Book of Common Prayer
Давид је испевао Господу речи ове песме онога дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке. Рекао је:
18 Волим те, Господе, моја снаго.
2 Господе, стено моја,
тврђаво моја, избавитељу мој.
Мој Бог је мени стена,
где заклон налазим.
Штите мој, роже мог спасења,
заклоне мој, уточиште моје!
3 Призваћу Господа славе предостојног,
и он ће ме спасти од мојих душмана.
4 Смртна су се ужад сплела око мене,
ужаснут сам разорним рекама.
5 Ужад су ме Света мртвих опколила,
смрт ме вреба са својим замкама.
6 У невољи завапих Господу,
и повиках ка Богу својему.
Из свог храма глас је мој чуо,
мој вапај стиже до њега,
до његових ушију.
7 Тад се земља уздрма, затресе,
задрхташе темељи планина,
стресоше се због његовог гнева.
8 Дим се диже њему из ноздрва,
огањ пламти из његових уста,
жар угљени из њега избија.
9 Он небеса пресави и сиђе,
под ногама густа му је тама.
10 Херувима узјаха, полете,
и заплови на крилима ветра.
11 Од таме начини око себе шатор,
сеницу за себе од тамних вода
и од облака тамних.
12 Од сјаја пред њим прођоше облаци,
пљушти град и угаљ ужарени.
13 Тада Господ загрме с небеса,
разлеже се глас Свевишњега,
град и угаљ ужарени.
14 Стреле своје одапе и душмане расу,
бљесну муњама, у пометњу их баци.
15 Кад си Господе почео да караш,
кад ти дах из ноздрва плану,
долине се водне показаше,
открише се темељи света.
16 Руку пружи са висина, дохвати ме,
из вода ме моћних извуче,
17 од моћног ме избави душмана,
и од оних јачих што ме мрзе.
18 Навалише на мене у дан моје муке,
али Господ ми је био ослонац.
19 Изведе ме на пространо место,
избави ме јер сам му по вољи.
20 Господ ми по правди мојој плати,
награди ми чистоћу руку мојих,
21 јер путеве Господње сачувах;
Богу своме ја нисам скривио.
22 Судови његови сви су ми пред очима,
од одредби његових одвратио се нисам.
23 Пред њим сам ја био беспрекоран,
сачувао сам себе од кривице,
24 по правди ме је мојој Господ наградио,
руке су ми недужне пред његовим очима.
25 Ти вернима исказујеш верност,
беспрекорнима узвраћаш поштењем.
26 С чистима ти поступаш чисто,
а с опакима поступаш лукаво.
27 Ти избављаш кротак народ,
а обараш поглед узносити.
28 Јер ти, Господе, светиљку ми палиш,
мој Бог моју таму расветљује.
29 Јер са тобом ја разбијам чету,
с Богом мојим прескачем зидине.
30 Пут је Божији беспрекоран,
реч је Господња у ватри прекаљена;
штит је свима што у њему уточиште траже.
31 Јер ко је Бог осим Господа?
Ко је стена осим нашег Бога?
32 Он је Бог који ме снагом опрема,
он пут мој чини беспрекорним.
33 Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
постави ме чврсто на висине.
34 Руке моје учи војевању,
да лук бронзани натежем мишицама.
35 Ти ми дајеш штит спасења свога,
десница ме твоја подупире,
твој одазив чини ме великим.
36 Шириш тло под кораком мојим,
да ми ноге не би посрнуле.
37 Душмане своје гоним и сустижем,
не враћам се док их не докрајчим.
38 Разбијам их и не могу устати,
и падају под моје ноге.
39 Ти ме опремаш снагом за битку,
и обараш пода мном моје противнике.
40 Ти учини да душмани моји
реп свој подвију преда мном,
да мрзитеље своје искореним.
41 Завапише, али им спаса нема ниоткуда;
Господу завапише, али он им не одговара.
42 Измрвих их као прах пред ветар,
избацих их као блато са улица.
43 Ти си ме избавио од сукоба с народом,
и поставио ме за главу пуцима.
Народ који нисам знао,
тај ми народ служи.
44 Туђинци ми ласкају,
чим ме чују, они ме слушају.
45 Туђинци губе срчаност,
из својих тврђава излазе дрхћући.
46 Живео Господ! Благословена била стена моја!
Узвишен био Бог мога спасења!
47 То је Бог што ме освећује,
он мени покорава народе;
48 избавља ме од мојих душмана.
Над мојим си ме мрзитељима узвисио,
избавио ме од човека насилног.
49 Зато ћу те хвалити, Господе, међу пуцима,
твоје ћу име песмом прослављати.
50 Велико спасење даје своме цару;
исказује милост помазанику своме, Давиду,
и његовом потомству довека.
Вилдад
8 А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:
2 „Докле ћеш о томе да причаш
и докле ће речи твојих уста бити вихор?
3 Зар Бог изврће правду?
Изврће ли Свемоћни праведност?
4 Ако су му твоја деца сагрешила,
он их је препустио њиховим гресима!
5 Али ако потражиш Бога
и Свемоћнога преклињеш за милост;
6 ако будеш чист и праведан,
он ће бдети над тобом
и обновиће твоје праведно боравиште.
7 Незнатни су били почеци твоји,
а будућност твоја процветаће силно.
8 Хајде, питај нараштај пређашњи
и истражи сазнања њихових предака.
9 Јер, ми смо од јуче, не знамо ништа,
сена су наши земаљски дани.
10 Зар те неће поучити,
рећи ти из срца свога и изнети поуке?
20 Гле, Бог не одбацује човека без мане,
али и не прихвата злотвора за руку.
21 Штавише, смехом ће испунити уста твоја
и усне твоје клицањем!
22 Стидом ће се загрнути они који те мрзе,
а шатор зликоваца ће нестати.“
Корнелијеви људи код Петра
17 Док је Петар био у недоумици питајући се шта би могло да значи виђење које је имао, стигли су људи које је послао Корнелије. Пошто су се распитали за Симонову кућу, стали су пред врата, 18 па су позвали и упитали да ли је ту одсео Симон звани „Петар“.
19 Док је Петар још увек размишљао о виђењу, рече му Дух: „Ево, траже те три човека. 20 Устани, сиђи доле и пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.“
21 Петар је сишао к људима и рекао им: „Ја сам онај кога тражите. Због чега сте дошли?“
22 Они су му одговорили: „Послао нас је капетан Корнелије, праведан и богобојазан човек, кога сав јудејски народ поштује. Њему је свети анђео наложио да те позове у његов дом, да чује шта имаш да кажеш.“ 23 Петар их је, затим, позвао унутра и угостио.
Петар у кући римског заповедника
Сутрадан се Петар спреми и крене са гласницима. Са њим је пошло и неколико браће из Јопе. 24 Следећег дана је стигао у Кесарију. Ту их је чекао Корнелије који је позвао своју родбину и најближе пријатеље. 25 Кад је Петар ушао у кућу, Корнелије му изађе у сусрет, паде пред његове ноге и поклони му се. 26 Но, Петар га подиже говорећи: „Устани, ја сам само човек.“
27 Разговарајући с њим, Петар је ушао у кућу где је затекао много окупљених. 28 Онда им се Петар обратио: „Ви знате да Јеврејину није допуштено да се дружи са странцем или да долази код њега. Ипак, Бог ми је показао да ниједног човека не називам поганим или нечистим. 29 Зато сам дошао без поговора кад сте ме позвали. Питам се, стога, зашто сте ме позвали?“
30 Корнелије одговори: „Пре три дана, баш у ово време, око три сата поподне[a], молио сам се у својој кући. Изненада, неки човек у сјајној одећи стаде преда ме 31 и рече ми: ’Корнелије, Бог је услишио твоју молитву и сећа се твојих милостиња. 32 Пошаљи некога у Јопу и позови Симона који се зове Петар. Он је гост у кући Симона кожара која се налази покрај мора.’ 33 Зато сам сместа послао по тебе. Добро си урадио што си дошао. Сада смо сви ми овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.“
14 Усред празника, Исус је отишао у храм и почео да поучава народ. 15 Тада су се Јевреји зачудили и рекли: „Откуд се овај разуме у свете списе кад се није школовао за то?“
16 Исус им је тада одговорио: „Ово учење не потиче од мене, него од Бога који ме је послао. 17 Ко хоће да чини оно што Бог хоће, знаће да ли ово учење долази од Бога или ја говорим у своје име. 18 Ко говори у своје име, тај тражи славу за себе. А ко тражи славу за оног који га је послао, тај је поштен и у њему нема неправде. 19 Није ли вам Мојсије дао Закон? А ипак нико од вас не поступа по Закону. Зашто хоћете да ме убијете?“
20 Народ му одговори: „Зао дух је ушао у тебе! Ко хоће да те убије?“ 21 Исус им одговори: „Учинио сам једно чудо и сви се дивите томе. 22 Ви обрезујете мушку децу, јер вам је Мојсије тако наложио, а ипак то чините и суботом. У ствари, обрезање сте примили од својих предака, а не од Мојсија. 23 Дакле, ако дечака обрезујете суботом, да се Мојсијев Закон не би нарушио, зашто се онда љутите на мене што сам целог човека исцелио у суботу? 24 Не судите по спољашњости, него судите по правди!“
Да ли је Исус Христос?
25 Неки Јерусалимљани рекоше: „Зар није то онај кога траже да убију? 26 А ево, он слободно говори и нико му се не супротставља. Да нису можда наши главари схватили да је он Христос? 27 Међутим, ми знамо одакле је овај. Када Христос дође, нико неће знати одакле је.“
28 Док је поучавао у храму, Исус је повикао: „Ви мислите да знате ко сам и одакле сам! Ипак, ја нисам дошао у своје име; Бог истинити ме је послао. Ви га не познајете, 29 а ја га познајем, јер сам од њега дошао и он ме је послао.“
30 Тада су гледали да ухвате Исуса, али нико није подигао руке на њега, јер још није био дошао његов час. 31 Ипак, много људи је поверовало у њега и говорило: „Када дође Христос, хоће ли чинити веће знаке него што их је овај учинио?“
32 Фарисеји су чули да се ово шапуће у народу, па су водећи свештеници и фарисеји послали храмску стражу да ухвате Исуса.
33 Тада Исус рече: „Још мало времена сам са вама, а онда одлазим оном који ме је послао. 34 Тражићете ме, али ме нећете наћи и где ћу ја бити ви не можете доћи.“ 35 Јевреји су тада говорили међу собом: „Где он то мисли да иде, а да га ми нећемо наћи? Да неће можда да иде Јеврејима расејаним међу Грке и да учи Грке? 36 Шта је мислио под тим кад је рекао: ’Тражићете ме, али ме нећете наћи и где ћу ја бити ви не можете доћи?’“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.