Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Book of Common Prayer

Daily Old and New Testament readings based on the Book of Common Prayer.
Duration: 861 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Псалми 106

106 Славите Господа!

Хвалите Господа јер је добар,
    јер је милост његова довека.

Ко ће да искаже силна Господња дела,
    да му сву славу разгласи?
Благо онима што се држе правде,
    онима што увек поступају праведно.

Сети ме се, о, Господе,
    када си милостив свом народу;
у спасењу своме
    и мене се сети;
да видим напредак твојих изабраних,
    да се радујем у радости народа твога
    и хвалим се са твојим наследством.

Згрешили смо као преци наши;
    учинили смо неправду, скривили смо!
Наши преци у Египту нису разумели чудеса твоја,
    нису спомињали твоју велику милост,
па су се побунили крај мора,
    крај Црвеног мора.
А он их је избавио зарад свог имена,
    да би силу своју показао.
Запретио је Црвеном мору
    и оно је пресушило,
па их је водио дубинама
    као по пустињи.
10 Спасао их је од руке мрзитеља,
    откупио из руке душмана.
11 И воде су преплавиле њихове крвнике,
    нико од њих преостао није.
12 Тада су поверовали његовим речима
    и певали му хвалоспеве.

13 Али брзо су му дела заборавили,
    на савет његов чекали нису.
14 У пустињи их спопаде жудња,
    у пустари су искушавали Бога.
15 И он је дао како су тражили,
    али им је душе разболео.

16 У табору су завидели Мојсију и Арону,
    свецу Господњем.
17 На то се земља распукла,
    прогутала је Датана
    и затрпала Авиронову дружину.
18 Букнула је ватра у дружини,
    сукнуо је пламен на злобнике.
19 На Хориву излили су теле,
    клањали се ливеном идолу;
20 заменули су Славу своју
    за лик вола који пасе траву!
21 Заборавили су Бога, свог избавитеља,
    који је у Египту велика учинио дела;
22 чудеса у Хамовој земљи
    и страхоте на Црвеном мору.
23 Рекао је да би их истребио,
    да његов изабраник Мојсије
није стао пред њега у процеп,
    и одвратио његов разорни гнев.

24 Презрели су земљу милу
    и нису веровали његовој речи.
25 Гунђали су у својим шаторима
    и глас Господњи слушали нису.
26 А он им се заклео
    да ће их побити у пустињи;
27 да ће им побити децу међу народима
    и раселити по земљама.

28 Али они су се приклонили Вал-Фегору
    и јели жртве за мртве.
29 Својим су га поступцима на гнев изазвали
    па је пошаст букнула међу њима.
30 Али устао је Финес да посредује
    и пошаст је стала.
31 То му се урачунало као праведност
    кроз сва поколења, довека.
32 Гневили су га и на водама Мериве,
    па је и Мојсије због њих настрадао;
33 јер су му дух раздражили
    па је непромишљено говорио уснама својим.

34 Нису истребили народе
    за које им је Господ заповедио.
35 Помешали су се с народима,
    навикнули на њихова дела.
36 Служили су њиховим идолима
    и они су им постали замка.
37 Жртвовали су своје синове
    и своје ћерке злодусима.
38 Проливали су невину крв,
    крв својих синова и својих ћерки
које су жртвовали идолима Ханана;
    крвљу су опоганили земљу.
39 Оскрнавили су се делима својим,
    одали се блуду поступцима својим.

40 Тада је плануо гнев Господњи на његов народ,
    згадило му се његово наследство.
41 Предавао их је у руке народа
    па су над њима владали они што их мрзе;
42 тлачили их њихови душмани,
    понизили под њиховом влашћу.
43 Много пута их је избављао,
    али су били бунтовних намера,
    па су пропадали у својим кривицама.
44 Али он би их погледао у њиховој муци,
    чуо би им преклињање;
45 па се због њих подсетио свог савеза
    и сажалио по великој милости својој.
46 Чак је учинио да им се смилују
    сви тлачитељи њихови.

47 Спаси нас, Господе, Боже наш,
    скупи нас од народа,
да хвалимо твоје свето име,
    да се дичимо твојом славом.

48 Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
    од века до века.
И сав народ нека каже:
    „Амин.“

Славите Господа!

Књига о судијама 17

Михеја врши идолопоклоничку службу

17 Био неки човек из Јефремове горе по имену Михеја. Он је рекао својој мајци: „Хиљаду и стотину сребрних шекела који су ти украдени, због којих си преда мном изрекла клетву – то сребро је код мене, ја сам га узео.“

Његова мајка му рече: „Нека те Господ благослови, сине мој!“

Тих хиљаду и стотину сребрних шекела је вратио својој мајци. Мајка му рече: „Сребро које сам посветила Господу, дајем своме сину, да од њега начини резаног и ливеног идола. Сада ти их враћам.“

Кад је Михеја вратио сребро својој мајци, она је узела две стотине сребрних шекела и дала их златару. Он је од њих начинио резаног и ливеног идола који је стајао у Михејиној кући.

Овај човек, Михеја, је поседовао светиште. Он је начинио ефод и кућне идоле, и посветио једног од својих синова за свога свештеника. У оно време није било цара у Израиљу, и свако је радио што му се чинило право.

А био је један младић из Витлејема Јудиног, из Јудиног племена. Он је био Левит који је живео тамо као дошљак. Тај човек је отишао из града Витлејема у Јуди да нађе себи место да се насели као дошљак. Путујући дошао је у Јефремову гору до Михејине куће.

Михеја га упита: „Одакле долазиш?“

Левит му одговори: „Ја сам из Витлејема у Јуди, и тражим да се негде настаним.“

10 Михеја му рече: „Остани да живиш код мене и буди ми оцем и свештеником, а ја ћу ти давати десет сребрних шекела годишње, одећу и храну.“ Левит оде к њему. 11 Левит је пристао да живи код тог човека, и младић му је био као један од његових синова. 12 Михеја је посветио Левита и он му је постао свештеник. Младић је живео у Михејиној кући. 13 Михеја рече: „Сада знам да ће ми Господ дати напретка, зато што имам Левита за свештеника.“

Дела апостолска 7:44-8:1

44 Наши преци су у пустињи имали Шатор сведочанства. Бог је наложио Мојсију, док је разговарао с њим, да Шатор изради према нацрту који је видео. 45 Шатор који су примили, наши преци су унели у земљу, што су под Исусом Навином освојили од многобожаца, које је Бог отерао испред њих. Шатор је остао тамо све до времена цара Давида. 46 Он је стекао Божију наклоност, па је тражио од Бога да му дозволи да сагради Пребивалиште за Бога Јаковљевог. 47 Ипак, тек је Соломон саградио Дом Богу.

48 Али, Свевишњи не пребива у храмовима направљеним људским рукама, као што и пророк каже:

49 ’Небеса су престо мој,
    а земља постоље за ноге моје.
Какву кућу ћете ми саградити?
    И где је место мога почивања? – пита Господ.
50 Није ли све то моја рука начинила?’

51 О, ви тврдоглави и необрезани у срцу и ушима! Ви се увек противите Духу Светом, као што су то чинили и ваши преци 52 Кога од пророка ваши преци нису прогонили? Убили су чак и оне што су најављивали долазак Праведника, кога сте ви сада издали и убили. 53 Ви сте на заповест анђела примили Закон, али га нисте послушали.“

Стефанова смрт

54 Када су они то чули, ускипео је бес у њима, па су почели да шкргућу зубима на њега. 55 Тада је Стефан, испуњен Духом Светим, упро поглед у небо и угледао Божију славу и Исуса како стоји с десне стране Бога. 56 Затим је рекао: „Гле, видим отворено небо и Сина Човечијег како стоји с десне стране Богу.“

57 На то су они подигли велику вику, зачепили своје уши и једнодушно навалили на њега. 58 Одвукли су га изван града где су га каменовали. Сведоци су своје огртаче дали на чување младићу који се звао Савле.

59 Док су га каменовали, Стефан је зазивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!“ 60 Затим је пао на колена и гласно повикао: „Господе, не урачунај им овај грех!“ Након што је ово изговорио, уснуо је.

Ширење Цркве

А Савле је одобравао Стефаново убиство. Тог дана је настао велики прогон цркве у Јерусалиму, па су се сви, изузев апостола, расејали по Јудеји и Самарији.

Јован 5:19-29

19 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: Син ништа не може да чини са̂м од себе; он чини само оно што је видео да Отац чини. Што Отац чини, то исто чини и Син. 20 Наиме, Отац воли Сина и зато му открива све што са̂м чини. Откриће му и веће ствари, а ви ћете им се дивити. 21 Као што Отац подиже мртве и даје им живот, тако и Син даје живот онима којима хоће. 22 Отац, наиме, не суди никоме, него је сав суд предао Сину, 23 да сви поштују Сина, као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао.

24 Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот, те не иде на суд, него прелази из смрти у живот. 25 Заиста, заиста вам кажем: долази час, и већ је дошао, када ће мртви чути глас Сина Божијег. Који га чују, ти ће живети. 26 Јер, као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи. 27 Дао му је и власт да суди, јер је он Син Човечији. 28 Не чудите се томе, јер долази час када ће сви који су у гробовима чути његов глас, 29 па ће изаћи из њих. Тада ће они који су чинили добро ускрснути за живот, а они који су чинили зло ускрснуће да приме осуду.

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.