Book of Common Prayer
Давидов.
26 Оправдај ме, Господе,
јер сам живео у недужности,
у Господа сам се поуздао,
поколебао се нисам.
2 Истражи ме, Господе, искушај ме,
испитај ми и нутрину и срце.
3 Ход свој управљам по твојој истини,
јер ми је твоја милост пред очима.
4 Ја не седим с лажљивцима,
с лицемерима се ја не дружим.
5 Ја мрзим збор зликоваца,
с опакима нећу ни да седнем.
6 Руке перем у својој невиности,
и идем око твог жртвеника, Господе,
7 да гласно уздигнем глас хвалоспева,
и другима причам о свим твојим чудима.
8 Волим, Господе, Пребивалиште твоје,
место у коме пребива твоја слава.
9 Не погуби моју душу с грешницима,
ни мој живот с људима крволочним;
10 на рукама је њима безакоње,
а десница пуна им је мита.
11 А ја ћу ходати у недужности;
откупи ме, смилуј ми се!
12 Моја нога стоји на равном месту:
на зборовима благосиљаћу Господа.
Давидов.
28 К теби, Господе, вапим, стено моја,
не буди глув према мени,
да неуслишен не будем
као они што у раку силазе.
2 Почуј глас мога преклињања
кад завапим к теби,
кад подигнем руке своје
к твом најсветијем месту.
3 Не одведи ме с опакима,
с онима који чине безакоње.
Они причају благо с ближњима својим,
а у срцу злоба им почива.
4 Врати им по делима њиховим,
и по њиховим злим поступцима.
Плати им по делима руку њихових,
ти им врати што су заслужили.
5 Пошто не маре за дела Господња,
нити за дела руку његових,
срушиће их, подићи их неће.
6 Нека је благословен Господ,
јер је чуо глас мога преклињања.
7 Господ је моја снага и мој штит,
у њега се поуздаје моје срце.
Он ми је помогао, па ми кличе срце,
својом песмом даваћу му хвале.
8 Господ је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ! Благослови своје наследство!
Напасај га и носи заувек!
Хоровођи. Слуге Господњег Давида.
36 Преступ проговара из срца опаког,
за страх Божији очи му не знају.
2 Јер он ласка себи
и очима својим не налази своју кривицу да би је мрзео.
3 Злобне су и заводљиве речи његових уста,
престао је да показује мудрост, да чини добро.
4 Он злобу смишља на постељи својој,
предао се путу неваљалом,
зла се не одриче.
5 О, Господе, милост ти је до небеса,
а верност ти је до облака.
6 Праведност је твоја попут горе Божије,
а твоја је правда дубина голема.
Ти, Господе, чуваш и људе и звери.
7 Како је скупоцена милост твоја, Боже,
потомци људи у сенци крила твојих уточиште налазе.
8 Сите се изобиљем твога Дома,
напајаш их реком твојих добара.
9 Јер у теби је врело живота,
у твом светлу ми видимо светло.
10 Милост своју пружи онима који те познају,
и праведност своју онима срца честитога.
11 Нога поносита нек ми не прилази,
рука зликоваца нек ме не протера.
12 Ено, падоше они који раде злобно,
срушени су и дићи се неће моћи.
Хоровођи, за Једутуна. Псалам Давидов.
39 Зарекох се: „Пазићу на пут свој да не згрешим језиком,
држаћу узде на устима, све док је опаки преда мном.“
2 Занемех, заћутах, чак ни што је добро не рекох,
али бол мој само жешћи поста.
3 Запалило се срце у мени,
у мислима мојим плануо је огањ,
те ја проговорих својим језиком:
4 „Објави ми, Господе, мој свршетак
и колика је дужина мојих дана,
да бих знао како сам пролазан.
5 Ето, дао си ми дане не дуже од педља,
и век је мој као ништа пред тобом;
сваки човек, наизглед сигуран,
тек је дашак. Села
6 Баш као сенка човек пролази;
узалуд се кида и скупља богатство,
а не зна ко ће га побрати.
7 Чему сада да се надам, Господе?
Моја нада је у теби.
8 Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да будем на подсмех безумнику.
9 Ја сам нем, не отварам уста,
јер ти си то са̂м учинио.
10 Уклони свој бич од мене,
изгибох од силине руке твоје!
11 Кад опоменама караш човека због греха,
као мољац растачеш што му је најдраже;
да, сваки човек је тек дашак. Села
12 Послушај, Господе, моју молитву и чуј мој вапај,
не оглуши се о моје сузе,
јер као дошљак код тебе пребивам, као сви преци моји.
13 Одврати свој поглед од мене, да одахнем,
пре него што одем и не буде ме више.“
15 Тада их је Рахава конопцем спустила кроз прозор, јер је њена кућа била наслоњена на градски зид, тако да је живела на зиду. 16 Још им је рекла: „Идите у горе да вас не стигну ваши гониоци. Кријте се три дана, док се потера не врати; онда идите својим путем.“
17 Људи јој рекоше: „Твоја заклетва којом си нас заклела неће нас обавезивати, 18 уколико, кад уђемо у земљу, не привежеш ову црвену врпцу за прозор кроз који нас спушташ. Онда сакупи код себе, у својој кући, свога оца и своју мајку и своју браћу и сву своју породицу. 19 Ко ступи напоље преко прага твоје куће, крв његова на његову главу, ми нисмо одговорни. Ако неко руком такне неког од оних који су са тобом у кући, крв његова пашће на наше главе. 20 А ако нас издаш, твоја заклетва којом си нас заклела неће нас обавезивати.“
21 Она одговори: „Нека буде како сте рекли!“
Затим их је отпремила и они одоше. Она је, пак, привезала црвену врпцу за прозор.
22 Они одоше и дођоше у гору. Тамо су провели три дана, док се потера није вратила. Гониоци су их свуда тражили, али их нису нашли. 23 Тада су се две уходе вратиле: сишли су с горе и дошли к Исусу, сину Навиновом, па су му испричали све што их је снашло. 24 Рекли су Исусу: „Господ је предао целу земљу у наше руке; од нас стрепе сви житељи земље.“
13 А вама који нисте Јевреји, кажем: као апостол незнабожаца хвалим своју службу, 14 не бих ли у њима, мом народу, побудио љубомору, те спасао неке од њих. 15 Јер, ако њихово одбацивање значи помирење за свет, шта ће њихово поновно прихватање бити ако не живот из мртвих? 16 Наиме, ако је први хлеб свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, онда су и све гране свете.
17 Па ако су неке гране и одломљене, а ти си се као дивља маслина накалемио на њих, те делиш са њима корен и сокове питоме маслине, 18 не узноси се над гранама. Ако, пак, хоћеш да се узносиш, знај да не носиш ти корен, него корен тебе. 19 Но, ти ћеш рећи: „Гране су одломљене да бих се ја накалемио.“ 20 Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш вером. Зато не мисли високо о себи, него се бој. 21 Јер, ако Бог није поштедео природне гране, неће поштедети ни тебе.
22 Стога, увиди Божију доброту, као и његову строгост: строгост над онима који су пали, а доброту Божију на себи ако останеш у тој доброти – иначе ћеш и са̂м бити одсечен. 23 Чак ће и они Израиљци који не остану у неверовању бити накалемљени, јер је Бог у стању да их поново накалеми. 24 Ако си ти, по природи грана дивље маслине, одсечен, те против природе накалемљен на питому маслину, колико ли ће лакше природне гране бити накалемљене на сопствену маслину?!
Прича о талантима
14 То је као кад је човек, полазећи на пут, позвао своје слуге и предао им своје имање. 15 Тако је једном дао пет таланата, другом два, а трећем један; свакоме према његовој способности, па отпутовао. 16 Онај што је примио пет таланата одмах оде, послова с њима, те заради других пет. 17 Исто тако је и онај са два таланата зарадио друга два. 18 А онај који је добио један таланат, оде, ископа јаму у земљи, те сакрије новац свога господара.
19 После дужег времена, врати се господар оних слугу и почне да своди рачуне са њима. 20 Тада приступи онај слуга који је добио пет таланата и донесе других пет, говорећи: ’Господару, дао си ми пет таланата, и ја сам, ево, зарадио и других пет.’
21 Господар му рече: ’Одлично, добри и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’
22 Приступи други слуга, па рече: ’Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио друга два.’
23 Господар му рече: ’Врло добро, ваљани и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’
24 Приступи и онај који је добио један таланат и рече: ’Господару, знао сам да си строг човек, жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. 25 Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој таланат у земљу. Ево ти твоје.’
26 Господар му рече: ’Зли и лењи слуго! Ти си знао да жањем где нисам посејао и да скупљам где нисам вејао? 27 Зато је требало да уложиш мој новац код оних који послују са новцем, и ја бих по повратку узео свој новац са каматом.
28 Зато узмите од њега тај таланат и дајте ономе који има десет таланата. 29 Јер, свакоме ко има, још ће се и додати, и изобиловаће, а од онога који нема, одузеће се и оно што има. 30 А некорисног слугу избаците у таму најкрајњу. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.’
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.