знана ти је свака жеља моја,
уздисање моје није ти скривено.
10 Срце моје силно удара,
снага ме моја напушта,
нема више светла у мојим очима.
11 Пријатељи и ближњи моји
одступају од мене због болести моје,
па и они који су ми род рођени,
и они од мене стоје далеко.
12 Они што ми о глави раде,
они мени замке постављају;
ти што хоће мени да науде,
такви мени прете уништењем,
па поваздан смишљају подлости.
13 А ја сам као глув и не чујем ништа,
као нем сам који не отвара уста.
14 Постао сам као човек који не чује,
и као онај чија уста немају одговор.
15 Јер на тебе ја чекам, Господе,
ти одговори, Господе, мој Боже.
16 Ја рекох: „Не дај да се радују нада мном,
да ликују нада мном кад ми нога посрне.“
17 Јер мој пад већ се примакао,
бол мој стално је преда мном.
18 Ја признајем своје безакоње,
забринут сам због свог греха.
19 А душмани моји пуни су живота,
моћни су и бројни они што ме неправедно мрзе.
20 Они који узвраћају зло за добро
оптужују ме што следим добро.
21 Не остављај ме, Господе,
не удаљуј се од мене, Боже мој!
22 Пожури ми у помоћ, Господе, Спаситељу мој!
ד Далет
25 Душа ми се с прашином слепила,
по својој ме речи ти оживи.
26 Путеве сам своје изложио и ти си ме услишио,
поучи ме својим уредбама.
27 Дај да схватим пут твојих одредби,
па да твоја чудеса разматрам.
28 Од туге ми душа јеца,
по својој ме речи ти оснажи.
29 Пут заблуде уклони од мене,
свој ми Закон милостиво даруј.
30 Пут верности ја сам одабрао,
правила сам твоја пригрлио.
31 Уз прописе твоје ја пријањам;
о, Господе, не дај да се осрамотим.
32 Путем твојих заповести хитам,
јер ми за њих срце шириш.
ה Хе
33 О, Господе, поучи ме путу својих уредаба,
да бих га се до краја држао.
34 Проницљивост дај ми,
да твој Закон испуњавам
па да га се целим срцем држим.
35 Дај да идем стазом заповести твојих,
јер је у њој моје уживање.
36 Прописима твојим срце ми приклони,
а не нечасној добити.
37 Очи моје ти окрени да пролазност не гледају,
на свом путу живот ми подари.
38 Слузи своме реч своју испуни,
ону што си дао богобојазноме.
39 Одагнај од мене презир од кога страхујем,
јер су твоја правила ваљана.
40 Гле, за твојим одредбама чезнем,
оживи ме праведношћу својом!
ו Вав
41 О, Господе, милост твоја нек на мене дође,
спасење твоје што си обећао;
42 па да могу подругљивцу нешто да узвратим,
јер ја се у твоју реч поуздам.
43 Не остављај уста моја сасвим без истине,
јер на твоја правила ја чекам;
44 па твој Закон истрајно да држим,
све од века па до века;
45 и да живим у пространој земљи,
јер твоје одредбе ја тражим;
46 да сведочим ја прописе твоје,
пред царевима да се не постидим;
47 уживаћу у заповестима твојим,
јер их волим;
48 подићи ћу руке своје ка заповестима твојим, јер их волим;
уредбе ћу твоје да разматрам.
Јов
12 А Јов је одговорио овим речима:
14 Човек рођен од жене кратко живи
и пун је невоља.
2 Изникне као цвет, па свене;
бежи попут сене и не траје.
3 Зар на таквог поглед свој обраћаш
и мене пред себе на суд доводиш!
4 Ко ће чистим нечисто да учини?
Нико!
5 Његови су дани одређени,
ти познајеш број његових месеци;
међе си му поставио да их не прелази.
6 Скрени поглед с њега, па нека одахне,
док као најамник свој дан не одради.
7 Јер постоји нада и за дрво посечено;
поново ће да изникне
и неће остати без младица својих.
8 Нек му се и корен у земљи спаруши
и пањ му се у земљи сасуши;
9 пропупеће чим осети воду,
пустиће изданке као да је засад!
10 А човек скончава онемоћао;
издахне смртник, и где је он?
11 Из мора исхлапи вода,
а поток пресахне, пресуши;
12 тако и човек легне да више не устане;
док небеса не буде било не буде се,
не дижу се људи из сна њиховога.
13 О, када би ме у Свет мртвих сакрио,
склонио ме док гнев твој не мине;
када би ми поставио рок
и тад ме се сетио!
14 Ал’ кад човек умре, да ли више живи?
Кроз све дане свог кулучења,
ја чекаћу да ми стигне смена.
15 Ти ћеш ме позвати и ја ћу се одазвати,
зажелећеш дело руку својих.
16 Тада ћеш ми кораке бројати,
на мој грех се нећеш освртати.
17 Преступ си мој свезао у врећу,
кривицу си моју избелио.
18 Али као што се гора руши, одрања се,
као што се камен са свог места сваља;
19 ко што воде раздробе камење
и бујице тло исперу,
и ти тако уништаваш човекову наду.
20 Једном засвагда ти га надвладаваш и он одлази,
лице му мењаш и отпушташ га.
21 И он не зна да ли су му синови у части,
и не види ако су незнатни.
22 Само му је тело у болу своме,
само му душа за собом пати.“
18 У зору је настао велики метеж међу војницима, шта се десило са Петром. 19 Ирод је наредио да га нађу, али га није нашао. Пошто је саслушао стражаре, наредио да их погубе. Потом је из Јудеје отишао у Кесарију, па је тамо остао.
Иродова смрт
20 Ирод се веома љутио на Тирце и Сидонце. Ипак, они су са здруженим посланством дошли пред њега. Пошто су задобили царевог коморника Власта, молили су за мир, јер је њихова земља увозила храну из царске.
21 Уговореног дана, Ирод је, одевен у царску одору, сео на судијску столицу и одржао говор пред народом. 22 Народ је узвикивао: „Ово је глас бога, а не човека!“ 23 Истог часа анђео Господњи удари Ирода, јер није дао част Богу; умро је изједен од црва.
24 Али реч Божија се и даље ширила и расла.
25 Пошто су Варнава и Савле извршили своју службу, вратили су се из Јерусалима и повели са собом Јована званог „Марко“.
47 Ко је од Бога, тај слуша шта му Бог говори. Ви не слушате зато што нисте од Бога.“
48 Јевреји му одговорише: „Нисмо ли у праву кад кажемо да си Самарјанин и да је зли дух у теби?“
49 Исус одговори: „Није зли дух у мени, него ја поштујем свога Оца, а ви мене не поштујете. 50 Ја не тражим славу за себе. Али постоји један који тражи и он суди. 51 Заиста, заиста вам кажем: ко држи моју реч неће никада искусити смрти.“
52 Рекоше му Јевреји: „Сада знамо да је зли дух у теби. Авра̂м је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ’Ко држи моју реч неће никада умрети.’ 53 Зар си ти већи од оца нашег Авра̂ма који је умро? Па и пророци су помрли. За кога се ти то издајеш?“
54 Исус одговори: „Кад бих ја са̂м себи давао част, моја част не би вредела ништа. Мој Отац је онај који ми даје част, за кога ви говорите да је ваш Бог. 55 Ви га не познајете, а ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажљивац као и ви. Међутим, ја га познајем и држим његову реч. 56 Авра̂м, ваш отац, радовао се што ће видети мој долазак. Видео га је и радовао се.“
57 Рекоше му Јевреји: „Немаш још ни педесет година. Како си ти то видео Авра̂ма?“
58 Исус им одговори: „Заиста, заиста вам кажем: пре него што се Авра̂м родио, Ја Јесам.“ 59 На то сви дохватише камење да га каменују, али Исус се уклони од њих и оде из храма.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.