Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Book of Common Prayer

Daily Old and New Testament readings based on the Book of Common Prayer.
Duration: 861 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Псалми 131-135

Песма поклоничка. Давидова.

131 О, Господе, не горди се срце моје!
    Очи моје нису узносите.
Не пружам се за великим,
    ни за нечим мени недосежним.
Ево, душу сам смирио и утишао
    као одојче код мајке своје,
    као одојче у мени је душа моја.

О, Израиљу, Господу се надај
    од сад па довека!

Песма поклоничка.

132 О, Господе, Давида се сети
    и свих мука његових;
како се Господу заклео
    и заветовао Силном Јаковљевом:
„У шатор дома свога нећу ући,
    на постељу кревета свог нећу лећи;
очима сна нећу дати,
    ни капцима да се спусте;
док не нађем место за Господа,
    Пребивалиште Силном Јаковљевом!“

Гле! Ми смо за то у Ефрати чули,
    у пољима јаримским нашли смо га.
Пођимо у Пребивалиште његово!
    Поклонимо се код подножја његових ногу!
Уздигни се, о, Господе, на место свог починка;
    ти и Ковчег Силе твоје!
Свештеници нек огрну правду,
    твоји верни нек радосно кличу.

10 Због Давида, слуге свога,
    не окрећи се од лица свог помазаника.

11 Давиду се истински заклео Господ
    и порећи неће:
„Једног од твојих потомака
    поставићу на твој престо.
12 Ако синови твоји буду држали мој савез
    и прописе моје, што ћу их учити,
и синови ће њихови довека седети
    на престолу твоме.“

13 Да, Господ је Сион изабрао,
    за Пребивалиште своје пожелео га је:
14 „Довека је ово место мог починка,
    ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.
15 Шта му треба, даћу изобилно;
    убоге му нахранићу хлебом.
16 У спасење ћу му обући свештенике,
    верни ће му подцикивати, клицати.

17 Даћу да Давиду рог моћи узрасте,
    светиљку ћу да поставим за свог помазаника.
18 У срамоту ја завићу душмане његове,
    а на њему његова ће круна да заблиста!“

Песма поклоничка. Давидова.

133 Гле! Како је добро, каква је милина
    када су браћа заједно и сложно!

Ко на глави добро уље,
    које се на браду слива,
на Аронову браду;
    што се слива на порубе одеће његове;
као роса са Ермона,
    која роси на сионске горе;
тамо где је Господ одредио
    благослов живота вечног.

Песма поклоничка.

134 Сад Господа благосиљајте, све слуге Господње,
    ви што ноћу стојите у Дому Господњем!
Ка Светилишту руке своје подигните
    и Господа благосиљајте!

Са Сиона те благословио Господ,
    Саздатељ небеса и земље!
135 Славите Господа!

Славите име Господње!
    Славите, о, слуге Господње;
ви што стојите у Господњем Дому,
    у двориштима Дома Бога нашег!

Славите Господа јер је добар Господ.
    Песмом му прослављајте име,
    јер је мило.
Јер, Јакова је себи изабрао,
    Израиља за своју драгоцену својину.

Заиста, ја знам да је велик Господ,
    наш је Господ већи од свих божанстава.
Све што хоће, то Господ и чини –
    на небесима и на земљи,
    у морима и у свим дубинама.
Он подиже облаке с краја земље,
    киши муње даје
    и изводи ветар из својих ризница.

Он је побио првенце у Египту,
    како људе, тако животиње.
Послао је знакове и чудеса усред тебе, Египте,
    на фараона и све његове слуге.
10 Побио је народе многе,
    погубио је цареве силне –
11 Сихона, аморејског цара;
    Ога, васанскога цара
    и сва царства у Ханану.
12 Њихову је земљу дао у наследство,
    у наследство за свој народ, за Израиљ.

13 О, Господе, вечито је име твоје!
    О, Господе, спомињеш се кроз нараштај сваки!
14 Господ ће судити[a] своме народу,
    на своје ће се слуге сажалити.

15 Сребро су и злато идоли народа,
    људских руку дело.
16 Са устима – а неми,
    са очима – а слепи;
17 са ушима – а глуви,
    у устима им нема даха.
18 Такви ће да буду ти што су их начинили,
    сви који се у њих поуздају!

19 Благосиљај Господа, о, доме Израиљев!
    Благосиљај Господа, о, доме Аронов!
20 Благосиљај Господа, о, доме Левијев!
    Благосиљајте Господа, о, сви што стрепите од Господа!
21 Благословен нек је са Сиона Господ,
    у Јерусалиму што пребива!

Славите Господа!

4 Мојсијева 23:11-26

11 Тада Валак рече Валаму: „Шта си ми то учинио? Довео сам те да прокунеш моје непријатеље, а ти си их обилно благословио.“

12 Валам одговори: „Зар да не кажем верно оно што ми је Господ ставио у уста?“

Валамова друга прича

13 Валак му рече: „Пођи са мном на друго место; одатле ћеш видети само један његов део, а не сав народ. Оданде ми га прокуни.“ 14 Затим га је одвео у Зофимско поље, на врх Фасге. Тамо је подигао седам жртвеника и на сваком жртвенику принео по једног јунца и овна.

15 Валам рече Валаку: „Стани ту код своје свеспалнице, а ја идем онамо да се сретнем с Господом.“

16 Господ сретне Валама, стави своју реч у његова уста и рече: „Врати се Валаку и говори овако.“

17 Када се вратио к њему, Валак је стајао код своје свеспалнице са моавским кнезовима. Валак га упита: „Шта је Господ рекао?“

18 Тада Валам изрече своју причу:

„Устани, Валаче,
    послушај ме, сине Сефоров!
19 Бог није човек да би слагао,
    или потомак људски да би се кајао.
Зар је шта рекао да није учинио,
    изрекао да није испунио?
20 Заповест ми даде да благосиљам,
    благослов је дао и нећу га повући.

21 Не назире се несрећа у Јакову,
    невоља се не види у Израиљу.
С њим је Господ, Бог његов,
    царски му поклик сред њега одзвања!
22 Бог их је из Египта извео,
    он је њему као рози биволови.
23 Против Јакова нема врачања,
    против Израиља нема гатања.
Нек се сада прича о Јакову,
    о Израиљу нек се приповеда:
        ’Ево, шта је Бог учинио!’
24 Какав ли је то само народ!
    Као лавица устаје,
као лав се диже,
    не леже док улов не прождере
        и крви се жртава не напије.“

25 Тада Валак рече Валаму: „Кад га већ не можеш проклети, немој га ни благосиљати!“

26 Валам одговори Валаку: „Зар ти нисам рекао: ’Учинићу све што ми Господ буде рекао?’“

Римљанима 8:1-11

Сад, дакле, нема никакве осуде за оне који су у Христу. Наиме, закон Духа, који доноси живот у Христу Исусу, ослободио ме је закона греха и смрти. Јер, што Закон није могао да учини због слабости људске природе, учинио је Бог тако што је послао свог Сина у обличју својственом грешном човеку, као жртву за грех, те осудио грех у телу. Бог је то учинио да би се испунили праведни захтеви Закона на онима који не живе по грешној природи, него по Духу. Јер, они који живе у складу с грешном природом, смерају на оно што им та природа налаже. А они који живе у складу с Духом, смерају на оно што им Дух налаже. Наиме, ум вођен грешном природом доноси смрт, а ум вођен Духом доноси живот и мир. Јер, кад се ум управља по грешној природи, он се супротставља Богу, зато што се не покорава Божијем Закону, нити је у стању да то чини. Тако, они који се управљају по грешној природи не могу да угоде Богу. Али, ви се не управљате према грешној природи, већ по Духу, уколико Божији Дух пребива у вама. Ко нема Христовог Духа, тај му не припада. 10 Ако је Христос у вама, тело је мртво због греха, али Дух живи у вама зато што вас је Бог оправдао. 11 Ако, дакле, Дух Божији, који је подигао из мртвих Исуса, пребива у вама, онда ће исти Бог који је Христа подигао из мртвих, оживети и ваша смртна тела посредством Духа који живи у вама.

Матеј 22:1-14

Прича о свадбеној гозби

22 Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.

Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’

Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.

Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ 10 Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.

11 Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. 12 Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.

13 Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. 14 Много је званих, али је мало изабраних.“

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.