Book of Common Prayer
Песма. Псалам. Потомака Корејевих. Хоровођи. Жалосно. Пева се наизменично. Поучна песма Емана Езраита.
88 О, Господе, Боже мог спасења,
и дању и ноћу ја пред тобом вапим!
2 Нек пред тебе дође молитва моја,
моме преклињању ти ухо приклони!
3 Душа ми је препуна очаја,
Свету мртвих живот ми све ближи.
4 У друштву сам оних што иду у раку,
ја сам као човек који снаге нема;
5 положен сам међу мртве,
попут мртвих што леже у гробу,
као они које више не спомињеш
и што су далеко од твоје помоћи.
6 Ти си ме положио у најдубљу раку,
у тамне дубине.
7 Срџба твоја на мене је легла
и плаве ме сви таласи твоји. Села
8 Од мене си одвојио пријатеље моје,
гадним си ме њима учинио;
сада сам спутан, напоље не могу!
9 Очи су ми усахле од беде.
Призивам те сваког дана,
о, Господе, теби ширим руке своје!
10 Зар ћеш чуда за мртве да чиниш?
Хоће ли покојни устати да те славе? Села
11 Да ли се у гробу твоја милост разглашава,
и верност твоја у трулежу мртвих?
12 Па зар се у тами зна за чуда твоја,
за праведност твоју у земљи заборава?
13 А ја тебе, о, Господе, призивам у помоћ;
молитва се моја јутром подиже до тебе.
14 Господе, зашто ме одбацујеш?
Зашто своје лице од мене сакриваш?
15 Ојађен сам, од младости близу смрти;
очајан сам, натоварен ужасима твојим.
16 Срџба твоја ме је прегазила,
страхоте ме твоје уништиле.
17 Окружише ме попут воде поваздан,
наваљују једнодушно на ме.
18 Вољене и блиске од мене си уклонио
и ја сада другујем са тамом.
91 У заклону Свевишњег ко пребива,
у сенци Свемоћног тај почива!
2 Господу ћу рећи:
„Мој заклоне и тврђаво моја!
Мој Боже у кога се уздам.“
3 Јер он ће те избавити
из птичарске омче
и помора кобног.
4 Својим перјем покриће те,
сакрићеш се под његова крила;
штит и бедем истина је његова.
5 Страхоте ноћне нећеш се плашити,
а ни стреле која дању лети;
6 ни помора што се мраком шуња,
ни заразе што коси у подне.
7 Поред тебе хиљада ће пасти,
теби здесна и десет хиљада,
а теби се приближити неће!
8 Само ћеш рођеним очима да гледаш,
над опаким видећеш освету.
9 Зато што си у Господу, у уточишту моме,
у Свевишњем пребивалиште себи нашао
10 зло те задесити неће,
и ни близу твог шатора пошаст прићи неће.
11 Јер он ће заповедити својим анђелима
да те чувају на свим твојим путевима.
12 Они ће те понети на својим рукама,
да ногом не би о камен запео.
13 Изгазићеш и лава и змију,
прегазићеш лавића и гују.
14 „Избавићу га јер ми је привржен;
на висину, у заклон га стављам,
јер познаје моје име.
15 Он ће мене звати, а ја ћу му се одазвати;
бићу са њим у невољи да га спасем
и учиним часним.
16 Животом дугим ћу га наситити,
даћу му да види избављење моје.“
Псалам. Песма за дан суботњи.
92 Баш је добро хвалити Господа,
твом имену певати, Свевишњи;
2 милост твоју ујутру јављати,
сваке ноћи верност твоју;
3 лиром са десет струна
и харфином мелодијом!
4 Јер ти си ме, о, Господе,
обрадово делом својим;
кличем труду руку твојих.
5 Како су велика дела твоја, о, Господе!
Како су дубоки науми твоји.
6 Човек без памети не зна
и безумник ово не разуме;
7 Кад зликовци ничу као трава
и кад сваки злотвор цвета,
то је да би заувек пропали!
8 А ти си довека узвишен, о, Господе!
9 О, Господе, ено твојих душмана;
ено твојих душмана, гину,
и сви што злобно раде биће одувани.
10 Ти си мој рог уздигао као у бивола,
помазан сам свежим уљем.
11 Очима гледам по зидинама мојим
оне што се против мене дижу;
ушима својим слушам злотворе.
12 Као палма грана се праведник,
као кедар расте на Ливану!
13 Посађени у Дому Господњем
цветаће у двориштима Бога нашег.
14 Биће плодоносни и када остаре,
једри и зелени биће;
15 и јављаће: праведан је Господ, стена моја,
неправде у њему нема!
Авимелех
9 Авимелех, син Јеровалов, оде у Сихем к браћи своје мајке, и рече њима и целом роду своје мајке: 2 „Реците становницима Сихема: ’Шта је боље за вас: да над вама влада седамдесет људи, сви Јеровалови синови, или да над вама влада један човек? Сетите се да сам ја ваше тело и крв.’“
3 Кад су браћа његове мајке пренела све ове речи свим становницима Сихема, њихово срце се приклонило Авимелеху. Говорили су: „Он је наш брат.“ 4 Тада су му дали седамдесет шекела сребра[a] из храма Вал-Верита; с тим је Авимелех унајмио неке ништарије и пустолове, који су пошли за њим. 5 Затим је отишао у дом свога оца у Офру и побио своју браћу, Јеровалове синове, њих седамдесет, на једном камену. Преживео је само Јеровалов најмлађи син, Јотам, који се сакрио. 6 После тога су се окупили сви становници Сихема и Вет-Мила и поставили Авимелеха за цара код храста који стоји код Сихема.
7 Кад су то јавили Јотаму, он оде, стаде на врх горе Геризима и повика из свег гласа: „Послушајте ме, мештани Сихема, тако вас чуо Бог!
8 Пошла једном стабла да помажу цара који ће владати над њима. Рекли су маслини: ’Владај над нама.’
9 Маслина им одговори: ’Зар да се одрекнем своје масноће, којом се чини част боговима и људима, да бих се њихала над другим дрвећем?’
10 Стабла рекоше смокви: ’Дођи и владај над нама.’
11 Смоква им одговори: ’Зар да се одрекнем своје слаткоће и свог изврсног плода, да бих се њихала над другим дрвећем?’
12 Стабла рекоше лози: ’Дођи и владај над нама.’
13 Али лоза им одговори: ’Зар да се одрекнем свога вина које весели богове и људе, да бих се њихала над дрвећем?’
14 А сва стабла рекоше трну: ’Дођи и владај над нама.’
15 Трн одговори стаблима: ’Ако заиста хоћете да ме помажете за цара над вама, дођите и склоните се у мој хлад. А ако нећете, нека плане огањ из трна и спали кедрове ливанске.’
16 Јесте ли, дакле, поступили часно и савесно кад сте зацарили Авимелеха? Јесте ли добро поступили према Јеровалу и његовом дому? Јесте ли му право учинили након свега што је учинио за вас?
19 Ако сте поступили часно и савесно према Јеровалу и његовом дому, онда се радујте с Авимелехом, и он нека се радује с вама. 20 А ако нисте, нека плане огањ из Авимелеха и спали мештане Сихема и Вет-Мила, и нека плане огањ из мештана Сихема и Вет-Мила и спали Авимелеха.“
21 Тада Јотам побеже. Пошто је утекао, отишао је у Вир и тамо се настанио, како би се склонио од свога брата Авимелеха.
13 Када су присутни видели Петрову и Јованову одважност и дознали да су необразовани и обични људи, били су запањени. Препознали су у њима оне који су били са Исусом. 14 Но, гледајући исцељеног човека како стоји са њима, остали су без речи. 15 Тада су наредили Петру и Јовану да напусте Велико веће, а они су почели да се саветују међу собом: 16 „Шта да радимо са овим људима? Не можемо порећи да су учинили овај знак, јер се то одиграло наочиглед свих становника Јерусалима. 17 Ипак, да се ово учење не би још више проширило у народу, запретићемо им да никоме не проповедају у Исусово име.“
18 Тада су дозвали апостоле и наредили им да нипошто не говоре нити уче у Исусово име. 19 Али, Петар и Јован им одговорише: „Просудите сами да ли је право пред Богом да се више покоравамо вама или Богу, 20 јер не можемо престати да говоримо о ономе што смо чули и видели.“
21 Чланови Већа су им још једном запретили, па су их пустили на слободу. Нису могли да се одлуче како да их казне, јер је сав народ славио Бога за оно што се догодило. 22 Наиме, човек који је био чудесно исцељен имао је више од четрдесет година.
Молитва за храброст апостола
23 Чим су Петар и Јован били ослобођени, отишли су к својима и известили их о ономе што су им водећи свештеници и старешине рекли. 24 Када су чули ово, једнодушно су се помолили Богу речима: „О, Господару, Створитељу неба и земље, мора и свега што је у њима. 25 Ти си Духом Светим, преко нашег праоца, Давида, твога слуге рекао:
’Зашто ли се буне народи,
шта то људи узалуд смишљају?
26 Цареви се света прикупљају,
кнезови се с њима саветују,
да навале сложно на Господа
и на његовог Помазаника[a].’
27 Да, заиста су се удружили у овом граду Ирод, Понтије Пилат, незнабошци и израиљски народ против твога светог слуге Исуса, кога си помазао. 28 Они су учинили оно што си ти по својој вољи и сили унапред одредио. 29 А сада, Господе, погледај на њихове претње и дозволи својим слугама да с пуном слободом навешћују твоју реч. 30 Испружи своју руку да се догађају исцељења, знаци и чуда – именом твога светог слуге Исуса.“
31 Када су се помолили, потресла се кућа у којој су били окупљени, те су се сви испунили Духом Светим. Затим су одважно навештавали Божију реч.
Свадба у Кани галилејској
2 Трећег дана је била свадба у Кани галилејској. Тамо је била и Исусова мајка. 2 Исус и његови ученици су такође били позвани на свадбу. 3 Када је понестало вина, рече Исусу његова мајка: „Немају више вина.“
4 „Није твоје да ми говориш шта да чиним – рече јој Исус. Мој час још није дошао.“
5 Исусова мајка рече слугама: „Радите све што вам каже.“
6 Тамо је било шест камених посуда за воду, које су по јудејским прописима служиле за обредно прање. У сваку је могло да стане око два или три метрита[a].
7 Исус рече слугама: „Напуните посуде водом.“ Они их напунише до врха.
8 Затим им рече: „Захватите сад и однесите трпезару да окуси.“
Они му однесоше. 9 Трпезар је окусио вино које је постало од воде, али није знао одакле је. То су знале слуге које су захватиле воду. Трпезар је онда позвао младожењу 10 и рекао му: „Сваки домаћин прво износи добро вино, а кад се гости опију, онда слабије. А ти си чувао добро вино све до сада.“
11 У Кани галилејској је Исус учинио свој први знак и тако показао своју славу. Ту су његови ученици поверовали у њега.
12 После овога је Исус са својом мајком, браћом и ученицима отишао у Кафарнаум. Остао је тамо неколико дана.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.