Book of Common Prayer
Песма. Псалам Асафов.
83 О, Боже, немој да заћутиш!
Не онеми,
немој да мирујеш, о Боже!
2 Гле, ено их буче твоји душмани,
главу дижу они што те мрзе!
3 Сплетке кују против твог народа
и заверу праве твоме штићенику.
4 Рекли су: „Дођите, дајте да их сатремо као народ,
да се име Израиља више не спомене!“
5 Ено, сви су сложни у замисли
да против тебе савез склопе:
6 шатори Едома и Исмаила,
Моава и Агарина;
7 Гевала, Амона и Амалика,
Филистејци с житељима Тира.
8 Још им је и Асирија пришла,
пристала ко војска уз децу Лотову. Села
9 Учини им као Мадијану и као Сисери,
као Јавину на потоку Кисону!
10 Били су потрвени код Ен-Дора,
претворени у ђубриво за њиву.
11 С племићима им поступи као с Оривом и Зивом,
а са кнезовима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12 Јер они говоре:
„Заузмимо Божије пашњаке!“
13 О, мој Боже, претвори их у клупко корова,
у плеву на ветру!
14 Ко кад ватра шуму пали
и ко кад пламен горе жари,
15 тако их потерај вихором својим,
ужасни их својом олујом.
16 Бешчашћем им лице покриј,
па нек вапе за именом твојим, о, Господе!
17 Нек се стиде и смету довека!
Нек пропадну срамећи се!
18 Па нека се зна – име ти је Господ –
над земљом си целом ти једини Свевишњи!
Давидова похвална песма.
145 О, мој Боже, о, царе, величаћу тебе,
име твоје благосиљаћу у веке векова!
2 Сваког дана благосиљаћу те,
име ћу ти прослављати у веке векова.
3 Велики је Господ, предостојан славе,
величанства недокучивога.
4 Поколење поколењу твоја дела разглашава,
обзнањује силу твоју.
5 О красоти славе величанства твога,
о стварима чудним твојим ја ћу да размишљам[a].
6 Говориће људи о снази твојих страшних дела,
а и ја ћу да сведочим о твом величанству.
7 Казиваће сећање о твојој великој доброти,
клицаће радосно о праведности твојој.
8 Милосрдан и милостив је Господ,
спор на срџбу и богат милошћу!
9 Свакоме је Господ добар,
милосрдан свим својим делима.
10 О, Господе, славиће те свако дело твоје;
твоји верни благосиљаће те!
11 О слави твога царства говориће,
о снази твојој сведочиће;
12 дела ће му силна објавити људима,
и славну красоту његовога царства.
13 Царство свих времена јесте царство твоје,
твоја владавина за све нараштаје.
14 Господ је ослонац за све који падну,
узданица за све понижене.
15 Тебе очекују баш свачије очи
и ти им дајеш храну кад је томе време.
16 Руку своју ти отвараш
и ситиш жељу сваког живог бића.
17 На свим путевима својим праведан је Господ
и веран је у сваком подухвату.
18 Господ је близак свима што га призивају,
свима што га у истини зову.
19 Испуњава чежњу богобојазнима,
спасава их када чује како вапе.
20 Господ брани све који га воле,
а злотворе све ће да разори.
21 Господу ће уста моја ускликнути славопоје!
Нек све живо благосиља то свето му име,
у веке векова!
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
85 Ти си, Господе, благонаклон земљи својој;
Јакову си срећу повратио;
2 свом народу кривицу опростио,
све њихове грехе си покрио. Села
3 Сву си срџбу своју утихнуо
и згаснуо јару свога гнева.
4 Обнови нас, Боже нашега спасења
и не буди на нас више гневан.
5 Хоћеш ли довека да се гневиш на нас,
срџбу своју да пренесеш
с нараштаја на нараштај?
6 Нећеш ли нам опет доћи и оживети нас,
па да ти се радује твој народ?
7 Милост своју покажи нам, о, Господе!
Своје нам спасење ти подари!
8 Послушаћу шта год да ми Господ Бог објави.
Јер, он најављује мир народу своме,
својим вернима;
ал’ на лудост нек се не враћају.
9 Заиста је његово спасење близу богобојазнима,
кад ће слава нашу земљу да настани.
10 Срећу се милост и истина,
правда и мир љубе се!
11 Из земље истина буја,
а правда с небеса доле гледа.
12 Још ће Господ добра дати,
нашој земљи даће њеног рода.
13 Правда пред њим иде
и стазу спрема по корацима његовим.
Давидова молитва.
86 Своје ухо пригни, о, Господе!
Услиши ме, јер сиромах
и невољник ја сам.
2 Душу моју ти сачувај, јер сам веран;
свога слугу спаси,
јер ти си мој Бог у кога се уздам.
3 Смилуј ми се, о, Господе,
јер ти вапим од јутра до сутра!
4 Разгали душу слуге свога,
јер ја теби, о, Господе, душу своју дижем.
5 Ти си добар, Господе;
вољан си да прашташ,
милошћу си богат
за све што те призивају.
6 О, Господе, чуј молитву моју!
Поклони пажњу гласу мога преклињања.
7 Ја ћу тебе звати у дану моје невоље
јер ти ћеш се одазвати.
8 Нема, Господе, никог попут тебе међу боговима,
не постоје дела као што су твоја.
9 Сви народи које си створио ће доћи,
пред тобом се поклонити, Господе,
име своје прославити.
10 Јер ти си велик,
чудеса ти твориш,
ти си Бог једини.
11 Научи ме своме путу, Господе,
да поступам по истини твојој,
да се срцем целим
твог имена бојим.
12 И ја ћу да те хвалим, Господе, мој Боже,
срцем својим целим!
Довека ћу да величам име твоје.
13 Јер велика је милост твоја према мени,
јер си душу моју избавио
из најдубљег Света мртвих.
14 Боже, против мене устају охоли;
моју душу траже бездушници;
они тебе немају пред собом.
15 А ти си, Господе, Бог милостив и милосрдан,
спор на срџбу, богат милошћу и истином.
16 На мене се осврни,
милостив ми буди;
своју снагу подај слузи своме,
спаси сина слушкиње своје.
17 На мени покажи знак доброте,
па нек виде они што ме мрзе;
нека се застиде тебе, о, Господе,
јер си ми помогао и утешио ме.
Гедеонов ефод
22 Тада му Израиљци рекоше: „Владај над нама, ти, твој син и твој унук, јер си нас избавио из мадијанске руке!“
23 Гедеон им одговори: „Ја нећу да владам над вама, а ни мој син неће владати над вама. Господ ће владати над вама.“ 24 Гедеон настави: „Ипак, тражићу од вас једно: нека ми свако од вас да по један прстен од свог плена.“ Поражени су носили златне прстенове, јер су били Исмаиљци.
25 Они одговоре: „Радо ћемо дати!“ Прострли су један огртач, па је сваки човек бацио тамо по један прстен од свога плена. 26 Тежина златних прстенова које је Гедеон тражио износила је хиљаду седам стотина шекела злата[a], не рачунајући месечиће, ланчиће, скерлетну одећу коју су носили мадијански цареви, и привеске који су висили о вратовима њихових камила. 27 Од њих је Гедеон направио ефод и поставио га у своме граду, Офри. Сав се Израиљ повео за њим, и тако се одао блуду идолопоклонства. То је била замка за Гедеона и његов дом.
Гедеонова смрт
28 Тако су Мадијанци били понижени пред Израиљцима и нису више дизали главу. Земља је била мирна четрдесет година, докле год је Гедеон живео.
29 А Јеровал, син Јоасов, оде да живи у свом дому. 30 Гедеон је имао седамдесет синова који су потекли од њега, јер је имао много жена. 31 Он је имао и једну иночу у Сихему, која му је родила сина. Он му је дао име Авимелех.
32 Гедеон, син Јоасов, умре у дубокој старости. Сахранили су га у гробу Јоаса, његовог оца, у Офри Авиезеровој. 33 Након Гедеонове смрти Израиљци су се поново одали блуду идолопоклонства, служећи Валима, те су прогласили Вал-Верита за бога. 34 Израиљци се више нису сећали Господа, Бога свога, који их је избавио из руку свих њихових непријатеља унаоколо. 35 Нису више поштовали дом Јеровала – Гедеона, за све добро што је учинио за Израиљ.
Петар и Јован пред судом
4 Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. 2 Били су веома узнемирени што су учили народ и објављивали да је у Исусу ускрсење мртвих. 3 Ухватили су Петра и Јована и бацили их у затвор до наредног дана, јер је већ било вече. 4 Ипак, многи од оних који су чули Петрову поруку су узверовали, тако да је број верника порастао на пет хиљада.
5 Следећег дана су се у Јерусалиму окупили поглавари, старешине и зналци Светог писма, 6 затим Првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и други из првосвештеничке лозе. 7 Извели су апостоле пред себе и упитали их: „Каквом силом и у чије име сте то учинили?“
8 Тада Петар, испуњен Светим Духом, одговори: „Поглавари и старешине народа! 9 Ако смо данас изведени на саслушање због доброг дела које смо учинили болесном човеку и због начина његовог исцелења, 10 онда знајте и ви и читав израиљски народ: то је учињено у име Исуса Христа из Назарета, кога сте ви разапели, а кога је Бог ускрсао. Његова сила је учинила да овај човек стоји пред вама здрав. 11 Исус је ’камен што сте ви, градитељи, одбацили, а који је постао камен угаони.’
12 Спасења нема ни у једном другом, јер под небом нема другог имена међу људима, које нас може спасти.“
Исус позива Филипа и Натанаила
43 Следећег јутра Исус је одлучио да иде у Галилеју. Нашао је Филипа и рекао му: „Пођи за мном!“
44 Филип је био из Витсаиде. Андрија и Петар су били из истог места. 45 Филип је нашао Натанаила и рекао му: „Нашли смо онога о коме је Мојсије писао у Закону и о коме су писали Пророци. То је Исус, син Јосифов из Назарета.“
46 Натанаил рече: „Може ли ишта добро да дође из Назарета?“
Филип му одговори: „Дођи и види.“
47 Исус је видео Натанаила како му иде у сусрет, па је рекао за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема преваре.“
48 Натанаил га упита: „Одакле ме познајеш?“
Исус му одговори: „Пре него што те је Филип позвао, видео сам те под смоквом.“
49 Натанаил му одговори: „Рави[a], ти си Син Божији, ти си Цар Израиљев!“
50 Исус му рече: „Верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео под смоквом. Видећеш и веће ствари од овог.“ 51 Још рече: „Заиста, заиста вам кажем: видећете отворено небо и анђеле Божије како узлазе и силазе ка Сину Човечијем.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.