Book of Common Prayer
Давидова песма поуздања у Бога.
16 Чувај ме, о, Боже,
јер у теби је уточиште моје.
2 Кажем Господу:
„Ти си мој Господ,
без тебе ми нема добра.“
3 Узвишени су свети у земљи,
у њима ми је сва милина.
4 Многе муке стижу оне,
што за другим боговима хрле.
Зато нећу њима крвне жртве лити,
нити ће ми усне призивати им име.
5 Господ ми је баштина, моја чаша;
ти чврсто држиш мој део.
6 Земља ми је дана на пријатном месту;
како ли је дивна моја баштина!
7 Благосиљам Господа који ме саветује,
и у ноћно доба опомиње ме нутрина.
8 Господ ми је увек пред очима.
Пошто ми је он са десне стране,
ништа мене уздрмати неће.
9 Зато ми је срце усхићено,
а биће моје томе се радује;
цело моје тело почива спокојно,
10 што ми душу нећеш препустити Свету мртвих,
нити дати да твој верни трули.
11 Стазу живота ти си ми открио,
пун радости пред тобом ћу бити.
Вечне су дивоте у твојој десници!
Давидова молитва.
17 Чуј, Господе, праведности ради,
окрени се к моме вапају,
пригни ухо мојој молитви,
јер на мојим уснама нема преваре.
2 Нек ми суд с твога лица дође;
твоје очи честитост нек виде.
3 Ти си мени испитао срце,
дошао ми ноћу у посету,
мисли си ми огњем искушао,
али ништа тамо ниси нашао;
а ја реших да устима не згрешим.
4 По чему ће човек да поступа?
Према речи са твојих усана,
ја се чувам стаза насилника.
5 Одржи ми стопе на својим стазама,
да се моје ноге не оклизну.
6 Призивам те, Боже, јер ми одговараш,
пригни ухо к мени, почуј моје речи.
7 Покажи милост своју чудесну,
ти што десницом својом избављаш оне,
који траже уточиште од својих злотвора.
8 Чувај ме као зеницу свог ока,
под сенку ме својих крила склони,
9 од опаких који ме нападају,
од душмана што ме опкољују.
10 Срце им је постало бездушно[a],
а уста им говоре узносито.
11 Они мене гоне, опкољују,
а очи им пажљиво гледају,
како да ме на тло оборе.
12 Као лав су што жуди да растргне,
као млади лав што вреба из потаје.
13 Устани на њих, Господе,
баци их на колена,
мачем ме својим избави од опаког!
14 Избави ме својом руком, Господе,
од људи којима је део овај свет пролазни;
нека им трбух пуни оно
што си злима наменио;
сити ће им бити и синови,
и за потомство ће им још остати.
15 А ја ћу у праведности лице твоје видети,
кад се пробудим твога ћу се лика наситити.
Хоровођи, по напеву кошута у зори. Давидов псалам.
22 Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!
Далеко си од мога спасења,
и од речи вапаја мојега.
2 Боже мој, вапим дању, а ти не одговараш;
ноћу, али нема ми одмора.
3 А ти си онај Свети,
престо ти је на хвалама Израиљевим.
4 У тебе су се наши преци уздали,
уздали се и ти их избави.
5 Теби су вапили и избављени били,
у тебе се уздали и нису се осрамотили.
6 А ја сам црв, а не човек,
ругло људима, презир народа.
7 Ко год ме види, тај ми се руга,
цере ми се и машу главама:
8 „У Господа се уздао, нека га он избави,
кад у њему радост налази.“
9 Јер ти си ме извукао из утробе мајчине,
на грудима мајке дао ми починак.
10 Теби сам предан од мајчина крила,
од утробе мајчине ти си Бог мој.
11 Не удаљуј се од мене,
јер невоља је близу,
а помоћника нема.
12 Окружише ме многи бикови,
бикови ме васански опколише.
13 На мене су чељуст раширили,
као лав што раздире и риче.
14 Попут воде живот ми истиче,
све су ми се кости разглавиле,
срце ми је ко восак постало,
и топи се у мојим грудима.
15 Снага ми се као цреп сасуши,
језик ми је уз непце прионуо;
у смртни си ме прах ставио.
16 Јер пси су ме, ево, опколили,
окружила ме чета зликоваца,
руке су ми и ноге пробили.
17 Све кости своје избројати могу,
а они ме гледају и зуре у мене.
18 Моје хаљине деле међу собом,
коцку бацају за моју одећу.
19 Не удаљуј се од мене, Господе,
снаго моја, пожури ми у помоћ,
20 душу моју избави од мача,
и мој живот од канџи паса.
21 Избави ме од лавље чељусти,
и од рогова биволових!
22 А ја ћу причати о твом имену браћи својој,
хвалићу те усред збора.
23 Хвалите Господа, ви што га се бојите,
славите га, све семе Јаковљево,
сав род Израиљев, нек од њега стрепи!
24 Јер патњу угњетеног није презрео,
нити му је постала одвратна,
није своје лице сакрио од њега,
него му је вапај услишио.
25 О теби ћу певати на великом збору,
испунићу завете своје пред онима који га се боје.
26 Понизни ће јести и бити сити,
хвалиће Господа који га траже.
Нека срца ваша живе довека!
27 Сетиће се и вратити Господу,
сви крајеви земаљски,
пашће ничице пред тобом
сва племена народа.
28 Јер Господње је Царство,
он влада над народима.
29 Њему ће се клањати сви богати
и сити на земљи,
пред њим ће клекнути сви који у прах силазе,
којима се живот угасио.
30 Потомство њему ће служити,
причаће о Господу будућем нараштају,
31 доћи ће и објавити праведност његову
народу који се још није родио,
да је он то учинио.
7 Господ позва Исуса и рече му пред целим Израиљем: „Буди јак и одважан, јер ћеш ти ући са овим народом у земљу за коју се Господ заклео њиховим оцима да ће им је дати. Ти ћеш им је предати у наследство. 8 Сам Господ иде пред тобом. Он ће бити са тобом; он неће одступити од тебе, нити ће те оставити. Не бој се и не страхуј!“
Јавно читање Закона
9 Мојсије написа овај Закон и даде га свештеницима, Левитима, који носе Ковчег савеза Господњег, и свим израиљским старешинама. 10 Тада им Мојсије нареди и рече: „На крају сваке седме године, у време опросне године, на празник Сеница, 11 кад сав Израиљ дође да се појави пред лицем Господа, Бога свога, на месту које он изабере, прочитај овај Закон пред целим Израиљем, на њихове уши. 12 Нека се окупи народ, мушкарце, жене, деца и странац који живи у твојим градовима, да чују и да науче да се боје Господа, Бога вашег, те да држе и врше све речи овога Закона. 13 А њихова деца, која не знају Закон, чуће и научиће да се боје Господа, Бога вашег, за све време које будете живели у земљи коју ћете заузети, кад пређете преко Јордана.“
24 Кад је Мојсије до краја уписао у књигу све речи овога Закона, 25 заповедио је Левитима, који носе Ковчег савеза Господњег: 26 „Узмите књигу овога Закона и ставите је покрај Ковчега савеза Господа, Бога вашег. Нека буде тамо као сведок против тебе. 27 Јер, ја знам твоју непокорност и твоју тврдовратост. Ако сте бунтовни према Господу данас, док још живим са вама, колико ћете више бити бунтовни после моје смрти! 28 Саберите к мени све старешине својих племена и своје надгледнике да им на уши кажем ове речи, и да позовем небо и земљу за сведоке против њих. 29 Знам, наиме, да ћете се после моје смрти искварити и скренути с пута на који сам вас упутио. У последњим данима снаћи ће вас несрећа, јер ћете чинити што је зло у очима Господа и гневити га делима својих руку.“
Мојсијева песма
30 Тада је Мојсије на уши целог израиљског збора до краја изговорио ову песму.
32 Чујте, небеса, говорићу,
слушај, земљо, беседу уста мојих.
2 Као киша нека дажди поука моја,
као роса нек се спусти беседа моја,
као пљусак на младу траву,
као ситна киша на младо биље.
3 Јер, објавићу име Господње,
величајте Бога нашега!
4 Он је Стена, без мане је дело његово,
јер праведни су сви путеви његови.
Бог је веран, он је беспрекоран,
праведан је он и правичан.
10 Браћо, жеља мога срца и молитва Богу за њих је да се они спасу. 2 Ја, наиме, могу да им посведочим да имају ревности за Бога, али без правог разумевања. 3 Али пошто нису познавали Божију праведност, желели су да успоставе своју сопствену, те се нису потчинили Божијој праведности. 4 Јер, Христос је довршетак Закона, да свако ко верује у њега дође до праведности пред Богом. 5 Јер, Мојсије пише о праведности која се темељи на Закону: „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“ 6 А праведност која се темељи на вери каже: „Немој рећи у своме срцу: ’Ко ће се попети на небо?’“ (то јест, да спусти Христа) 7 „или: ’Ко ће сићи у бездан?’“ (то јест, да доведе Христа из мртвих). 8 Оно што каже је ово: „Реч је близу тебе, у твојим устима и у твоме срцу“ – то јест, порука вере коју проповедамо. 9 Јер, ако исповедиш да је Исус Господ и верујеш у своме срцу да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен. 10 Наиме, веровање срцем доноси праведност пред Богом, а исповедање усана спасење. 11 Зато Писмо говори: „Ко год у њега поверује, неће се постидети.“
12 Јер, нема разлике између Јеврејина и Грка, будући да је исти Господ над свима; он богато благосиља оне који га призивају. 13 Наиме: „Свако ко зазове име Господње, биће спасен.“
15 А кад видите да ’страшно богохулство’ о коме говори пророк Данило, стоји на светом месту – ко чита нека разуме! – 16 тада становници Јудеје нека беже у брда. 17 Ко се нађе на крову нека не силази да узме што из куће, 18 и ко се нађе у пољу нека се не враћа да узме свој огртач. 19 Јао трудницама и дојиљама у те дане! 20 Молите се да ваше бежање не догоди у зиму или у суботу. 21 Јер ће тада настати велика невоља какве није било од почетка света, па до данас, нити ће је више бити. 22 И ако се број тих дана не би скратио, нико се не би спасао; али због изабраних ти ће се дани скратити.
Исус говори о свом повратку
23 Ако вам тада неко каже: ’Ево, Христос је овде!’ или: ’Онде је!’, не верујте! 24 Јер ће се појавити лажни Христоси и лажни пророци и учиниће велике знакове и чуда, да заведу, ако је могуће, и изабране. 25 Ево, казао сам вам унапред.
26 Дакле, ако вам кажу: ’Ено га у пустињи!’, не излазите. Или: ’Ево га у тајним одајама!’, не верујте. 27 Јер као што муња севне с истока и засветли све до запада, тако ће бити и са доласком Сина Човечијег. 28 Где буде лешине, тамо ће се и лешинари окупљати.
29 А одмах након невоље тих дана
’сунце ће потамнети,
а месец неће више светлети;
звезде ће са неба падати,
и силе се небеске уздрмати.’
30 И тада ће се на небу појавити знак Сина Човечијег, и сва ће племена на земљи закукати и угледати Сина Човечијег како долази на облацима небеским са силом и великом славом. 31 А на глас велике трубе, он ће послати своје анђеле да саберу његове изабране са четири стране света, с краја на крај неба.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.