Book of Common Prayer
33 Он претвара реке у пустињу,
врела воде у тло спарушено;
34 плодну земљу у слатину
због зла оних који на њој живе.
35 Од пустиње он језеро чини,
од земље пусте водене изворе.
36 Ту је гладне населио
и они су град подигли;
37 поља су засејали, винограде посадили
и они обиље плодова рађају.
38 И он их је благословио
па су се веома умножили;
ни стока им се проредила није.
39 Али због тлачења, невоље и јада
они се проредише, погурише.
40 Он излива презир на племиће,
пушта да тумарају пустаром беспутном;
41 док убогог уздиже, од невоље склања,
попут стада његов пород множи.
42 Виде то праведни па се радују,
а сви неправедни затварају своја уста.
43 Ко је мудар? Тај нек ово памти,
у Господњу милост нек прониче!
Песма. Псалам Давидов.
108 Срце ми је вољно, Боже,
да ти певам,
да ти свирам бићем својим!
2 Будите се, о, лиро и харфо,
ја бих зору да пробудим.
3 О, Господе, хвалићу те међу народима,
славићу те међу туђинцима.
4 Јер је велика милост твоја, поврх је небеса;
до облака сеже верност твоја.
5 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
6 Десницом нас својом спаси, услиши нас,
па да твоји миљеници избављени буду.
7 У свом Светилишту Бог је објавио:
„Заклицаћу, поделићу Сихем,
премерићу долину Сокота.
8 Мој је Галад, мој је Манасија;
Јефрем ми је кацига на глави,
а Јуда ми царско жезло.
9 Моав ми је корито за прање,
на Едом сам бацио сандалу,
ускликнућу поврх Филистеје!“
10 Ко ће мене да отпрати у град утврђени?
А на Едом ко ће ме повести?
11 Нећеш ли ти, о, Боже,
који си нас одбацио,
па с војскама нашим, Боже,
више не корачаш?
12 Помоћ дај нам испред противника,
узалуд је људско избављење.
13 Силно ћемо ступати са Богом,
изгазиће наше противнике!
33 Ускликните у Господу, праведни,
славити га приличи поштенима.
2 Хвалите Господа харфом,
свирајте му на лири од десет струна,
3 Певајте му нову песму,
свирајте складно уз клицање.
4 Јер права је реч Господња,
доследан је он у сваком делу своме.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља милости Господње.
6 Речју Господњом небеса су створена,
и дахом уста његових сва војска њихова.
7 Он сабире воде морске као гомилу,
дубине он ставља у складишта.
8 Цела земља нек се боји Господа,
нек стрепе пред њим сви житељи света.
9 Јер он рече, и све постаде,
он нареди, и све се створи.
10 Господ разбија намере пуцима,
и ремети науме народима.
11 Намера Господња остаје довека,
мисли срца његовог од колена до колена.
12 Благо народу коме је Бог Господ,
народу који изабра себи за баштину.
13 Господ посматра са небеса,
он све људе види.
14 Из свог боравишта
он мотри све житеље земље,
15 он обликује срце њихово,
он прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара војска многобројна,
силна снага не избавља јунака.
17 Залудно је у коњу тражити спасење,
велика сила неће га избавити.
18 Око је Господње над онима што га се боје,
над онима који очекују милост његову,
19 да им душу од смрти избави,
живот им сачува у време глади.
20 Наша душа чека на Господа;
он је наша помоћ, штит наш.
21 У њему се срце наше радује,
јер се уздамо у свето име његово.
22 Нека милост твоја буде над нама, Господе,
јер смо наду своју положили у тебе.
Едом забрањује пролаз Израиљцима
14 Мојсије је из Кадиса послао гласнике цару Едома:
„Овако каже твој брат Израиљ: ’Ти знаш за све невоље које су нас снашле. 15 Наши преци су сишли у Египат и живели у њему дуго времена. Али Египћани су злостављали нас и наше претке. 16 А кад смо завапили Господу, он је чуо наш глас и послао нам Анђела који нас је извео из Египта.
Сад смо, ево, у Кадису, граду на рубу твога подручја. 17 Допусти нам да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо пролазити преко ваших поља и кроз ваше винограде, нити ћемо пити воду из ваших бунара. Ићи ћемо царским путем не скрећући ни десно ни лево, док не прођемо кроз твоје подручје.’“
18 Али Едом одговори:
„Не прелази преко моје земље, да не изађем пред тебе с мачем!“ 19 Израиљци му одговорише: „Ићи ћемо главним путем, и ако ми и наша стока будемо пили твоју воду, платићемо. Само ћемо проћи пешице, ништа више.“ 20 „Не пролази!“ – одговори он.
Едом је изашао на њих са силном војском и јаким наоружањем. 21 Пошто је Едом одбио да дозволи Израиљу да прође кроз његово подручје, Израиљ се окренуо од њега.
Аронова смрт
22 Потом је сва заједница Израиљаца отишла из Кадиса и дошла на гору Ор. 23 На гори Ор, на рубу едомске земље, Господ рече Мојсију и Арону: 24 „Нека се Арон придружи своме народу, јер неће ући у земљу коју сам дао Израиљцима, зато што сте се побунили против моје наредбе код меривских вода. 25 Поведи Арона и његовог сина Елеазара и изведи их на гору Ор. 26 Скини са Арона његову одећу и обуци у њу његовог сина Елеазара. А Арон нека се придружи своме народу; нека умре тамо.“
27 Мојсије учини како му је Господ заповедио. Попели су се на гору Ор на очи целе заједнице. 28 Тада је Мојсије скинуо са Арона његову одећу и обукао у њу његовог сина Елеазара. Арон је умро тамо на врху горе. Затим су Мојсије и Елеазар сишли с горе. 29 Кад је сва заједница видела да је Арон издахнуо, сав је дом Израиљев оплакивао Арона тридесет дана.
Мртви греху, а живи Богу
6 Шта ћемо, дакле, рећи? Треба ли да наставимо са животом у греху да би се милост увећала? 2 Никако! Како ћемо ми, који смо умрли греху, и даље живети у њему? 3 Или, зар не знате да смо ми, који смо крштењем сједињени с Христом Исусом, истим крштењем сједињени и с његовом смрћу? 4 Тако смо, дакле, крштењем сахрањени с Христом у његову смрт, да бисмо, као што је Христос устао из мртвих Очевом славном силом, и ми могли да живимо новим животом. 5 Ако смо се, дакле, саживели са сликом његове смрти, онда ћемо се саживети и са сликом његовог ускрсења. 6 Знамо, наиме, да је наш стари човек разапет с Христом, да се обеснажи наше тело, те да не будемо више робови греху. 7 Јер, онај који је мртав, ослобођен је од греха. 8 Но, ако смо умрли са Христом, верујемо да ћемо и живети са њим. 9 Знамо, наиме, да је Христос устао из мртвих и да никада више неће умрети, јер смрт више не влада над њим. 10 Јер, кад је Христос умро, умро је греху једном за свагда; а живот који сада живи, живи за Бога.
11 Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу.
Исус улази у Јерусалим на магарцу
21 А када су се приближили Јерусалиму и дошли у Витфагу на Маслинској гори, Исус је послао двојицу ученика, 2 рекавши им: „Идите у село које је пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и магаре с њом. Одвежите их и доведите к мени. 3 А ако вам ко што каже, ви реците да су потребни Господу. Одмах ће их послати.“
4 Ово се догодило да би се испунило што је било речено преко пророка:
5 „Реците ћерки сионској:
’Ево, Цар твој к теби долази!
Он је кротак и јаше на магарцу
и на магарету, младунцу магарице.’“
6 Ученици одоше и учинише како им је Исус наложио. 7 Довели су магарицу и магаре и ставили на њих одећу, па је Исус узјахао. 8 Многи је народ простро своју одећу по путу, док су други резали гране са дрвећа и простирали их по путу. 9 Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:
„Осана[a] Сину Давидову!
Благословен онај који долази у име Господње!
Осана на висини!“
10 Кад је Исус ушао у Јерусалим, сав град се ускомешао, говорећи: „Ко је овај?“
11 А народ је одговарао: „То је пророк Исус из Назарета галилејског.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.