Book of Common Prayer
Песма поклоничка.
120 У невољи Господа сам звао
и он ми се одазвао.
2 О, Господе, избави ми душу
од лажљивих усана
и језика превртљивог!
3 Шта ли ће се теби дати,
шта ће ти се надодати,
о, језиче превртљиви?
4 Јунакове оштре стреле
са смрекином жеравицом!
5 Јао мени!
Ја сам дошљак код Месеха,
у кедарским шаторима живим.
6 Предуго сам боравио
са онима што мир мрзе.
7 Ја сам миру предан,
али чим бих да говорим,
они би да заратују.
Песма поклоничка.
121 Своје очи ка горама дижем.
Одакле ће мени помоћ доћи?
2 Доћи ће ми помоћ од Господа,
Саздатеља небеса и земље!
3 Нози твојој да посрне не да,
твој заштитник задремати неће.
4 Гле, не дрема и не спава
заштитник Израиља!
5 Господ је заштитник твој!
Господ ти је сенка с твоје десне стране.
6 Неће ти шкодити ни сунце по дану
ни месец по ноћи.
7 Од свакога зла Господ ће те заштитити,
заштитиће душу твоју.
8 Господ ће те заштитити када будеш одлазио
и кад будеш долазио,
од сада па довека!
Песам поклоничка. Давидова.
122 Обрадовао сам се када су ми рекли:
„Идемо у Дом Господњи!“
2 Ево нас, стојимо на вратима твојим,
о, Јерусалиме!
3 Јерусалим, град подигнут,
постојан и складан.
4 Племена се у њега успињу,
Господња племена
према пропису за Израиљ,
да хвалоспев дају Господњем имену.
5 Јер престоли суда су постављени тамо,
престоли дома Давидовог.
6 Молите се за мир Јерусалима!
Они што те воле нека напредују!
7 Нека буде мира међу твојим зидинама,
благостања међу твојим дворовима!
8 Ради браће моје, пријатеља мојих,
кажем: „Мир у теби био!“
9 Ради Дома Господа, Бога нашег,
твоје добро тражим!
Песма поклоничка.
123 Очи своје ја подижем теби,
који седиш на небесима!
2 Гле, као што су очи слугу
на рукама њихових газда;
као што су слушкињине очи
на рукама њене газдарице;
тако су и наше очи
на Господу Богу нашем,
док се на нас не сажали.
3 Сажали се, о, Господе,
сажали се на нас,
јер презира смо сити!
4 Душа наша довољно је сита
ругања бахатих
и презира осионих људи!
Песма поклоничка. Давидова.
124 „Да Господ са нама није био“ –
нек Израиљ каже –
2 „да Господ са нама није био,
када су се људи на нас дигли;
3 тада би нас живе прогутали,
кад су својим гневом успламтели на нас;
4 тада би нас бујице однеле,
брзак би нам преплавио душе;
5 тада би нам махнитале воде
преплавиле душе.
6 Господ нек је благословен
што нас није ко плен дао њиховим зубима!
7 Душа се наша избавила
као птица из ловчеве замке;
замка је пукла
и ми смо се избавили.
8 Наша помоћ име је Господа,
Саздатеља небеса и земље!“
Песма поклоничка.
125 Они што се у Господа уздају,
јесу као гора Сион – постојана,
довека се помакнути не да!
2 Попут гора што Јерусалим окружују,
тако је и Господ око свог народа,
све од сада па за вечност целу.
3 Уистину, неће жезло злочинаца владати
над земљом што припада праведнима;
да праведни руке своје не би
неправди пружали.
4 О, Господе, добро чини добрима
и онима честитога срца!
5 А оне што на своје криве стазе скрећу,
Господ ће одагнати са злотворима.
Мир Израиљу!
Песма поклоничка.
126 Кад је Господ прогнанике на Сион враћао,
било нам је као да сањамо!
2 Уста су нам праскала од смеха,
језик нам је клицао
када се међу народима причало:
„Њима је Господ велико дело учинио!“
3 Господ нам је велико дело учинио
и како смо само раздрагани били!
4 О, Господе, срећу нашу ти поврати
ко брзаке на испуцалу земљу!
5 Они који са сузама сеју,
жању са клицањем.
6 Плачући иде човек
и зобницу са семеном носи,
али ће се вратити сигурно,
и клицаће, своје снопље
док буде носио!
Песма поклоничка. Соломонова.
127 Ако Господ не подиже кућу,
узалуд се на њој градитељи муче;
ако Господ над градом не бдије,
узалуд је над њим стражар будан.
2 Узалудно је и вама да се рано подижете,
да касно лежете
и једете хлеб са муком стечен,
јер он сан свом миљенику даје.
3 Гле, синови су поклон од Господа,
плод утробе је награда!
4 Слични су стрелама у руци ратника,
баш су такви у младости рођени синови.
5 Благо човеку
који њима тоболац свој напуни!
Такви се црвенети неће
кад се буду с душманима
на вратима града расправљали!
Валамова магарица
21 Ујутро Валам устане, оседла своју магарицу и оде са моавским кнезовима. 22 Али Бог се веома разгневио зато што је отишао. Док је Валам јахао своју магарицу у пратњи двојице својих слугу, на пут му се поставио Анђео Господњи да га спречи 23 Кад је магарица угледала Анђела Господњег како стоји на путу са исуканим мачем у руци, скренула је с пута и кренула преко поља. Валам је почео да туче магарицу да је врати на пут.
24 Затим је Анђео Господњи стао на узак пут између винограда, с оградама с једне и друге стране. 25 Но, кад је магарица угледала Анђела Господњег, прибила се уз зид и пригњечила Валамову ногу. Он је опет истуче.
26 Анђео Господњи опет пође испред и стане у теснац, где се није могло скренути ни десно ни лево. 27 Магарица је видела Анђела Господњег, па је легла под Валамом. Валам се толико разгневио да је почео да је туче штапом. 28 Тада је Господ отворио уста магарици и она рече Валаму: „Шта сам ти учинила да си ме тако истукао три пута?“
29 Валам одговори: „То је зато што правиш будалу од мене! Да имам мач при себи, одмах бих те убио!“
30 Магарица рече Валаму: „Нисам ли ја твоја магарица коју си одувек јахао све до данас? Јесам ли ти икада чинила овако нешто?“
Он одговори: „Ниси.“
31 Тада је Господ отворио Валамове очи. Кад је видео Анђела како стоји на путу са исуканим мачем у руци, поклонио се лицем до земље.
32 Анђео Господњи му рече: „Зашто си три пута истукао магарицу? Ево, то сам ја са̂м изашао да те зауставим, јер је твој пут погубан[a] преда мном. 33 Магарица ме је видела, па се окренула од мене три пута. Да се није уклањала од мене, заиста бих те убио, а њу бих оставио у животу.“
34 Валам одговори Анђелу Господњем: „Згрешио сам. Нисам, наиме, знао да ти стојиш на путу да ме зауставиш. Стога, ако је то зло у твојим очима, ја ћу се вратити.“
35 Анђео Господњи одговори Валаму: „Иди са тим људима, али говори само оно што ти кажем.“ Тако је Валам отишао са Валаковим кнезовима.
36 Кад је Валак чуо да је Валам дошао, изашао је да га дочека у моавском граду који се налази код Арнона, на самој граници. 37 Валак рече Валаму: „Зар нисам слао гласнике да те позову? Зашто ми ниси дошао? Зар нисам у стању да те богато наградим?“
38 Валам одговори Валаку: „Ево, дошао сам к теби. Али зар ја могу да кажем било шта? Говорићу само оно што ми Бог стави на језик.“
Ослобођење од служења Закону
7 Или, зар не знате, браћо – говорим онима који познају Закон – да Закон има власт над човеком само док је жив? 2 Тако је и удата жена везана Законом. Али, ако јој муж умре, разрешена је Закона који је везује за мужа. 3 Зато, уколико живи с другим човеком за живота свог мужа, биће названа прељубницом. Али, ако јој муж премине, разрешује се Закона, те тако не чини прељубу ако се уда за другога. 4 Тако сте и ви, браћо моја, умрли за Закон, тиме што је Христос положио свој живот за нас, да припадате њему који је ускрснуо из мртвих, те да будемо плодоносни за Бога. 5 Јер, док смо живели по захтевима своје природе, наше грешне жеље, подстакнуте Законом, деловале су у нашим удовима, а плод тога је била смрт. 6 Али, сада смо ослобођени Закона, пошто смо мртви ономе који нас је држао у ропству. Тако сад на нови начин служимо Богу Духом, а не словом Закона, како је било по старом.
Закон и грех
7 Према томе, шта ћемо рећи? Да ли је Закон грех? Никако! Ипак, ја не бих знао шта је грех да нема Закона. Јер, не бих знао шта је пожуда да Закон није рекао: „Не пожели!“ 8 Грех је по заповести ухватио прилику и изазвао у мени сваку пожуду. Наиме, грех је без Закона мртав. 9 Раније сам живео без Закона, али кад је заповест дошла, грех је оживео, 10 те сам ја умро. Тако ме је заповест, која је требало да ме води у живот, довела до смрти. 11 Грех је, наиме, ухватио прилику преко заповести, завео ме и путем ње убио. 12 Закон је свет и заповест је света, праведна и добра.
Одакле Исусу власт?
23 Исус је ушао у храм и док је поучавао народ, приступише му водећи свештеници и старешине, па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“ 24 Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. 25 Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“ Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 26 А ако кажемо ’од човека’, страх нас је људи, јер сви сматрају да је Јован пророк.“ 27 Они одговорише Исусу: „Не знамо.“ Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
Прича о два сина
28 „Шта мислите? Неки човек је имао два сина. Он приђе првом и рече му: ’Дете, иди данас и ради у винограду!’
29 Он одговори: ’Нећу!’, али се касније предомисли и оде.
30 Отац приђе и другом сину и рече му исто. Овај одговори: ’Свакако, господару!’, и не оде.
31 Који је од ове двојице поступио по очевој вољи?“
Они рекоше: „Први.“
Исус им онда рече: „Заиста вам кажем да ће порезници и блуднице ући у Царство Божије пре него ви! 32 Јер Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, али му нисте поверовали. А порезници и блуднице су му поверовали. Ви сте то видели, али нисте променили мишљење да му поверујете.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.