Book of Common Prayer
118 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека!
2 Нек Израиљ каже:
„Јер је милост његова довека!“
3 Нека дом Аронов каже:
„Јер је милост његова довека!“
4 Нека кажу они који стрепе од Господа:
„Јер је милост његова довека!“
5 У тескоби Господа сам звао;
чуо ме је Господ,
извео ме на пространо место.
6 Господ је на мојој страни, нећу се бојати;
шта ми може учинити човек?
7 Господ је на мојој страни,
међу мојим помагачима;
ја ћу само да ликујем
над онима што ме мрзе.
8 Боље је у Господу уточиште наћи,
него у човеку ослонац пронаћи.
9 Боље је у Господу уточиште наћи,
него у племићима ослонац пронаћи.
10 Сви народи опколише мене,
али сам их потиснуо у име Господње.
11 Опколише ме, баш ме окружише,
али сам их потиснуо у име Господње.
12 Прекрише ме као пчеле,
ал’ згаснуше ко пламен у трњу,
јер баш сам их потиснуо у име Господње.
13 Дивље су ме гурнули да паднем,
али ми је Господ помогао.
14 Господ је моја сила и песма,
он ми је спасење!
15 Повик клицања и спасења
у шатору је праведника,
силна је на делу десница Господња.
16 Подигла се десница Господња!
Силна је на делу десница Господња!
17 Ја умрети нећу, живећу
дела Господња да објавим.
18 А корио ме је Господ, баш ме је корио;
али смрти предао ме није.
19 Врата праведности отворите мени,
да кроз њих прођем и хвалим Господа!
20 То су врата Господња,
праведни ће кроз њих проћи.
21 Хвалићу те, јер си ми се одазвао,
јер си мени Спаситељ постао!
22 Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони.
23 Од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима.
24 Ово је дан саздан од Господа;
радујмо се и кличимо у њему!
25 О, Господе, вапимо ти, спаси!
О, Господе, вапимо ти, успех дај нам!
26 Благословен онај који долази у име Господње!
Благосиљамо вас из Дома Господњег!
27 Господ је Бог,
нас је обасјао.
Жртву празничну конопцима завежите
за рогове жртвеника.
28 Бог мој ти си, тебе ћу да хвалим;
о, мој Боже, тебе да величам!
29 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека!
Давидова похвална песма.
145 О, мој Боже, о, царе, величаћу тебе,
име твоје благосиљаћу у веке векова!
2 Сваког дана благосиљаћу те,
име ћу ти прослављати у веке векова.
3 Велики је Господ, предостојан славе,
величанства недокучивога.
4 Поколење поколењу твоја дела разглашава,
обзнањује силу твоју.
5 О красоти славе величанства твога,
о стварима чудним твојим ја ћу да размишљам[a].
6 Говориће људи о снази твојих страшних дела,
а и ја ћу да сведочим о твом величанству.
7 Казиваће сећање о твојој великој доброти,
клицаће радосно о праведности твојој.
8 Милосрдан и милостив је Господ,
спор на срџбу и богат милошћу!
9 Свакоме је Господ добар,
милосрдан свим својим делима.
10 О, Господе, славиће те свако дело твоје;
твоји верни благосиљаће те!
11 О слави твога царства говориће,
о снази твојој сведочиће;
12 дела ће му силна објавити људима,
и славну красоту његовога царства.
13 Царство свих времена јесте царство твоје,
твоја владавина за све нараштаје.
14 Господ је ослонац за све који падну,
узданица за све понижене.
15 Тебе очекују баш свачије очи
и ти им дајеш храну кад је томе време.
16 Руку своју ти отвараш
и ситиш жељу сваког живог бића.
17 На свим путевима својим праведан је Господ
и веран је у сваком подухвату.
18 Господ је близак свима што га призивају,
свима што га у истини зову.
19 Испуњава чежњу богобојазнима,
спасава их када чује како вапе.
20 Господ брани све који га воле,
а злотворе све ће да разори.
21 Господу ће уста моја ускликнути славопоје!
Нек све живо благосиља то свето му име,
у веке векова!
15 Она му рече: „Како можеш рећи да ме волиш, кад срцем ниси са мном? Трипут си већ терао шегу са мном и ниси ми рекао где се крије твоја велика снага.“ 16 Али како му је она свакога дана додијавала својим речима и салетала га, смучило му се до смрти, 17 па јој је отворио цело своје срце. Рекао јој је: „Бритва никада није прешла преко моје главе, јер сам назиреј Божији од мајчине утробе. Да се ошишам, снага би ме напустила; изгубио бих снагу и постао као сваки други човек.“
18 Кад је Далила видела да јој је отворио цело своје срце, поручила је филистејским кнезовима: „Дођите сада, јер ми је отворио цело своје срце.“ Филистејски кнезови дођу к њој, носећи сребро у рукама. 19 Она га је успавала на своме крилу и позвала једног човека, па му је одсекла седам праменова косе с главе. Прво га је она савладала. Тако га је напустила снага.
20 Онда је викнула: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“
Он се пробудио из сна мислећи: „Извући ћу се као и раније и ослободићу се“, јер није знао да је Господ одступио од њега.
21 Тада су га Филистејци ухватили и ископали му очи. Затим су га одвели у Газу и оковали га бронзаним оковима. У тамници је окретао млин. 22 Међутим, одсечена коса је почела да расте.
Самсонова смрт
23 А Филистејски кнезови били су се окупили да принесу велику жртву своме богу Дагону и да се провеселе. Рекли су: „Наш бог нам је предао у руке нашег непријатеља Самсона.“
24 Кад је народ видео Самсона, славио је свога бога и клицао:
„Наш бог нам је предао у руке
нашег непријатеља Самсона,
који је опустошио нашу земљу
и побио многе од нас.“
25 Кад им се срце испунило радошћу, повикали су: „Позовите Самсона да нас забавља!“ Довели су Самсона из тамнице, те је овај играо пред њима.
Онда су га поставили између стубова. 26 Самсон рече момку који га је водио за руку: „Остави ме тамо где могу да опипам стубове на којима грађевина почива, да се наслоним на њих.“ 27 А зграда је била пуна мушкараца и жена. Тамо су били и сви филистејски кнезови. Само је на крову било око три хиљаде мушкараца и жена који су гледали како Самсон игра. 28 Самсон зазва Господа и рече: „Господе Боже, сети ме се и дај ми снагу још само овај пут, о, Боже, да се одједном осветим Филистејцима за своје очи!“ 29 Самсон напипа два средња стуба на којима је зграда почивала, опре се о њих, десницом о један, а левицом о други, 30 и рече: „Нека умрем с Филистејцима!“ Затим их је свом снагом гурнуо, те се зграда срушила на кнезове и на народ који је био у њој. Оних које је побио умирући, било је више него оних које је побио за живота.
31 Тада су дошла његова браћа и сав дом оца његовог, узела га и однела горе. Сахранили су га између Сараје и Естаола у гробу његовог оца, Маноја. Он је судио Израиљу двадесет година.
13 Трећи пут долазим к вама – „Свака оптужба мора да се потврди само на основу изјаве два или три сведока.“ 2 Као што сам раније рекао пре свог другог доласка, тако и сад, у свом одсуству, унапред упозоравам оне који су раније сагрешили и све остале: дођем ли поново, нећу вас штедети. 3 Ви ионако тражите доказ да Христос говори преко мене. Он међу вама није слаб, него силан. 4 Он је, додуше, био разапет у слабости, али живи силом Божијом. Тако смо и ми слаби у Христу, али ћемо с њим живети за вас.
5 Испитајте сами себе: живите ли по вери. Проверите сами себе. Зар не схватате да је Исус Христос међу вама? Или можда нисте уверени у то? 6 Ипак се надам да ћете разумети да смо ми уверени у то.
7 Молимо се Богу да не учините никакво зло. Не чинимо то да би се показало да смо у праву, него да бисте ви чинили што је добро, макар се чинило да нисмо у праву. 8 Ми, наиме, не можемо ништа против истине, него само за истину. 9 Јер ми се радујемо када смо ми слаби, а ви јаки. Стога се молимо Богу за ваше усавршавање. 10 Пишем вам ово у одсуству, да не бих поступио оштро када дођем, јер ми је Господ дао власт да градим, а не да рушим.
11 Уосталом, браћо, радујте се, усавршавајте се, тешите се, будите сложни, живите у миру, па ће Бог љубави и мира бити са вама.
25 Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. 26 Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. 27 Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. 28 Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ 29 Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. 30 Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“
31 Његови ученици му одговорише: „Видиш и са̂м колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ 32 Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. 33 Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. 34 Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.