Book of Common Prayer
ק Коф
145 Од свег срца вапим! Господе, услиши ме,
да уредбе твоје држим!
146 Теби вапим да ме спасеш,
да прописе твоје држим.
147 Пре зоре се дижем и за помоћ вапим,
јер се твојој речи надам.
148 Још пре смене ноћне страже очи моје бдију,
да о твојој речи мислим.
149 О, Господе, по милости својој глас мој саслушај,
живот ми сачувај по својој одлуци.
150 Примичу се они што злобу смишљају,
они што су од твог Закона далеко.
151 А ти си, о, Господе, близу
и истина су све заповести твоје!
152 Одавно сам научио из твојих прописа
да си их довека учврстио.
ר Реш
153 Погледај на моју муку па ме ослободи,
јер твој Закон забораву не дам.
154 За мој случај се заузми, откупи ме,
речју својом живот ми сачувај.
155 А спасење је далеко од злобника,
јер уредбе твоје они и не траже.
156 О, Господе, големо је милосрђе твоје,
живот ми сачувај по својој одлуци.
157 Бројни су прогонитељи моји и душмани моји,
али ја не скрећем од прописа твојих.
158 Гади ми се кад гледам неверне,
што не маре за реч твоју.
159 Види како одредбе ти волим!
О, Господе, по милости својој живот ми сачувај!
160 Сва је твоја реч истина,
довека ти свака пресуда праведна.
ש Шин и Син
161 Безразложно гоне ме главари,
ал’ од речи твоје стрепи срце моје.
162 Због речи твоје радујем се
као онај који плен велики стекне.
163 Мрзим лаж, презирем је,
а твој Закон волим.
164 Седам пута на дан ја те славим
због твојих праведних одлука.
165 Обиље је мира на онима што ти Закон воле,
за њих нема спотицања.
166 О, Господе, спасу твом се надам;
извршавам твоје заповести.
167 Прописа се твојих држи душа моја,
ја их неизмерно волим.
168 Одредаба твојих и прописа твојих ја се држим,
јер сви су моји путеви пред тобом.
ת Тав
169 О, Господе, плач мој нека ти је близак!
По речи ми својој просветљење подај.
170 Моја молба нек пред тебе дође,
по свом обећању ти мене избави.
171 Нек се слива славопој са мојих усана,
јер ме својим уредбама учиш.
172 Нек реч твоју мој језик запева,
јер су праведне све заповести твоје.
173 Нек ти рука у помоћ ми стигне,
јер сам твоје одредбе одабрао.
174 О, Господе, за спасењем твојим чезнем
и у твоме Закону уживам!
175 Нека ми је душа жива да би те славила,
судови твоји нека ми помогну.
176 Попут овце ја сам залутао; а ти слугу свога тражи,
јер заповести твоје не дам забораву.
Песма поклоничка.
128 Благо сваком што се Господа боји,
оном који путеве му следи!
2 Зато ћеш јести плод својих руку;
благо теби, добро нек ти буде!
3 Жена ће ти бити као лоза плодоносна
усред куће твоје,
синови ти као изданци маслине
око твога стола!
4 Гле! Тако ће бити благословен човек
што се Господа боји!
5 Нек те са Сиона благослови Господ,
па да сваког дана свог живота
гледаш благостање Јерусалима;
6 па да гледаш децу деце своје.
Мир Израиљу!
Песма поклоничка.
129 „Много су ме тлачили још од како млад сам био“ –
нек каже Израиљ –
2 „Много су ме тлачили још од како млад сам био,
а ипак ме нису надвладали.
3 Преко мојих леђа су орали орачи
своје дуге бразде.
4 Праведан је Господ,
пресеко је конопце злотвора!“
5 Нек се стиде, нек устукну
сви што Сион мрзе.
6 Нек су као трава по крововима,
која свене пре него се почупа;
7 која жетеоцу руку не испуни,
ни наручје оном који снопље веже.
8 А ни пролазници нек не кажу:
„Благословени од Господа да сте!
Благосиљамо вас у Господње име!“
Песма поклоничка.
130 О, Господе, из дубина ја тебе призивам!
2 О, Господе, чуј глас мој,
ухо своје пригни
позиву преклињања мојих!
3 О, Господе, будеш ли кривице задржавао,
ко би онда опстао, Господе?
4 Али у теби је опраштање
да би те се бојали.
5 Господа ја ишчекујем,
ишчекује душа моја;
његовој се речи надам.
6 Душа моја Господа ишчекује
више но стражари јутро,
више но стражари јутро.
7 О, Израиљу, Господу се надај!
Јер милостив је Господ,
откупљује пребогато.
8 Баш он ће да откупи Израиљ
од свих његових кривица.
16 Шест стотина људи из Дановог племена, наоружаних за рат, остало је да стоји на улазу капије. 17 А она петорица што су ишли горе да уходе земљу оду унутра и узму резани кип, ефод, кућне идоле, и ливеног идола. Свештеник је стајао на улазу капије уз оних шест стотина људи наоружаних за рат.
18 Кад су ушли у Михејину кућу и узели резани кип, ефод, кућне идоле и ливеног идола, свештеник им рече: „Шта то радите?“
19 Они му одговорише: „Умукни! Стави руку на уста и пођи с нама. Бићеш нам оцем и свештеником. Није ли за тебе боље да будеш свештеник целом племену у Израиљу, него да будеш свештеник у дому једног човека?“ 20 Свештеник се томе обрадовао; узео је ефод, кућне идоле и резани кип, па се придружио народу. 21 Онда су се окренули и наставили пут. Напред су пустили децу, ситну стоку, и имовину.
22 Они су се већ били удаљили од Михејине куће, кад су житељи кућа које су биле око Михејине куће дигли вику и дали се у потеру за Дановцима. 23 Пошто су викали за њима, Дановци су се окренули и рекли Михи: „Шта је с тобом? Зашто си дигао народ?“
24 Михеја одговори: „Узели сте богове које сам направио и свештеника, и отишли. Шта мени остаје? И још ме питате: ’Шта је с тобом?’“
25 Дановци му рекоше: „Гласа више да ниси пустио за нама! Иначе би неки бесни људи могли да се оборе на тебе, па би навукао пропаст и на себе и на своју породицу.“ 26 Дановци, затим, оду својим путем, а Михеја, видевши да су јачи од њега, окрене се и врати својој кући.
27 Дановци су узели оно што је Михеја направио, и свештеника који је био код њега, па су навалили на Лаис, на мирне и безбрижне људе. Побили су их оштрицом мача, а град су спалили. 28 Није било никога да их избави, јер је град био далеко од Сидона, и с никим нису имали додира. Град је лежао у долини, која је била код Вет-Реова.
Дановци су изнова саградили град и населили се у њему. 29 Назвали су га Дан, по имену свога праоца Дана, који се родио Израиљу. Град се пре тога звао „Лаис“. 30 Дановци су поставили себи идола, а Јонатан, син Гирсама, Мојсијевог сина, и његови синови, били су свештеници Дановом племену, све до времена изгнанства земље. 31 Поставили су себи Михејиног идола, који је овај направио, тако да је стајао тамо за све време док је Дом Божији био у Силому.
14 Када су апостоли у Јерусалиму чули да су Самарјани прихватили Божију реч, послали су тамо Петра и Јована. 15 Када су ови стигли, помолили су се за Самарјане да приме Светог Духа. 16 Наиме, ни на кога од њих још није био сишао Свети Дух, већ су били крштени само у име Господа Исуса. 17 Апостоли су положили руке на њих, те су примили Духа Светога.
18 Кад је Симон видео да се Дух даје полагањем руку апостола, понудио им је новац 19 рекавши: „Дајте и мени ту власт да свако на кога положим руке прими Духа Светога.“
20 Петар му је одговорио: „Нека твој новац пропадне заједно с тобом кад си мислио да новцем можеш да стекнеш Божији дар. 21 Ти немаш ни дела ни удела у овој служби, јер твоје срце није право пред Богом. 22 Покај се за то зло и моли се Господу, не би ли ти опростио што си то наумио у свом срцу. 23 Видим, наиме, да си пун горког отрова и у оковима неправде.“
24 „Молите се Господу за мене – молио их је Симон – да ми се не догоди ништа од овога што сте рекли.“
25 Након што су им сведочили и објавили им реч Господњу, Петар и Јован су се вратили у Јерусалим, проповедајући успут Радосну вест у многим самарјанским селима.
Исус храни пет хиљада људи
6 После овога је Исус отишао на другу страну Галилејског језера (то јест, Тиверијадског језера). 2 Следило га је много народа, јер су посматрали знаке које је чинио на болеснима. 3 Исус је отишао на једну гору и сео тамо са својим ученицима. 4 Била је близу Пасха, јудејски празник.
5 Исус подиже поглед и опази да пристиже много света. Упитао је Филипа: „Где да купимо хлеба да нахранимо оволико света?“ 6 Ово је рекао искушавајући Филипа, а у ствари је знао шта ће учинити.
7 Филип му одговори: „Да купимо хлеба и за две стотине сребрњака не би било довољно да сваки добије нешто мало!“
8 Један од ученика, Андрија, брат Симона Петра, рече му: 9 „Ту је један момчић који има пет јечмених хлебова и две рибе. Ипак, то није довољно да се нахрани толики народ.“
10 Исус им рече: „Нека народ поседа!“ Било је ту доста траве. Људи тако поседаше, њих око пет хиљада. 11 Онда је Исус узео хлебове, захвалио Богу, па их је дао онима који су седели. Тако је учинио и са рибама, те је свако јео колико је хтео.
12 Када су се сви наситили, Исус рече својим ученицима: „Покупите преостале комаде да не пропадну.“ 13 Ученици сакупише дванаест котарица преосталог хлеба од оних пет јечмених хлебова које је народ јео.
14 Када су људи видели какав је знак Исус учинио, рекли су: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!“ 15 Међутим, Исус је знао да они хоће да га зацаре на силу, па је зато отишао на једну гору да буде са̂м.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.