Book of Common Prayer
За хоровођу. Псалам Давидов.
40 Стрпљиво сам чекао на Господа,
и он се пригнуо и чуо ми вапај.
2 Подигао ме је из јаме очаја,
из глиба блатњавог,
ноге ми је поставио на стену,
и учврстио кораке моје.
3 У уста ми је ставио нову песму,
хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети, бојати се,
и поуздати се у Господа.
4 Благо човеку који се узда у Господа,
а не окреће се охолима,
или онима што иду за преваром.
5 Многа си своја чудеса учинио за нас, Господе, Боже мој,
и науми су твоји за нас неизбројиви.
А ја ћу јављати, говорити о њима,
којима нема броја.
6 Жртве и приносе ниси пожелео,
али си ми зато уши отворио.
У жртвама свеспалницама
и жртвама за грех ниси уживао.
7 Тада рекох: „Ево, долазим,
јер је тако написано за мене у свитку.
8 Желим да извршим вољу твоју, Боже мој;
Закон је твој у мом срцу.“
9 Објављујем праведност у великом збору,
устима својим то не браним, Господе,
и ти то знаш.
10 Праведност твоју не кријем у срцу,
већ говорим о верности и спасењу твоме,
не скривам милост и истину твоју од великог збора.
11 Господе, не ускраћуј ми милосрђе твоје;
нека ме милост и верност твоја штите довека.
12 Јер окружише ме невоље небројене,
безакоња ме моја сустигоше, видети не могу.
Бројни су као коса на мојој глави,
па ме срце моје издаје.
13 Нека ти је мило, Господе, да ме избавиш!
У помоћ ми пожури, Господе!
14 Нека се постиде заједно, нека се осрамоте
они што ми о глави раде да је смакну;
нека се повуку у срамоти, нека буду понижени
ти што им је мила невоља моја.
15 Нека се запање над срамотом својом,
ти што ми довикују: „Аха! Аха!“
16 Нек ликују и нек се радују у теби
сви који те траже;
нека увек говоре они што спасење твоје воле:
„Велик је Господ!“
17 А ја сам сиромах и убог,
нека Господ мисли на мене.
Ти си ми помоћник и избавитељ.
О, мој Боже, не оклевај!
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма, када су Зифејци дошли Саулу и рекли: „Не крије ли се Давид код нас?“
54 Боже, именом ме својим спаси
и снагом ме својом ти одбрани.
2 Боже, чуј молитву моју;
речи уста мојих послушај.
3 Јер, против мене устају туђинци;
моју душу траже бездушници;
они Бога немају пред собом. Села
4 Гле, Бог ми је помоћник;
Господ је међу онима што ми душу подупиру.
5 Вратило се зло мрзитељу моме;
ти их сатри у верности својој.
6 Радо ћу ти жртвовати;
хвалићу име твоје, Господе,
јер је добро.
7 Јер оно ме је избавио из сваке невоље
и око ми победнички гледа противнике моје.
Хоровођи. Давидов Псалам, када му је, након посете Витсавеји, дошао пророк Натан.
51 По милости својој, Боже,
смилуј ми се;
по големом милосрђу своме,
обриши ми преступе.
2 Од кривице моје опери ме сасвим
и од греха мога очисти ме.
3 Преступа сам својих свестан,
преда мном је грех мој непрестано.
4 Теби, теби самом згрешио сам;
у очима твојим зло сам учинио.
Зато си праведан када проговориш,
и чист када судиш.
5 Гле, у кривици сам се и родио
и у греху зачела ме моја мајка.
6 Гле, мила ти је истина у срцу;
у нутрини учиш ме мудрости.
7 Очисти ме изопом да чист будем;
опери ме да од снега бељи будем.
8 Весеље и радост ми дај да слушам;
нек се обрадују кости које си смрскао.
9 Сакриј лице своје од греха мојих,
све кривице моје ти очисти.
10 Чисто срце створи мени, Боже;
у нутрини мојој постојан дух обнови.
11 Од себе ме не одбацуј
и од мене не узимај свога Духа Светог.
12 Радост свог спасења обнови у мени,
и духом вољним ти мене ободри.
13 Твојим путевима научићу преступнике
и грешници теби ће се вратити.
14 Од крвопролића ме ослободи,
Боже, Боже Спаситељу мој;
и клицаће мој језик о праведности твојој.
15 Господе, усне ми отвори;
и уста ће моја славу твоју да јављају.
16 Јер ти жртву не желиш, јер ја бих је принео;
не мили ти се свеспалница.
17 Богу је жртва дух потрешен;
потрешено и скрхано срце ти не презри, Боже.
18 Наклоношћу својом чини добро Сиону;
сазидај зидине Јерусалиму.
19 Тада ћеш се зажелети праведних жртава,
свеспалнице и паљених жртава;
тада ће ти на жртвенику принети бикове.
22 Онда их Исус позва и рече им: „Зашто сте нас преварили говорећи да живите далеко од нас, кад у ствари живите у нашој близини? 23 Зато ћете бити под клетвом: никада нећете престати да будете робови; бићете дрвосече и водоноше за Дом мога Бога.“
24 Они одговорише Исусу: „Твоје слуге су чуле шта је Господ, Бог твој, одредио Мојсију: да ће вам предати целу земљу и да ће истребити све становништво земље. Веома смо се уплашили од вас за своје животе. Зато смо тако учинили. 25 Сада смо, ево, у твојим рукама. Чини с нама што сматраш да је добро и право.“
26 Исус је поступио са њима овако: избавио их је из руку Израиљаца, те их нису побили. 27 Тог дана их је учинио дрвосечама и водоношама за читаву заједницу и за жртвеник Господњи на месту које он изабере. Они то раде све до данас.
Савез петорице царева против Гаваона
10 Кад је Адони-Седек, цар јерусалимски, чуо да је Исус освојио Гај и да га је изручио клетом уништењу, учинивши са Ајем и његовим царем као што је учинио са Јерихоном и његовим царем, и да су становници Гаваона склопили мир са Израиљцима, те да живе у њиховој близини, 2 веома се уплашио. Наиме, Гаваон је био значајан град, као један од царских градова. Био је већи од Гаја, а сви његови људи су били ратници. 3 Адони-Седек, цар јерусалимски, је послао поруку Оаму, цару хевронском, Пираму, цару јармутском, Јафији, цару лахиском, и Давиру, цару еглонском: 4 „Дођите к мени и помозите ми да освојим Гаваон, јер је склопио мир са Исусом и Израиљцима.“
5 На то се удружише пет царева аморејских, цар јерусалимски, цар хевронски, цар јармутски, цар лахиски и цар еглонски, и кренуше са свом својом војском на Гаваон. Опсели су град и напали га.
6 Тада су Гаваоњани послали поруку Исусу у табор у Галгалу: „Не напуштај своје слуге него се пожури к нама, да нас избавиш и да нам помогнеш, јер су се сабрали против нас сви цареви аморејски, који живе у горју.“
7 Исус крене из Галгала, а са њим сав народ способан за рат и сви најбољи ратници. 8 Господ рече Исусу: „Не бој их се, јер ћу их предати у твоје руке. Ни један од њих ти неће одолети.“
9 Исус их изненада нападне, пошто је целе ноћи ишао од Галгала. 10 Господ је унео пометњу међу њих пред Израиљем, који им је нанео велики пораз код Гаваона. Побегли су путем према Вет-Орону. Израиљци су их тукли све до Азеке и Македе. 11 А док су бежали пред Израиљцима низ Вет-Оронску стрмину, Господ их је засипао великим градом са неба до Азеке. Више их је погинуло од града него што су их Израиљци побили својим мачевима.
12 Онога дана кад је Господ предао Аморејце Израиљцима, Исус се обрати Господу пред Израиљцима и повика:
„Стани, сунце, над Гаваоном,
и месече, над долином Ајалона!“
13 Умири се сунце, и стаде месец,
док се народ није осветио својим непријатељима.
Није ли то записано у Књизи Јашаревој?
Сунце стаде насред неба, те није залазило цео дан. 14 Таквог дана није било ни пре ни после, да је Господ послушао глас једног човека, јер Господ се борио за Израиља.
15 А онда се Исус са свим Израиљем вратио у табор у Галгалу.
Павле у служби Радосне вести
14 Браћо моја, ја сам уверен да сте ви пуни доброте, испуњени сваким знањем, способни да поучавате једни друге. 15 Ипак, ту и тамо сам вам нешто одлучније писао, да вас подсетим на милост коју ми је дао Бог, 16 да будем слуга Христа Исуса међу незнабошцима. Ја служим као свештеник проповедајући Божију Радосну вест, да би они били Богу прихватљив дар који му се на жртву приноси, и који је посвећен Духом Светим.
17 Зато могу да се дичим у Христу Исусу ради своје службе Богу. 18 Ја се, наиме, усуђујем да говорим само о ономе што је Христос учинио преко мене, да би довео народе к послушности Богу. Он је то чинио речју и делом, 19 силом чудних знакова и чуда, силом Духа Божијег. Тако сам од Јерусалима, па све до Илирика навестио Радосну вест Христову, 20 сматрајући за част да навешћујем Радосну вест тамо где Христос није био познат, да не бих зидао на туђем темељу. 21 Него како је написано:
„Видеће они којима није објављен,
схватиће они који за њега нису чули.“
22 Због тога сам много пута био спречен да дођем к вама.
23 Али, сад, пошто за мене нема више посла у тим крајевима, хтео бих да дођем к вама, што већ годинама желим. 24 Надам се да ћу вас посетити на свом путу за Шпанију и да ћете ме ви испратити тамо, пошто се, донекле, науживам вашег друштва.
Савет верских главара доноси пресуду против Исуса
27 А када је свануло, договоре се сви водећи свештеници и старешине да убију Исуса. 2 Свезали су га, одвели и предали намеснику Пилату.
3 А Јуда, који га је издао, кад је видео да су га осудили, покајао се и вратио оних тридесет сребрњака водећим свештеницима и старешинама, 4 рекавши: „Сагрешио сам издавши невиног човека.“
А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја брига.“
5 Јуда баци сребрњаке у храм, оде и обеси се.
6 А водећи свештеници узеше сребрњаке и рекоше: „Није дозвољено да се такав новац стави у храмску благајну, јер је плата за убиство човека.“ 7 Стога су одлучили да за тај новац купе Грнчареву њиву за гробље странцима. 8 Зато се та њива до данас зове „Крвна њива“. 9 Тада се испунило оно што је рекао пророк Јеремија:
„И узеше тридесет сребрњака,
цену за процењенога,
коју одредише неки од рода Израиљевог,
10 и за њих купише Грнчареву њиву.
Овако ми Господ нареди.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.