Book of Common Prayer
Хоровођи. Напев: „Не погуби“. Псалам Асафов. Песма.
75 Хвалимо те, Боже,
хвалимо те, јер нам је име твоје блиско;
чудеса твоја спомиње народ.
2 „Ја одређујем заказано време,
ја подједнако судим.
3 Растапа се земља и сав њезин живаљ,
а ја стубове њене постављам. Села
4 Бахатима кажем:
’Немојте се бахатити’;
и зликовцима:
’Рог свој не дижите.
5 Рог свој у висине не дижите,
дрско не причајте.’“
6 Јер уздизање не долази ни са запада,
ни са истока, ни из пустиње;
7 већ је Бог судија:
једног руши, једног диже.
8 Ено, чаша је у Господњој руци
и вино пуно зачина се пени.
И излиће из ње, и заиста ће пити,
до талога искапиће је сви земаљски зликовци.
9 О томе ћу довека да јављам,
певаћу похвале Богу Јаковљевом!
10 „Све рогове зликовачке ја ћу да изломим,
а рогови праведника уздигнути биће.“
Хоровођи, уз жичане инструменте. Асафов псалам. Песма.
76 Бог је познат у Јуди,
име му је узвишено у Израиљу!
2 Салим му је конак,
на Сиону му стан.
3 Тамо је сломио стрелу запаљену,
штит и мач и справе ратничке. Села
4 Ти блисташ,
славнији си од тих брда са пленом.
5 Људи храброг срца су оплењени,
позаспаше;
јаки људи,
ал’ ни руку да подигну.
6 Заспаше довека од поклича твога,
о, Боже Јаковљев, и коњ и коњаник!
7 Ти! Ти си страшан!
Кад се гневиш, ко пред тобом може да опстане?
8 Са небеса ти суд јављаш.
Земља се преплаши, онеми,
9 кад устаје Бог да суди
и да спасе све понизне на земљи. Села
10 Прослављаш се и људским гневом,
опасујеш се преживелима од гнева.
11 Заветујте се и завете извршите Господу, своме Богу;
сви који су око њега,
нек Страшноме дар донесу!
12 Владарима он дух обара,
од њега стрепе цареви земаљски!
Псалам Давидов.
23 Господ је мени Пастир,
ни у чему ја не оскудевам.
2 На зеленој паши одмара ме,
води ме на воде починка.
3 Душу моју опоравља,
води ме стазама праведности,
ради свог имена.
4 Па да и долином смртне сене ходам,
нећу се бојати зла, јер си ти са мном;
штап твој и палица твоја дају ми утеху.
5 Ти простиреш сто преда мном
у присуству мојих душмана,
намазао си уљем главу моју,
и чаша се моја прелива.
6 Да, доброта и милост твоја
пратиће ме у све дане живота мога
и ја ћу становати у Дому Господњем
у данима многим.
Давидов.
27 Господ ми је светлост и спасење,
кога да се бојим?
Господ је моја тврђава,
од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале опаки
да ми тело ждеру,
моји противници и душмани,
они се спотичу и падају.
3 Па да и војска крене против мене,
моје се срце неће уплашити.
Да се и рат поведе против мене,
и тада ћу бити пун поуздања.
4 Једно тражим од Господа
и за тиме жудим:
да пребивам у Дому Господњем
кроз све дане свог живота;
да посматрам лепоту Господњу,
и савет потражим у његовом Дому.
5 Јер он ме склања под сеницу своју
у дан невоље,
скрива ме у скровишту свог шатора,
на стену ме подиже.
6 Узвисила се сада моја глава
изнад мојих душмана око мене:
у његовом шатору жртве ћу хвале принети,
певаћу Господу, песмом га славити.
7 Чуј, Господе, глас мој,
смилуј ми се, услиши ме!
8 Моје ме срце упућује к теби:
„Тражи лице моје.“
Твоје лице тражим, Господе.
9 Не криј своје лице од мене,
не изручи гневу слугу свога,
ти си увек био моја помоћ,
не напуштај ме, не остављај ме,
Боже спасења мога.
10 Ако ме напусте и отац и мајка,
Господ ће ме примити.
11 Учи ме, Господе, своме путу,
равном ме стазом води,
ради мрзитеља мојих.
12 Не предај ме вољи мога противника,
јер лажни сведоци устају на мене,
који одишу насиљем.
13 Ја верујем да ћу видети доброту Господњу
у земљи живих.
14 Чекај на Господа:
буди јак и одважна срца,
и чекај на Господа.
19 Цареви су дошли и ратовали,
у бој ступише цареви ханански
код Танаха, крај вода мегидских,
ал’ се плена – сребра не домогоше.
20 С неба су звезде ратовале,
са својих су стаза са Сисером ратовале.
21 Однесе их поток Кисон, поток древни, поток Кисон.
Ступај смело, душо моја!
22 Копита су тад коњска затутњала,
у галоп, у галоп ударише пастуви.
23 ’Проклињите Мероз!’ – рече Анђео Господњи.
’Љуто проклињите његове мештане,
јер не притекоше у помоћ Господу,
не помогоше Господу против моћних.’
24 Благословена нек је Јаила међу женама,
жена Хевера Кенејца,
благословенија нек је од свих жена шатора.
25 Кад је тражио воде, млека му нали,
у зделу кнежевску масла му даде.
26 Левицом се машила за колац,
а десницом за маљ ковачки,
па удари Сисеру и главу му смрска,
здроби му, проби му слепоочнице.
27 Код њених ногу сави се и паде,
пружио се подно њених ногу,
где се сави, тамо мртав паде.
28 Сисерина мајка кроз прозор погледава,
кроз решетку она са сузама збори:
’Зашто му кола још не пристижу?
Зашто топот кола његових касни?’
29 Најмудрија јој одговара дворкиња,
самој себи она одговара:
30 ’Плен су нашли, па га сада деле,
по девојку, па и две на ратника,
бојено и исткано за плен Сисери,
бојено и исткано, то му је плен,
за вратове оних који плене.’
31 Тако нек пропадну сви твоји душмани, Господе,
као сунце у пуном сјају нека сину који тебе воле!“
Земља је била мирна четрдесет година.
22 Зато, народе израиљски, послушај ове речи: Исус Назарећанин је био човек чије је посланство Бог потврдио пред вама моћним делима, чудима и знацима које је учинио преко њега, док је био међу вама. Ви то и сами знате. 23 Ипак, Бог је у складу са својом унапред одређеном намером и предзнањем, допустио да буде предан вама, а ви сте га, посредством безаконика, приковали на крст и убили. 24 Али Бог га је ускрсао из мртвих ослободивши га од власти смрти, јер смрт није могла да овлада њиме. 25 Давид је за Исуса рекао следеће:
’Господ ми је увек пред очима.
Пошто ми је он са десне стране,
ништа мене уздрмати неће.
26 Зато ми је срце усхићено,
а мој језик томе се радује;
цело моје тело почива у нади,
27 што ми душу нећеш препустити Свету мртвих,
нити дати да твој Светац трули.
28 Путеве живота ти си ми открио,
пун радости пред тобом ћу бити.’
29 Драга браћо, с пуним поуздањем тврдим да је родоначелник Давид умро и био сахрањен, а његов гроб је ту, међу нама, до дана данашњега. 30 Но, како је Давид био пророк, знао је да се обећање које му је Бог уз заклетву дао односи на једног од његових потомака који ће наследити његов престо. 31 Он је то унапред видео, те је навестио Христово ускрсење: ’Није био препуштен Свету мртвих, нити му је тело иструнуло.’
32 И баш тог Исуса је Бог подигао из мртвих, чему смо сви ми сведоци. 33 И пошто је подигнут с десне стране Бога, он је од Оца примио обећаног Светог Духа и излио ово што видите и чујете. 34 Давид се, наиме, није узнео на небо, а ипак је рекао:
’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
35 док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.“’
36 Стога, нека сав дом Израиљев поуздано зна да је оног Исуса, кога сте ви разапели, Бог учинио Господом и Христом.“
11 Док су оне одлазиле, неки од стражара оду у град и јаве водећим свештеницима све што се догодило. 12 Они су се онда састали са старешинама и одлучили да војницима дају много новца. 13 Рекли су им: „Реците да су његови ученици дошли ноћу и украли тело док смо ми спавали. 14 А ако заповедник дочује за ово, ми ћемо га уверити и решити вас бриге.“ 15 Стражари узму новац и учине како су их упутили. Ова прича се раширила међу Јеврејима све до данашњега дана.
Велико послање
16 А једанаесторица ученика одоше у Галилеју, на гору на коју им Исус наредио да иду. 17 Када су га угледали, пали су ничице, а неки су посумњали. 18 Исус им приђе и рече им: „Дата ми је сва власт на небу и на земљи. 19 Зато идите и начините све народе мојим ученицима, крстећи их у име Оца, Сина и Светога Духа. 20 Учите их да држе све што сам вам заповедио. Ево, ја сам с вама у све дане до свршетка света.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.