Book of Common Prayer

Давидова похвална песма.

Бронзана змија

⁴ Са горе Ор су се запутили путем према Црвеном мору, да би заобишли едомску земљу. Али народ је на путу постао нестрпљив. ⁵ Тада је народ рекао против Бога и против Мојсија: „Зашто сте нас извели из Египта? Да помремо у пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а ова јадна храна нам се огадила.“

⁶ Тада је Господ послао на народ отровне змије^[a]; оне су их уједале, па је помрло много народа у Израиљу. ⁷ Народ је дошао к Мојсију и рекао: „Згрешили смо кад смо говорили против Господа и против тебе. Помоли се Господу да уклони змије од нас!“ Мојсије се помолио за народ.

⁸ Господ рече Мојсију: „Направи змију отровницу и постави је на стуб. Буде ли ко уједен, нека погледа на њу и преживеће.“ ⁹ Мојсије направи бронзану змију и постави је на стуб. И кад би змија ујела неког, тај би погледао у змију и оздравио.

Ратови против Сихона и Ога

²¹ Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, с поруком:

²² „Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу. Нећемо скретати ни у поља ни у винограде, и нећемо пити воду из бунара, него ћемо ићи царским путем, док не прођемо твоје подручје.“

²³ Међутим, Сихон није дозволио Израиљу да прође кроз његово подручје. Сихон је скупио сав свој народ и изашао да пресретне Израиља у пустињи. Кад је дошао до Јасе, ступио је у бој против Израиља. ²⁴ Израиљ га је потукао оштрим мачем и освојио његову земљу од Арнона до Јавока, све до Амонаца, јер је амонска граница била утврђена. ²⁵ Израиљ је заузео све те градове и настанио се у свим аморејским градовима, Есевону и свим његовим селима. ²⁶ А Есевон је био град аморејског цара Сихона, који је ратовао против пређашњег моавског цара, од кога је одузео сву његову земљу све до Арнона. ²⁷ Зато песници кажу:

³¹ Тако се Израиљ настанио у аморејској земљи.

³² Након што је Мојсије послао људе да извиде Јазир, Израиљци су освојили његова села и изгнали Аморејце који су тамо живели. ³³ Потом су се окренули и кренули горе путем за Васан. Тада је Ог, васански цар, и сав његов народ изашао против њих у бој код Едрајина.

³⁴ Господ рече Мојсију: „Не бој га се, јер сам у твоје руке предао и њега, и сав његов народ, и његову земљу. Учини с њим као што си учинио с аморејским царем Сихоном, који је живео у Есевону.“

³⁵ Тада су потукли њега, његове синове и сав његов народ, тако да му није остао ниједан преживели; а његову земљу су запосели.

¹² Много Јевреја је поверовало, и не мали број угледних Гркиња и Грка.

¹³ Када су Јевреји из Солуна сазнали да је Павле у Верији објавио Божију реч, дошли су тамо, те узнемирили и узбунили народ. ¹⁴ Тада су браћа послала Павла да иде у приморје, док су Сила и Тимотеј остали тамо. ¹⁵ Павлови пратиоци су одвели Павла у Атину, а затим су се вратили примивши од њега налог за Силу и Тимотеја да му се што пре придруже.

Павле у Атини

¹⁶ Док их је Павле чекао у Атини, био је силно узнемирен посматрајући град који је био пун идола. ¹⁷ Стога је отишао у синагогу и расправљао са Јеврејима и побожним незнабошцима, и сваки дан проповедао на главном тргу свима који би се тамо задесили. ¹⁸ Такође су и неки епикурејски и стоички филозофи расправљали са Павлом. Неки од њих су рекли: „Шта овај брбљивац хоће да каже?“ „Чини се да навешћује стране богове“ – говорили су други. Јер је Павле проповедао Радосну вест о Исусу и ускрсењу. ¹⁹ Повели су га са собом и довели на Ареопаг, говорећи: „Можемо ли да знамо какво то ново учење научаваш? ²⁰ Наиме, пуниш нам уши неким необичним тврдњама, па бисмо желели да знамо шта је то.“ ²¹ (А сви Атињани и странци који ту бораве, не проводе време ни на шта друго осим да саопште и чују неку нову вест.)

Павлов говор на Ареопагу

²² Тада је Павле стао насред Ареопага и рекао: „Атињани, примећујем да сте, по свему судећи, веома побожни. ²³ Пролазећи, наиме, и посматрајући ваше светиње, открио сам један жртвеник на коме је било написано: ’Непознатом Богу’. Онога којега и не знајући поштујете, тога вам ја навешћујем.

²⁴ Тај Бог је створио свет и све што је на њему. Он који је Господар неба и земље, не пребива у храмовима који су направљени људском руком, ²⁵ нити има потребу да га послужују људске руке, јер он је тај који свима даје живот и дах – и све друго. ²⁶ Бог је од једног човека створио све народе да населе целу земљу, и утврдио одређена времена и границе њиховог настањивања, ²⁷ да траже Бога не би ли га како напипали и нашли, иако није далеко ни од кога од нас. ²⁸ У њему живимо, крећемо се и битишемо, као што су и неки од ваших песника рекли: ’И ми смо његово потомство.’ ²⁹ Будући да смо Божије потомство, не смемо да мислимо да је Бог сличан лику од злата, сребра или камена – делу људске уметности и маште. ³⁰ Бог је прешао преко времена незнања, али сада налаже људима да се сви и свуда покају, ³¹ јер је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека којега је он одредио. То је потврдио пред свим људима када га је ускрснуо из мртвих.“

³² Кад су чули за ускрсење из мртвих, једни су се ругали, док су други говорили: „Чућемо те други пут о томе.“ ³³ Павле се затим удаљио од њих. ³⁴ Ипак, неколико људи је пристало уз њега и поверовало. Међу њима су били Дионисије Ареопагит, жена по имену Дамара и други са њима.

Исус исцељује згрбљену жену у суботу

¹⁰ Једне суботе је поучавао у синагоги. ¹¹ Тамо се нашла и нека жена коју је нечисти дух, узрочник болести, осамнаест година држао згрбљену, те није могла да се исправи. ¹² Видевши је, Исус је позва к себи, и рече јој: „Жено, ослобађам те твоје болести!“ ¹³ Исус положи своје руке на њу и жена се одмах исправи и поче да слави Бога.

¹⁴ Старешина синагоге, љут што је Исус исцелио у суботу, рече: „Има шест радних дана у недељи. У те дане долазите да се лечите, а не у суботу!“

¹⁵ Господ му одговори: „Лицемери! Не одвезује ли свако свога вола или магарца од јасала и не води ли га на појило суботом? ¹⁶ Није ли требало ослободити ову Авра̂мову ћерку, коју је Сатана осамнаест година држао свезану, од свеза баш у суботу?“

¹⁷ Сви његови противници били су постиђени оним што је рекао, али се народ радовао свим изванредним делима које је учинио.