Book of Common Prayer
Хоровођи. Напев: „Љиљани“. Давидов
69 Спаси ме, о, Боже,
дођоше до грла воде!
2 Потонуо сам у блато дубоко,
а нигде ослонца;
доспео сам у воде дубоке,
бујица ме захватила.
3 Клонуо сам зовући те,
промуче ми грло;
очи су ми усахнуле
чекајући Бога мога.
4 Бројнији су ти што ме без разлога мрзе
од косе на глави мојој,
ти моћници што би да ме збришу,
безразложни противници.
Враћам, а украо нисам.
5 Лудост моју ти познајеш, Боже;
греси моји скривени ти нису.
6 Нека се због мене не постиде они
који у тебе наду своју полажу,
Господе, Боже над војскама.
Нека се због мене не осрамоте они
који те траже,
Боже Израиљев.
7 Јер ја због тебе трпим презир,
лице моје прекрила је брука.
8 Браћи својој незнанац постадох,
туђинац сам деци моје мајке.
9 Изједа ме ревност за твој Дом.
Увреде оних који тебе вређају,
пале су на мене.
10 Плакао сам и постио,
и то ми је на презир било.
11 За одећу себи кострет огрнух,
и постадох ругло за њих.
12 О мени причају они што седе на градским вратима
и певају песме пијанице.
13 А ја се само теби молим, о, Господе,
у време повољно;
Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању,
по верности свог спасења.
14 Из блата ме ослободи,
не дај да потонем;
ослободи ме од оних што ме мрзе,
од дубоких вода.
15 Бујица воде нек ме не захвати,
нек ме не прогута дубина
и ждрело њено нада мном не затвори се.
16 Услиши ме, Господе,
јер је добра милост твоја;
по големом милосрђу своме
на мене се осврни.
17 Лице своје од свог слуге не сакривај,
јер сам на мукама;
похитај, услиши ме.
18 Приђи ближе души мојој, откупи је;
ради мојих противника, избави ме.
19 Ти знаш да сам презрен, осрамоћен и обрукан;
пред тобом су сви душмани моји.
20 Презир ми је срце сломио,
разболех се;
жудео сам за утехом –
никог ниоткуда;
за утешитељима –
нашао их нисам.
21 Пелен су ми у храну ставили,
сирће су ми жедном дали да пијем.
22 Нек им сто постане замка,
одмазда и клопка;
23 нек им очи потамне, да не виде,
и леђа им се заувек погрбе.
24 Срџбу своју на њих излиј,
јарка љутња твоја нека их сустигне.
25 Табор нек им опустоши;
не живео нико у њиховим шаторима.
26 Јер они гоне оне што си ударио
и јављају јаде оних које си ранио.
27 Кривицу им на кривицу додај,
да не уђу у праведност твоју.
28 Избрисани били из Књиге живота,
да са праведнима не буду записани.
29 А ја сам сиромах, у боловима сам;
спасење твоје, Боже, нека ме заштити.
30 Име Божије песмом ћу да славим,
величаћу га хвалоспевом.
31 То ће бити Господу милије од вола
и од бика, рогатог папкара.
32 Видеће то понизни,
радоваће се;
ви, што Бога тражите,
нек вам срце буде живо.
33 Јер убоге Господ чује,
не презире заточене своје.
34 Нек га славе небеса, земља, мора
и све што се у њима креће.
35 Јер Сион ће Бог да спасе,
сазидаће јудејске градове;
и они ће их запосести
и живеће тамо.
36 И потомци његових слуга
то ће да наследе,
и они што име његово воле
боравиће тамо.
Књига Трећа
Псалми 73–89
Псалам Асафов.
73 Зацело је Бог добар Израиљу,
и онима чије срце је без мане.
2 Што се мене тиче, замало ми ноге нису зашле с пута;
кораци се моји скоро исклизаше.
3 Јер сам завидео бахатима
гледајући благостање зликоваца.
4 Ето, стрепњу од смрти немају,
тело им је задригло.
5 Људске муке не познају,
не страдају са људима.
6 Надменост је зато њима као огрлица,
огрће их одећа насиља.
7 Од дебљине очи своје избечише,
зло им срце за границу не зна.
8 Исмевају се, говоре злобно
и насиљем прете поносито.
9 Њихова су уста окренута небесима,
а њихов језик земљом шета.
10 Зато им се њихов народ враћа
и обиље воде испијају.
11 И говоре: „Како би Бог знао?
Постоји ли знање Свевишњега?“
12 Гле, такви су зликовци:
спокојни довека
и богатство гомилају!
13 Зацело сам узалуд своје срце чистим очувао,
своје руке невиношћу очистио!
14 Од јутра до сутра ојађен сам био,
јутра су ми доносила казну.
15 А да сам казао да ћу и ја тако да причам,
изневерио бих нараштај твоје деце.
16 Размишљао сам да разазнам ово,
и очима мојим то је мучно било;
17 док нисам ушао у Божије Светилиште,
и схватио њихов свршетак.
18 Зацело их стављаш на клизаво место,
обараш их у руине.
19 Како су опустошени, у трену су окончали
и наглом страхотом докрајчени!
20 Они су попут сна када се неко пробуди.
О, Господе, када се пробудиш, лик њихов презрећеш.
21 Када огорчено беше срце моје
и нутрина моја беше прободена,
22 без памети и без знања сам био,
пред тобом сам био животиња.
23 Ипак сам ја са тобом стално,
ти ми држиш десну руку.
24 Саветом ме својим водиш,
напослетку ћеш ме у славу узети.
25 Кога ја имам на небесима?
Поред тебе на земљи ми ништа мило није.
26 Нека ми окопне и тело и срце,
Бог је довека стена мога срца
и баштина моја.
27 Гле, ено пропашће они од тебе далеки,
ти сатиреш сваког ко ти је неверан.
28 Што се мене тиче,
добра ми је Божија близина.
У Господу Богу себи начинићу уточиште
и сва дела твоја објавићу.
Деворина песма
5 Тог дана су Девора и Варак, син Авиноамов, испевали песму:
2 „Зато што су вође израиљске на чело ступиле,
зато што се народ вољно одазвао – благосиљајте Господа!
3 Чујте, цареви, слушајте, владари!
Запеваћу Господу, испеваћу песму Господу, Богу Израиљеву.
4 Кад си силазио са Сира, Господе,
кад си ступао са поља едомских,
земља се тресла, небеса су пљуштала,
облаци су водом запљуштали.
5 Горе су се тресле[a] пред Господом,
пред Господом синајским, Богом Израиљевим.
6 У дане Самегара, сина Анатова, у дане Јаиле,
путеви су опустели, те су путници
ходали по стазама кривудавим.
7 Села израиљска опустеше,
док не устах ја, Девора, док не устах
да Израиљу будем мајка.
8 Кад су богове нове бирали,
рат им стиже на градске капије.
Зар се штит видео у Израиљу,
или копље међу четрдесет хиљада?
9 Срце је моје уз вође Израиљеве,
и уз оне што се вољно одазваше.
Благосиљајте Господа!
10 Ви што јашете беле магарице,
и седите на простиркама,
ви што путевима ходите,
разаберите 11 глас певача код бунара.
Тамо они поју о праведним делима Господњим,
о праведним делима његових мештана у Израиљу.
Тада народ Господњи сиђе к вратима.
12 Пробуди се, пробуди, Деворо,
пробуди се и песму запевај!
Устани, Вараче, и робље поведи,
ти сине Авиноамов!
13 Шачица је моћни народ надвладала,
народ се Господњи сабрао к мени на моћне.
14 Од Јефрема изађоше они што поникоше међу Амаличанима,
за тобом је Венијамин с твојим мноштвима,
од Махира су изашли заповедници,
а од Завулона они што штап писарски носе.
15 Кнезови су Исахарови са Девором,
Исахар се за Вараком у долину сјурио,
у стопу га је верно пратио.
Међу четама Рувимовим,
дуго се на одлуку накањују.
16 Зашто седиш међу торовима?
Да чујеш како дозивају стада?
Међу четама Рувимовим,
дуго се на одлуку накањују.
17 Галад почива с оне стране Јордана;
а што Дан још седи у лађама?
Асир седи уз обалу морску,
мирно живи у својим лукама.
18 Завулон је народ што се наругао смрти,
као и Нефталим са поља високих.
Долазак Светог Духа
2 На празник Педесетнице, сви су били окупљени на истом месту. 2 Изненада се зачуо звук, сличан хучању снажног ветра, и испунио целу кућу у којој су седели. 3 Тада им се појавило нешто налик на раздељене огњене језике, те је на свакога од њих сишао по један. 4 Сви су били испуњени Светим Духом, па су почели да говоре другим језицима, како им је већ Дух давао да говоре.
5 Тада је много побожних Јудеја, који су дошли из сваке земље под небом, боравило у Јерусалиму. 6 Кад се зачуо онај звук, много људи се окупило тамо. Били су збуњени, јер је свако од њих чуо како се говори на његовом језику.
7 Питали су се у чуду: „Зар нису сви ови што говоре Галилејци? 8 Па како онда говоре језиком земље у којој смо рођени? 9 Овде су Парћани, Међани, Еламити, људи из Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Мале Азије, 10 Фригије, Памфилије, Египта, из либијских предела код Кирине, посетиоци из Рима 11 – заједно Јевреји и обраћеници на јудејску веру – Крићани и Арапи. Сви ми слушамо ове људе како нашим језиком говоре о великим Божијим делима!“ 12 Сви су били изван себе, па су, збуњени, питали једни друге:
„Шта све ово значи?“
13 Други су, опет, терали шегу на њихов рачун говорећи:
„Ма, напили су се они слаткога вина!“
Петров говор
14 Тада Петар са осталих једанаест апостола стаде пред њих и гласно им се обрати: „Слушајте ме сви ви – Јевреји и сви који живите у Јерусалиму, знајте ово и саслушајте моје речи. 15 Нису ови људи пијани – као што ви мислите, јер је тек девет сати ујутро[a]. 16 Ради се о ономе што је рекао пророк Јоил:
17 ’У последње време – каже Бог –
излићу на све људе свога Духа,
па ће ваши синови и ћерке пророковати,
млади људи имати виђења,
а старци сањати снове.
18 Такође ћу у оне дане излити свога Духа
на моје слуге и слушкиње,
те ће пророковати.
19 Учинићу да се покажу чудне појаве горе на небу
и знаци доле на земљи
– крв, ватра и облаци дима.
20 Сунце ће потамнети,
а месец поцрвенети као крв
пре него што дође велики и славни дан Господњи.
21 Свако ко зазове име Господње, биће спасен.’
Ускрсење
28 А после суботе, у свануће првога дана недеље, дођоше Марија Магдалена и друга Марија да погледају гроб. 2 У тај час наста велики потрес, јер је анђео Господњи сишао са неба, приступио, откотрљао гробни камен и сео на њега. 3 Лик му је био као муња, а одећа бела као снег. 4 Од страха пред њим, стражари су уздрхтали и постали као мртви.
5 Анђео рече женама: „Не бојте се! Знам да тражите разапетог Исуса. 6 Он није овде. Ускрснуо је онако како је рекао. Дођите и видите место где је лежао. 7 Стога идите и реците његовим ученицима да је ускрснуо из мртвих. Он ево иде пред вама у Галилеју, онде ћете га видети. Ето, рекао сам вам.“
8 Оне у журби одоше са гроба, те са страхом, али и са великом радошћу, отрчаше да јаве његовим ученицима. 9 Уто их сретне Исус, те им рече: „Здраво!“ Оне му приђу, обујме његове ноге и падну ничице пред њим. 10 Исус им тада рече: „Не бојте се! Идите и јавите мојој браћи да иду у Галилеју; тамо ће ме видети.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.