Book of Common Prayer
148 Славите Господа!
Славите Господа са небеса,
славите га на висинама!
2 О, анђели сви његови, славите га,
славите га, све војске његове!
3 Славите га, сунце и месече,
славите га, све блиставе звезде!
4 Славите га, небеса највиша,
и ви, воде врх небеса!
5 Нек Господње име славе,
јер он заповеди и они посташе.
6 За сву вечност њих је поставио,
уредбу је дао која проћи неће.
7 Ви са земље славите Господа –
немани морске и дубино свака;
8 громе и граде, снеже и магло,
олујо што реч његову остварујеш;
9 горе и сва брда, свако стабло родно
и сви кедрови;
10 звери и сва стоко,
гмизавци и птице крилате;
11 земаљски цареви и сви људи,
главари и владари земље;
12 младићи, а и девојке;
стари са младима!
13 Нек Господње име славе,
јер само је његово име узвишено;
величанство му је и над земљом и над небесима!
14 Свом народу он ће рог уздићи –
славу сваког који му је веран –
народу израиљском, народу њему блиском.
Славите Господа!
149 Славите Господа!
Нову песму запевајте Господу
и његове хвалоспеве у збору верника.
2 Нек Израиљ радује се своме Створитељу!
Нека кличе своме Цару народ са Сиона!
3 Нек му име славе играјући коло,
нек му засвирају на бубњу и лири.
4 Јер Господу је његов народ мио,
он понизне овенчава спасењем.
5 Нека народ верни ликује у части!
Нека кличу са лежаја својих!
6 У грлима нек им буду хвалоспеви Божији,
у рукама им мач с обе стране оштар;
7 да се освете народима
и донесу казну туђинцима;
8 да ланцима цареве им свежу
и окују гвожђем њихове племиће;
9 да на њима изврше записану пресуду,
што је на част свих његових верних.
Славите Господа!
150 Славите Господа!
Славите Бога у Светилишту његовом,
славите га под небеским сводом силе његове!
2 Славите га због његових силних дела,
славите га због његове силне величине!
3 Славите га уз јеку труба,
славите га и лиром и харфом!
4 Славите га и бубњем и колом,
славите га струнама и свиралама!
5 Славите га цимбалима громким,
славите га цимбалима звонким!
6 Нек Господа слави све што дише!
Славите Господа!
114 Када је из Египта изашао Израиљ,
дом Јаковљев из народа туђинског језика,
2 Јуда је постао његово Светилиште
и Израиљ царство његово.
3 Видело то море, па устукну,
а и Јордан потече уназад.
4 Ко овнови поскакаше горе
и брежуљци попут јагањаца.
5 Море, што си утекло?
Јордане, што си уназад потекао?
6 Горе, што скачете ко овнови
и ви, брежуљци, попут јагањаца?
7 Пред Господом потреси се, земљо,
пред Јаковљевим Богом;
8 што претвара стену у језеро,
кремен-камен у свој извор воде.
115 Немој нама, о, Господе, немој нама,
већ имену своме славу подај,
због милости своје и истине своје!
2 Зашто народи да говоре:
„Тај Бог њихов, где је?“
3 А Бог наш је на небесима
и он чини све што му се прохте!
4 Сребро су и злато њихови идоли,
људских руку дело.
5 Са устима – а неми,
са очима – а слепи;
6 са ушима – а глуви
и са носем који не мирише;
7 са рукама које не пипају,
са ногама које се не крећу
и са грлом што ни глас да пусти.
8 Такви ће да буду ти што су их начинили,
сви који се у њих поуздају!
9 Израиљу, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је штит!
10 Доме Аронов, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
11 Ви што стрепите од Господа,
у Господа се уздајте!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
12 Сетио се и нас Господ!
Нек нас благослови,
нека благослови дом Израиљев;
нека благослови дом Аронов!
13 Благословиће оне што стрепе од Господа,
како мале тако и велике.
14 Умножио вас Господ,
и вас и децу вашу!
15 Благословио вас Господ,
Саздатељ небеса и земље!
16 Небеса су Господња небеса,
а земљу је дао потомцима људи.
17 Преминули не славе Господа,
ни сви што у покој иду;
18 а ми Господа славимо
сада и довека!
Славите Господа!
Софар
11 А Софар из Намата је одговорио овим речима:
2 „Зар на многе речи одговора нема
и хоће ли причалица постати праведан?
3 Хоће ли твоје празне приче ућуткати људе
и твоје ругање проћи без понижења?
4 Ето, рекао си: ’Моја је поука без мане!
Ја сам невин у твојим очима!’
5 Али када би Бог хтео да говори,
против тебе да отвори уста своја;
6 да ти каже тајне мудрости –
мудрости што има двоструко значење –
сазнао би да Бог заборавља неке кривице твоје!
7 Да ли можеш да докучиш Божије дубине
и границе Свемоћног можеш ли да нађеш?
8 Од небеса су више!
И шта ту да урадиш?
Дубље су од Света мртвих!
И шта ту да докучиш?
9 Оне су од земље дуже
и мером су шире него море.
13 Ако будеш срце своје припремио
и руке своје к њему раширио;
14 а зло ти се у рукама нађе – одбаци га –
нек неправда не пребива у шатору твоме!
15 Тада ћеш без стида да подигнеш лице своје,
чврст ћеш бити, страховати нећеш.
16 Заборавићеш муку своју,
помишљаћеш на њу као на лањске снегове.
17 Светлији од поднева живот ће ти бити,
а и када ноћ наступи, биће као јутро.
18 Спокојан ћеш бити јер постоји нада!
Бићеш добро заштићен,
у спокојству спаваћеш.
19 Лежаћеш и нико те неће плашити,
многи ће ти се додворавати.
20 Згаснуће очи зликовачке,
уточиште њихово нестаће,
а нада једина им је да издахну душу.“
Свитак запечаћен са седам печата и Јагње
5 Затим сам у десници онога што је седео на престолу видео свитак, исписан изнутра и споља. Био је запечаћен са седам печата. 2 Тада сам видео моћног анђела како објављује снажним гласом: „Ко је достојан да отвори свитак и да отпечати његове печате?“ 3 И нико на небу, на земљи и под земљом није могао да отвори свитак и да погледа у њега. 4 Горко заплаках што се нико није нашао достојним да отвори свитак и да погледа у њега. 5 Један од старешина ми рече: „Не плачи! Ево, победио је Лав из Јудина племена, Корен Давидов; он је у стању да отвори свитак и његових седам печата.“
6 Потом сам видео Јагње сред престола, и око њега четири бића и старешине. Изгледало је као заклано. Имало је седам рогова и седам очију, а то су седам Божијих духова послатих по свој земљи. 7 Јагње је пришло ономе што седи на престолу и узело свитак из његове деснице. 8 А када је узело свитак, четири бића и двадесет четири старешине падоше ничице пред Јагњетом. Сваки од њих је имао китару и златне зделе, пуне тамјана, а то су молитве светих. 9 Они су певали нову песму:
„Достојан си да узмеш свитак,
и отвориш његове печате,
јер си био заклан,
те си својом крвљу откупио Богу људе
из сваког племена и језика,
народа и народности.
10 Ти си их учинио царством свештеника Богу нашему,
и они ће владати над земљом!“
11 Тада сам око престола видео мноштво анђела. Чуо сам њихове гласове, и гласове бића и старешина. Анђели, којих је било на хиљаде и милионе, 12 клицали су снажним гласом:
„Достојно је Јагње, које је било заклано,
да прими моћ и богатство,
мудрост и силу,
славу, част и благослов.“
13 Онда сам чуо сва жива бића на небу, на земљи, под земљом и све што живи у мору и на њему, како говоре:
„Ономе који седи на престолу и Јагњету,
припада благослов и част, слава и власт од сад и довека!“
14 А четири бића рекоше: „Амин!“, а старешине падоше ничице и поклонише се.
Исусова Проповед на гори
Блаженства
5 Када је Исус видео мноштво света, попео се на гору, и пошто је сео, приступише му његови ученици. 2 Исус поче да их поучава, говорећи:
3 „Блажени су сиромашни духом,
јер је њихово Царство небеско.
4 Блажени су жалосни,
јер ће примити утеху.
5 Блажени су кротки,
јер ће им се дати земља у наследство.
6 Блажени су гладни и жедни праведности,
јер ће се наситити.
7 Блажени су милостиви,
јер ће им се Бог смиловати.
8 Блажени су чисти срцем,
јер ће они Бога гледати.
9 Блажени су миротворци,
јер ће их Бог назвати својим синовима.
10 Блажени су прогнани због праведности,
јер је њихово Царство небеско.
11 Блажени сте кад вас буду вређали и прогонили и када вас због мене лажно оптуже приписујући вам свако зло. 12 Радујте се и кличите, велика је награда ваша на небесима; тако су прогонили и пророке пре вас.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.